Lilith

Dijalog

Čitam vas. Neko proleće u glavama i tekstovima.

Malo zavidim. Onako, rekreativno...

Kod nas je još uvek zima... ali, ruku na srce, i da je procvetalo, teško da bih zapazila...

Noćima sam budna. Dane se trudim da prespavam...na nogama.

Noći su ovde prelepe. Nestvarne skoro. Tihe i nečujne. Često vedrije od dana. Nasmejane noći neke. U kojima se lakše bude.

Pomaže, dakako, i činjenica da moj prozor nije okrenut ka ulici te da me sa njega zapljuskuje svo bogatstvo ovdašnjih živuljki koje noću utihnu... skupe se, sakriju... nigde ih nema... skoro kao... hmmmm, pa... nećemo o tome.

Noću izgmižem. Onako predatorski. Ili pacovski, nisam još odlučila. I ok mi bude. U koži, ovoj. Pretvaram se da nisam i da nije... i nekako sati prokližu kroz glavu bez previše škripe, otpora... uspeju da ne oderu ono malo osetljivosti koja se razlila po vijugama i po kojoj se gazi. Na prstima.

Pokušala sam juče da joj pričam.

Ovako kao što pišem. Da zaista kažem.

Pitala je.

Imenovala.

Tražila da zna.

I ja otvorila usta. Stegla slušalicu... zinula kao da ću da je progutam i...i...i, ništa.

Ok je, rekla sam. Nisam ok. Sve sam samo nisam ok... kada bi samo mogla da čuješ... Standardno. Radim i pišem i radim i pišem... i ok sam. Lažem te, prepoznaj... molim te prepoznaj jer ja ne mogu sama... To je to. Ništa uzbudljivo. Svakoga jutra umirem i svake se noći ponovo radjam... a ne znam zašto... Klinci su ok, dobri su. Već sam se navikla na fizički napor ovih srazmera. Setim se ponekad da jedem... slagala sam vas da sam vratila malo kilažu – nisam... ne uspevam...  Više nisam plavuša. Više me nije ni briga šta sam... Odem do faksa. Samo kad moram... Vratim se. Pobegnem, pre... Sedim i radim, kad mogu... što je sve redje i redje... i tako... kad ne mogu... ponovo sedim i radim... pokušavam...samo što to onda bude malo manje... produktivno... ništa zabavno. Čuj me! Čuj ono ispod reči. Čuj tišinu. Molim te, čuj me...

„Pa, dobro... važno je da ide na bolje...“, rekla je...

Da... ide... na bolje... svakako..., rekoh.

{ 15:45, 20/1/2009 } { Poslao/la kolja }

procvetace i tamo Lilith...samo nemoj da budes tuzna...(

{ 18:13, 20/1/2009 } { Poslao/la silence }

'Čuj me! Čuj ono ispod reči. Čuj tišinu. Molim te, čuj me...'

najezila sam se ... koliko mi poznat 'ovaj' vapaj
citati izmedju redova, ne moze i ne zeli to svatko, bas kao sto te i mnogi koji te gledaju u oci ne vide, gledaju kroz tebe ....tuzno da

mogu li te utjesiti ako kazem 'sve je prolazno ?'

lijepi pozdrav !

{ 18:46, 20/1/2009 } { Poslao/la FemmeFatale }

O Boze, koliko dobro razumem tvoje reci i tvoju bol...i koliko mi je zao sto patis. Jako je dobro citati te opet. Ja volim zime i njihovu nestvarnost. I cistotu. Prolece donosi olaksanje jer toliko lepote i cistoce ljudi tesko podnose.

{ 19:12, 20/1/2009 } { Poslao/la Lilith }

kolja... prolece iscekujemo od kraja decembra... problem sa klimatskim uslovima ovde je taj sto zima nikada nije zima... a prolece i leto... nikada nisu prolece i leto... sve se slije u jednu malcice otuznu smesu magle, vlage i pristojne, samo pristojne temperature... a meni tako fale one nepristojne, beogradske )))

silence... ne, ne moze i ne zeli svako... i tesko je proceniti sta je od ta dva u pitanju... i sta je gore... ne moci ili ne hteti... nisam ni sigurna da zelim da znam... prolaznost jeste utesna... dan za danom za danom...

femme... welcome back, dugo te nije bilo... ima necega u toj tezi o cistoti zime... ako je shvatis kao destruktivnu energiju koja omogucuje ponovno radjanje... analiza i sinteza... samo kad ne traje predugo...

{ 20:39, 20/1/2009 } { Poslao/la Orion }

Sreća što ti je prozor na suprotnoj strani ulice tako da u noći bez mjesečine, kao noćas, možeš vidjeti zvjezdano nebo u svoj njegovoj ljepoti. Večeras sam se uspravio na južnoj polovini neba, iznad desnog ramena su se zagrlili Blizanci Poluks i Kastor, na lijevoj strani iznad mog štita je Bik sa Aldebaranom, njegovim crvenim okom, iznad glave Kočijaš sa Kapelom a ispod nogu Zec. Sa desne strane moj Mali i Veliki pas sa Siriusom. Evo, svi ti šaljemo pozdrav i želimo mir u duši i prijatno veče. Za svaki slučaj bit ćemo čitavu noć iznad tebe i osvjetljavati put u san.

{ 21:33, 20/1/2009 } { Poslao/la Specificna }

To mi je poznato, i neverovatno je kako upravo tada kada nam najvishe treba da neko ume da chita izmedju redova neizgovorenih misli, toga nema, ostaje neshto prazno....
Ali verujem da ni zima ne traje vechno, pa tako i sve to, jednom ce zaista i krenuti na bolje...

{ 23:11, 20/1/2009 } { Poslao/la Lilith }

Orion... verovatno jedan od najlepsih komentara ikada ostavljenih na ovim stranicama... hvala na tome... ))

Spec... Marfi radi prekovremeno na mom slucaju