Lilith

Kišna šuma

Napolju pada ona dosadna hoću-neću kiša.

U kući toplo. Decu izvukla ispod kreveta (komata 1) i skinula sa gornje police plakara (komata 1+mladja sestra), obukla, nahranila, odremorkirala u školicu i vratila se bezbedno i zgužvano domu svom.

A unutra toplo.

Pretoplo. Ovako zamišljam kišno doba u Indiji... grejanje radi kao da se Rusija i Ukrajina ne mlate već neko vreme... mi nismo čuli za to. Eto, da vidim i lepe strane života u UK.

Završila dokumente (komata 2) i to otposlala „električnom poštom“.

Primila mail (kom. 1) od osoba (kom.2) koje se potpisaše kao Hoi Mi Ling i Bhattacharjee Dachrijavachipaj i ne smem da odgovorim jer ne znam u kom rodu da sastavim isti. Nadam se da ce mi se javiti u snu... rešenje.

Posle približno tri dana nespavanja (u poredjenju sa kojima su prethodne nedelje odmor na Tahitiju) došlo mi da se opružim pod jorgančetom (ili samo čaršavom imajući u vidu veštački stvorenu klimu kišnih šuma u broju 5) i... da! Odspavam... malo... onako neprimetno.

’Oćeš vraga!

Neki zlotvor je u medjuvremenu napunio hranilicu za ptice za koju sam dugo živela u uverenju da je jako čudan Xmass ukras na listopadnom stablu u dvorištu... posle tri meseca gladovanja, NEKO se setio da su ptice MOŽDA gladne... i to se setio baš sada kada se meni spava.

Punjenje hranilice rezultiralo je neopisivim cvrkutanjem, cičanjem, cvrčanjem, pevušenjem, pocikivanjem i grozdanim izgledom pomenute hranilice zbog čega stablo već počinje da se lako povija ka majčici zemlji i deluje malčice obolelo... ako izuzmemo cvrčanje...

Koje me neopisivo nervira.

I koje je glasno.

A meni se spava.

I nemam mnogo vremena za upražnjavanje ove pomalo zaboravljene aktivnosti.

Ipak... prosvetljujuće je, donekle... sem što doprinosi osećaju da sam zaključana u staklenoj bašti koja odgaja retke tropske biljke, otkriva i duboke filosofske i medicinske istine:

1. MOGUĆE je preživeti više dana bez sna.
2. Što manja ptica to glasnije cvrči (eeeeeeee, da mi je to neko ranije rekao!!!!)
3. Wellness CD-ovi sa zvucima prirode osmišljeni da „opuste“ zapravo su užasna prevara – koji bi normalan čovek mogao da se opusti i zaspi u sred šume!?

{ 11:01, 22/1/2009 } { Poslao/la FemmeFatale }

Eh, i ja sam u fazi nespavanja i dosla sam do slicnog zakljucka-sasvim fino se moze funkcionisati sa par sati sna, a vise od toga vodi ponovnom razmisljanju pa je ponekad bolje i bez tih par. I da, draga, ja sad shvatih da si ti za mene rekla da nisam normalna (u cemu ima istine) jer ja sam toliko puta spavala u sumi )))

{ 11:05, 22/1/2009 } { Poslao/la Lilith }

Nema niceg loseg u nenormalnosti )) Evo priznacu... i ja sam jednom spavala u sumi... opsti pad sistema je nastupio neodlozno a najbliza necvrkutava lokacija je bila predaleko ))

{ 20:58, 22/1/2009 } { Poslao/la kolja }

) potpuno te razumem, jer silom prilika sam nekad u situaciji da moram da odspavam po danu iz nocne smene...pa ptice ,koje inache obozavam ,bas navale sa svojom pesmom, a meni dusa u nosu...)a ovih dana su stigle i senice, pa se pridruzile...

{ 22:46, 22/1/2009 } { Poslao/la Orion }

Kada bih imao priliku zaspao bih i pod željezničkim mostom i nebih se budio 24 sata. A tek u kolibici od lišća ili u nekom borovnjaku sa opojnim mirisom smole....Nažalost u 21 vijeku je postalo sasvim uobičajeno 4-5 sati spavanja. Osim možda u mom dragom zavičaju?

{ 23:09, 22/1/2009 } { Poslao/la Lilith }

Kolja... imena i vrste im ne znam... al' sam sasvim sigurna da momentalno pogubim sav ornitoloski interes i ljubav prema prirodnim lepotama kada se sukobe sa najprirodnijom potrebom sna...

Orion...eh, ja bih i na 4-5 sati u poslednje vreme bila zahvalna... zavidim ti sto si toliko prilagodljiv )) Zavicaj je gde?

{ 19:06, 23/1/2009 } { Poslao/la Orion }

Ja sam u duši jugosloven, rođen u Crnoj Gori, sentimentalno vezan za istočnu Srbiju (živjeo i studirao u Zaječaru i Nišu). Na nebu se nalazim na nebeskom ekvatoru a na Zemlji obično u zapadnoj Evropi, Australiji ili USA.

{ 19:08, 23/1/2009 } { Poslao/la Lilith }

Koordinate precizne. Poletanje odobreno ))