Lilith

Appendix

Uz svesrdnu pomoć mog duhovnog blizanca, dijagnostifikovala sam danas sebi tragikomičan broj appendix-a u životu i organizmu.

To su oni lepršajući krajevi koji ometaju slobodan protok energije i razmenu materija, a ne služe ničemu... ili skoro ničemu sem što u odredjenim psihološkim stanjima umeju da ulepšaju ili naruže unutrašnji prostor... onaj u glavi. To uglavnom zavisi od osvetljenja.

Blizanac naredio raščišćavanje sistemom isprobavanja vezivosti istih u čvor pre odstranjivanja... meni u glavi bio malo manje suptilan način – lopatom ili maljem... ali, rekoh da poslušam pametnijeg...

I zato sam odredila datum za prvo suočavanje sa izvesnim Nasmejanim Appendix-om pre no što dotični bude hirurški odstranjen vo vjeki vjekov. Deinstaliran, bre. To svakako podrazumeva izvesno glancanje oružja i orudja potrebnog za izvedbu cele operacije – ne bih da se infekcija vrati ili da zapatim, ne daj Bože, nešto još gore.

Onaj najduži ostavila za kraj... nemam srca da ga secnem. Navikla sam na njega. Nekako se obmotao, spleo oko vitalnih mi delova bića pa mi je i rizično da ga seckam dok malo ne razmrsim umršeno... Za taj posao ima vremena... ili bar nema dovoljno hrabrosti i energije...

Jer... ako i njega secnem... na šta ću posle da se vadim u budućim mi neuspesima? I koliko će samo prostor biti prazniji - minimalistički onako... Ako ga secnem... znaš... mogu da greškom odsečem i nešto što nije njegovo... nego moje... a to sam odavno prestala da razmatram... gde moje završava a njegovo počinje... i nekako sam manje sama tako... sa tim udavom u sebi... jeste da ponekad davi i ono što ne bi trebalo i što bih ja voljno da pustim da raste... jeste da je ponekad neselektivan u krckanju slabašnih kostiju koje mu pridju preblizu kad menja kožu... ali taj udav, unutra, taj dugi izraštaj na mom biću koji je ostavio za sobom... je... često... moje drugo Ja... i moja uspomena na Jedinstvo... i moja ideja o višem, apstraktnom kom se može pripadati tek kroz prevazilaženje samog sebe i sopstvenih ograničenja... on je... ponekad... deo koji najviše volim...

Ali, evo, obećavam... svečano obećavam da ću krenuti da seckam... koliko do kraja godine... Nasmejani se sam ponudio... preostali se razneo u samoubilačkoj misiji... malo li je za prvi dan dijagnoze!?

{ 15:10, 15/12/2008 } { Poslao/la Wolfie }

Sjajno!!! )))

O onome "pametnijeg" necu nista komentarisati, ali kada bih ti mogao prenijeti kako sam sretan sto sam ovo procitao - u "sjeckanje" bi krenula iz istih stopa! )))

Salu na stranu, postoje osobe koje nam se uvuku, poput "rachica" sa svojim dugim senzibilnim (ili jos gore - manje senzibilnim) pipcima u sve dijelove nasega bica, a zatim prosto nestanu ostavljajuci tog uljeza... Nekako, cim odu, nestanu, bez obzira da li ce se ikada vise pojaviti, jedino pravo rjesenje jeste - uhvatiti toga uljeza ravno za glavu i izvlaciti ga polako i konstantno - da se ne bi koji pipak otkinuo i ipak u nama ostao... Trenutak kada nas i posljednji pipak napusti, dodje nekako i iznenadno i ocekivano - jednostavno osjetis puninu srece i bez toga zlocudnog bica nastanjenog u nama, bas koliko i bez onog dobrocudnog, koje nas se upravo tada sjeti - kada smo postali vec imuni na nj...

