Lilith

Odustajanje

Kako se odustaje od samog sebe?

Probudiš se jednog jutra i kažeš: „To je bilo to... ne mogu i neću dalje... dižem ruke... gotovo...“?

Sačekaš trenutak kada to svi ostali čine pa se pridružiš gomili da zaobidješ odskakanje?

Učiniš to nevezano za druge?

Ili si odustao onda kada je to najdublji, intimni čin... kada nije bitno da li oni koji dele sa tobom prostor i vreme znaju šta se dogodilo? Kakav si ustao tog jutra... Da li je to jedino istinsko odustajanje od samog sebe – kada prestaneš da priželjkuješ da te neko odgovori... kada to više nije krik u pomoć, ni samosažaljenje, ni preispitivanje...

Možeš li da odustaneš od samog sebe, ako si to saopštio ikome?

Da li je to najdublji ili najpovršniji trenutak?

Najusamljeniji? Ili tada prestaneš sasvim da osećaš svetove u sebi i oko sebe... i prestaneš da poimaš osećaj usamljenosti i njegov kontrast...

Ako prestaneš da osećaš negativno, zar to sa sobom ne povlači automatsku nesposobnost da osetiš i pozitivno... jedno su drugom odraz... nepostojeći sem u simbiozi...

Šta se dešava u trenutku kada sam sebi objaviš trenutak kada se sve svelo na ravnu liniju?

Šta biva posle?

Postoji li život posle odustajanja od samog sebe?

Da li se može nazvati životom?

Ako ne... kako se onda nazvati...?

Kako se odustaje od samog sebe?

Ne planiram... samo pitam...

{ 23:03, 27/10/2008 } { Poslao/la Anoniman }

imaš trinaest upitnika. mnogo upitnika za jedno prosto pitanje.

{ 23:48, 27/10/2008 } { Poslao/la mazzz }

ništa ne moraš.
vreme je da radiš šta želiš.

i dođe mi da te prigrlim.
eto malo.

{ 10:41, 28/10/2008 } { Poslao/la Lilith }

Anonimni... ne moras da odgovaras na svih 13... to jedno ce biti dovoljno..

Mazz... jednog dana... obecala sam sebi... za tri godine... a za zagrljaj - ako ti kazem da mi je zastala knedla u grlu na samu ideju, bice ti sve jasno )))

{ 13:09, 28/10/2008 } { Poslao/la kojak }

Od samog sebe se ne odustaje nikada, nikako i ni pod kojim uslovima!
Lep dan želim! :o)

{ 13:42, 28/10/2008 } { Poslao/la Anoniman }

to mu dođe kraj mudrosti. onda znaš sve. nije loše a nije ni dobro. kao i sve ostalo. naravno.

{ 14:01, 28/10/2008 } { Poslao/la DANILOVICorNOT }

Šta ti znači - da odustaneš od same sebe?
Šta ti znači ovaj post?
Šta ti znače ova pitanja?
Šta ti znače odgovori, ako ne želiš da odustaješ?
Šta ti znače ako je ovo hopoteza?
Čemu ovakvo pitanje, tj pitanja?
Baš si me neprijatno iznenadila.......
Jesi ti ona koja je onako branila neodbranjivi Island, ili sam pogrešio blog i post i profil???
Ona priča i ova priča ne idu u paketu.....
Znam odgovore, ali neću da ti kažem iz inata)

{ 17:04, 28/10/2008 } { Poslao/la yin }

ne postoji nacin da zaista odustanemo od sebe.
osim u slucaju kada smo odlucili da se ubijemo.
dakle, moguce je odustati samo od onoga sto smo planirali da budemo ili mislili da jesmo.
kada se to desi, onda prvi put "jesmo".
i...nema nikakvog spektakla.ali prvi put "jesmo".zanimljiv momenat.
momenat kada prestajemo da se odredjujemo.sloboda.
ponovo rodjeni.dobro je to

{ 19:01, 28/10/2008 } { Poslao/la Lilith }

kojak... lep dan, takodje ))

anonimni... kraj mudrosti? zanimljiva misao... prosto te tera da pitas sta je iza...

Danilovicu, i te kako idu u paketu... u postu nema nijedne hipoteze/[retpostavke... a pitanja su retoricka...

Yin...zar nije ono sto mislimo da jesmo jedina nasa realnost u zadatom trenutku i zar ne odustajuci od onoga sto smo mislili da jesmo - odustajemo od nas samih takvi kakvi postojimo u prostoru i vremenu... ne mislis li da je ono, sekund posle, vec neko drugo "bivstvo" ?

{ 20:26, 28/10/2008 } { Poslao/la Anoniman }

opet ti filozofiraš. a lepo sam ti napisao. ajda probam ovako:

kad odustaneš od sebe tu je kraj 'učenja' učenja? valjda. što, predpostavljam, znači da znaš sve. pod tim 'znaš sve' podrazumeva se sve. moje tupavo mišljenje je, da si ti najkomplikovaniji stvor, koji sam ja čitao u 'našim' slovosferama.

