Lilith

U groznici...

Gledam. Nije ona koju sam poznavala.

Ni blizu.

Ona je umela da se smeje. Ona je umela da misli bez granica. Ona je bila tolerantna i ljupka. Ona... koju sam znala i volela...

Ova danas je ogorčena.

Površno nekako piše.

Banalnosti.

Zadrta je u stvarima o kojima se ne sećam da je ikada imala mišljenje a kamoli takvo.

Ova danas koja se njenim inicijalima potpisuje nekako veštački pući usne i govori o sebi skoro pa u množini, skuplja šljašteće pinklice, sluša narodnjake i mrzi sve što je različito od nje.

Nije to ona.

Ne može biti.

Ne Ona koju sam volela...

Ovakvu... ne uspevam čak ni da poštujem...

*************************************************************

Pregorela prethodna dva dana u bunilu.

Sastavljali mi se zidovi nad glavom.

Hrabrila se da ne posustanem, ili još gore – odustanem...

A ono neko dete u meni je plakalo za kućom...

I sećalo se bakinih toplih prstiju na čelu, prženica i čaja od kamilice pored kreveta.

Temperatura je nagrizala sve što je još ostalo mekano... u šta se zagristi moglo.

Na tavanici sam ispisivala polusvesna neke ranije poznate reči.

Pa ih se odricala.

Neću da ih se sećam. Ne trebaju mi.

Nisam zainteresovana.

Negde pred zoru, u onaj košmarni trenutak kada je svest sputana fizičkom slabošću a san pokušava da odmori neurone... uvukao se.

Ustadoh.

Ne dozvoljavam.

Nikome.

Sama ću proći kroz to.

Bez poštapalica.

Bez pomagala.

Veštačkih.

Nepostojećih u onome što me čeka kada se ponovo dozovem svesti.

Glasovi bližnjih se splitali po telefonima...

Sjurivali se u stampedu sa svega što je zvuke moglo da odašilja...

Lebdeli mi kraj uzglavlja.

Ali sam znala da sam sama... i da je to ok.

Biti sam.

Ovako.

Ovde.

Sada.

Znala sam da je vreme da se bude sam.

Moje vreme.

Asocijalno, ono koje je učinilo da više ne umem da komuniciram neefikasno. Bez cilja. Informacija koje treba razmeniti. Tek komunikacije radi.

Možda jednom ponovo naučim...

{ 10:37, 12/12/2008 } { Poslao/la Trešnja }

Znala sam da je vreme da se bude sam.

Moje vreme.

Asocijalno, ono koje je učinilo da više ne umem da komuniciram neefikasno. Bez cilja. Informacija koje treba razmeniti. Tek komunikacije radi.

Kako te razumem

{ 11:26, 12/12/2008 } { Poslao/la Lilith }

Razumevanje nam je uzajamno, veruj...

{ 23:29, 13/12/2008 } { Poslao/la Orion }

Ja mislim da je to baš ona. Osobe njenih kvaliteta se ne mijenjaju preko noći. To je samo trenutak slabosti i izvesna doza depresije izazvana neočekivanim, velikim razočarenjem. Ona će iz svega toga izaći sa jednim životnim iskustvom više i mnogo jača i zrelija nego prije. Ko zna, možda je i bolje što se sve to sada desilo. Vjerovatno su mnogi čekali takvu šansu a možda je među njima i onaj "pravi"
Ljudi treba da žive tako kako bi sami sebe mogli da poštuju i kako bi se uvijek mogli bez stida pogledati u ogledalo. (Ja je poštujem i čekam da se vrati onakva kao i prije)
Želim ti brzo ozdravljenje.

{ 23:40, 13/12/2008 } { Poslao/la Lilith }

Da znas, Orion, da nisam ubacila u onom bunilu i narodnjake kao putokaz i ja bih pomislila da se na mene odnosi... dobro i sljastece pinklice nisu bas... al' mogle su biti pesnicka sloboda (narodnjaci bi bili pesnicko divljanje u mom slucaju, vec)... Ipak, hvala... nadje me sa dijagnozom i uzrocno-posledicnim odnosima... nadajmo se da ce se OBE izvuci... )))