Naravno, svemu tome predstoje sva ta silna suceljavanja - ta "silna seciranja" po svojoj surovosti, dok u sustini, sam postupak "operacije" mora ici polako i njezno, mada neizbjezno. Svako naglo, radikalno rjesenje u bilo kojem pravcu, najcesce je "back to black", povratak na neke pocetke koji moraju biti prevazidjeni.

Zato, samo naprijed sestro - suoci se sa svojim "demonima" bez oklijevanja i vidjeces kako ce brzo biti demistifikovani! Zivjeti se moze i bez njih, i to kudikamo ljepse, danas kada postajes samo svoja i slobodna od aveti proslosti.

Necu reci "sretno", jer ishod vec znam!

Uz tebe sam!

{ 15:20, 15/12/2008 } { Poslao/la Anoniman }

au jebote, kolko stručnih termina, pa ja tebe pola i jače nisam razumeo... nema veze. svratio sam samo da se javim.

ej ćaos električna, kakoe, a? imal snega?

{ 15:58, 15/12/2008 } { Poslao/la Dolores }

Videćeš, ako si počela da seckaš, bez mnogih se stvari može,a bez mnogih se mora:-)

{ 20:55, 15/12/2008 } { Poslao/la kolja }

bravo za suochavanje sa raznim apendiksima...i jos jednom za apendectomiae...to je jos teze,ali nije ti losa zamisao da jednog ostavis u zivotu, nek se nadje ,dok ne trazi da jede...)

{ 23:16, 15/12/2008 } { Poslao/la Lilith }

Dragi... meni se cini da celog Osmog Putnika imam u glavi... al' spremam se za konacni obracun kao za Olimpijadu ))

Eeeeee, anonimni, pa sto godina te nema da se javis... nisam ni ja razumela i vise od pola, bez brige... a snega na potezu Zapad/Severozapad ni u najavi... kod vas?

Dolores... mene najvise zanima moze li da se bira? )))

Kolja...apendektomiju radim kao u uslovima II svetskog rata po vrletima bivse nam drzave - na zivo... onog jednog... sve i da hocu - ne znam kako da odstranim, pa ce da saceka... sad jos vezbam na zabama i misevima... ))

{ 23:48, 15/12/2008 } { Poslao/la anonimni }

pa nemame. prošli su stari dobri dani kasmo se svađali i prepirali... al stobom nije sve najbolje vidim ja. nema veze. a snega nema unas al ima na kopu. pijan sam ko nevreme i tako... ma bolitedupe jednom se živi. cepaj i ne gledaj unazad.
alsampijan...sačuvajbože

{ 23:55, 15/12/2008 } { Poslao/la Lilith }

Pijan, kazes... neka, treba i to ponekad... mmmm, sneg na Kopu... bacih pogled na slike na tvom blogu - deluje sjajno... bas vam zavidim na avanturi... a ja se kotrljam, malo haoticno, al' se kotrljam i dalje... no worries )))

{ 23:55, 15/12/2008 } { Poslao/la Anoniman }

neggo mala ti kažem sad kasam pijan... upozno sam večeras nekog lika naučnika. pametan je ko Bog lično al je takav pijanac, da smo se razbili od vina koje pravi ode nadomak beograda. jebešmisve ako ne zavolim nauku i učenje. vinomuizuva. a lud ko nevreme.

{ 23:57, 15/12/2008 } { Poslao/la Anoniman }

odo sad da spavam svemisevrti. aj noćka

{ 23:59, 15/12/2008 } { Poslao/la Lilith }

A sto ti mislis da ja uzivam u nauci ako ne zbog vina !?
Salim se... uzivaj u ringispilu ako nije prebrz. Laku noc!

{ 14:33, 16/12/2008 } { Poslao/la Svemirko }

Lilith... Srce...

Volim kada "ovako" opet pišeš....
Sve si zanimljivija... I, ... da ne duljim!!!

Ćao!

{ 14:36, 16/12/2008 } { Poslao/la Lilith }

Hvala, Svemirko, nije ni "ono" stanje moglo dugo da traje... bar ne u mom svetu ))