{ 20:37, 28/10/2008 } { Poslao/la mazzz }

jednog dana... za tri godine...?
jok ili ti unacceptable.

odmah i sad.
a može i ovde.

obavezno jako.

{ 20:49, 28/10/2008 } { Poslao/la Lilith }

Anonimni... ovo oko komplikovanosti cu da shvatim kao kompliment... pored ovolike konkurencije!?!?!
Sto se tice toga "sve", "kraj" i sl. - ubij me skepticnu i, da, zasto da ne, komplikovanu... al' meni se uvek cini da iza ima jos nesto... shvatam logiku apsolutne ravnodusnosti koja proistice iz apsolutnog znanja i spoznaje (?), samo mi je bilo sta sto ispred nosi "apsolutno" - vrlo neshvatljivo... a sve manje od toga nije "apsolutno" te samim tim ni krajnje...

Mazz... to "jednog dana" mi je izgleda upisano... gde? jos nisam otkrila... Tri godine mu dodju razuman rok... mislim, kada se sve uzme u obzir... A za ono jako imas kafu cim se vratim u beli grad...

{ 20:57, 28/10/2008 } { Poslao/la Anoniman }

konkurencije? svašta. svati kako oćeš. a iza svakog kraja sledi početak. ravnodušnost je dobra isto onoliko koliko je i loša. iza nje je, tj posle nje dolazi dva metra crne i ladovina. a kako se tamo uči i živucka, ne znam, nisam probao. ako sam upošte ubo temu, što nemam običaj.

{ 20:57, 28/10/2008 } { Poslao/la mazzz }

rekla bih još: jbš 'razumno'.
i evo neću više.
razuma mi.

{ 22:38, 28/10/2008 } { Poslao/la Lilith }

Anonimni, dozvoli da primetim, da si se na ovom postu skroz izobicajio - skroz si potrefio temu! Nemoj da ti predje u naviku. Dopada mi se prica o nepostojanju zivota posle ravnodusnosti, jako... dosegnes znanje - znanjem dosegnes ravnodusnost koja ima samo apsolutnu vrednost (ni plus ni minus kao predznak) te samim tim posle toga zivot kao postojanje uz spoznavanje ne postoji niti ima smisla - cim nema smisla onda se u pitanje dovodi i postojanje istog... da, dopada mi se... (ako sam naravno dobro shvatila sta si hteo da kazes)

Mazz... evo vristim od smeha (histericnog, doduse) na samu ideju sta bi se desilo kada bih, primera radi, sutra lepo spakovala stvari i saopstila mentoru, sponzoru, uzoj i siroj familiji da "jbs razumno, ja vise necu da se igram i necu da radim doktorat... odoh ja u Afriku da ganjam bube i jedem prstima i budem..."
Jbg, ponekad i zbog sebe i zbog drugih moras biti razuman cak i kada sve ostalo govori da je ok "biti..."
Btw, pazi u sta se kunes... cula sam da nije zdravo.. )

{ 22:43, 28/10/2008 } { Poslao/la Nastasja }

Eh, ja morala odustati od sebe!!! Borila se, učinila sve i naučih - POSTIGNEMO I POSTANEMO NE ONO ŠTO ŽELIMO ILI ŠTO MISLIMO DA JESMO NEGO ONO I ONOLIKO KOLIKO NAM VELIKI TVORAC DOZVOLI!!! Sad bludim među javom i i med snom... Ali dobijemo neki drugi oblik, patnja obogaćuje dušu, kažu, postanemo nekakvi čardaci ni na nebu ni na zemlji...

{ 22:44, 28/10/2008 } { Poslao/la Anoniman }

ne brini. neće da mi pređe u naviku. a dobro si svatila. i lepo upakovala, baš onako, kako ja nebih umeo. pozitivno je to, što smo se ipak razumeli.

{ 22:49, 28/10/2008 } { Poslao/la Lilith }

Nastasja... i to je zanimljiv odgovor - predestiniranost. Mislis da funkcionise u oba smera i kada ti zelis vise a tvorac/sudbina/sreca ti dodeli manje, i kada zelis manje a gorenavedeni ti dodeli vise (ovako postavljeno podseca, bar mene, na Nusicevu "Autobiografiju", onaj deo kad govori o zboru roditelja i familije koji prognozira sta ce dete biti kad poraste... i o neskladu decijih i roditeljskih zelja (otac zeli da mu sin bude djeneral, a sin zeli da bude muzikant... ili kako vec)
Nisam bas sigurna da patnja obogacuje dusu... meni se cini da je nekako zasiti... a to je, cesto, uskracuje za nova iskustva...

{ 22:51, 28/10/2008 } { Poslao/la Lilith }

Anonimni, daleko od toga da brinem... zapravo mi drago... sto je pozitivno i sto smo se razumeli

{ 22:58, 28/10/2008 } { Poslao/la mazzapsycho }

moguće da je sve ovo delovalo kao...
iluzija alteranative.
ili-ili.

zapravo sam htela reći da je tako mnogo opcija.
možeš, npr. otići da živiš sa medvedima, kao onaj tamo kod mene.
a da koferi ostanu tu gde jesu i mentori sretni do kraja života. a možda i duže.
deluješ kao persona u kojoj ima prostora za mnoge različite stvari.
koje se ne isključuju, ako ih sama ne isključiš.

{ 23:04, 28/10/2008 } { Poslao/la Lilith }

Mazz, good point! Startna greska je u sahovskom polju...

{ 23:05, 28/10/2008 } { Poslao/la Anoniman }

takođe električna.

{ 19:11, 29/10/2008 } { Poslao/la Orion }

Prije izvjesnog vremena sam sasvim slučajno (to zaista rijetko činim), zato što mi je tema bila interesantna, pročitao tuđ komentar na jednom postu. Moja radoznalost da saznam ko stoji iza tog komentara me je dovela na tvoj post. Iznenadila me je duboka misaonost u tvojim tekstovima, pa sam, ne pitajući nikog za dozvolu, sa velikim uživanjem prelistao tvoju arhivu. Nepristojno, zar ne? Koliko sam mogao da ocijenim na osnovu tvojih postova, ti ne voliš takve ljude i možda mi nećeš oprostiti. Ali je izazov bio toliko veliki da sam svjesno prihvatio taj rizik.
Sviđa mi se tvoj pogled na svijet, tvoj stav prema životu i stvarnosti i način na koji sagledavaš stvari. Ja sam već dugo vremena stalni gost kod nekoliko blogera, pa me jako čudi da te nijesam ranije primijetio. Možda neću uvijek ostaviti komentar, ali ću sigurno sa velikim zadovoljstvom pročitati svaki tvoj monolog. Neka ih bude što više...

{ 20:33, 29/10/2008 } { Poslao/la Lilith }

Orion... dobrodosao... slobodno se raskomoti i komentarisi po zelji... hvala na komplimentima, ma koliko se ljudi trudili da budu imuni na iste- ipak prija ))

{ 23:14, 29/10/2008 } { Poslao/la Anoniman }

stičem utisak da evoluiraš električna. kako svaka evolucija bilo čega, donosi ničeg dobroga, tako mi se čini da tvoja evolucija ide na dobro. skoro ko neki paradoks.

{ 10:27, 30/10/2008 } { Poslao/la Lilith }

Nadam se da si u pravu... meni se iz ove perspektive cini da samo stagniram, ali je cinjenica da mi je perspektiva prilicno iskrivljena. A sto se paradoksa tice - vidis da sam resila da obaram prirodne zakone )))

{ 15:10, 30/10/2008 } { Poslao/la yin }

jesmo samo onda kada vise ne znamo ko smo.
tada, po prvi put zaista jesmo.
to jeste neko drugo "bivstvo", istina, razlicito od svega na sta smo navikli.
moze da deluje nesadrzajno, kao kraj.gotovo, kao smrt.a nije.
duboko sam uverena da proces koji opisujes jeste duhovni rast.
uzdizanje na nove nivoe postojanja.
takve procese smatram predivnim.
lilith

{ 16:26, 30/10/2008 } { Poslao/la Lilith }

Yin... hvala )))
Volela bih da si u pravu i da jednoga dana budem u stanju da na ovaj period gledam kao na fazu... iz koje sam usla u taj novi nivo postojanja... to bi moglo da pruzi smisao koji trenutno izmice.

{ 17:27, 30/10/2008 } { Poslao/la nemiri }

"ništa ne moraš.
vreme je da radiš šta želiš".
potpuno se slažem. ne za 3 godine. sad. veruj, mnogo je dobro.

{ 17:28, 30/10/2008 } { Poslao/la nemiri }

tada ti neće pasti na pamet nikakvo odustajanje

{ 23:02, 30/10/2008 } { Poslao/la nemiri }

palo mi na pamet. odustaje kad prestane da veruje

{ 23:23, 30/10/2008 } { Poslao/la vaske972 }

Pre nekoliko dana sam dobio sms koji ću upotrebiti kao komentar

Ova poruka nek ti bude pouka
živi,vrišti,razbijaj i pleši
čovek je rođen da gubi i greši
prokockaj dane,prodivljaj noći
jer jednog dana to više nećeš moći.

{ 07:33, 31/10/2008 } { Poslao/la kojak }

E, sad me Vaske inspirisao da i ja ostavim poruku umesto komentara, koju mi je posalo jedan moj drugar:
"Ne izlazi iz kafane bre!
Napolju je ludnca.
Evo i ja stižem, ona nece jbg!.
Naruči dupli i kiselu i uživaj!"

PS - poslušao sam i slatko se nasmejao.

{ 10:23, 31/10/2008 } { Poslao/la Lilith }

Nemiri... meni se cini da je ponekad nuzno staviti sebe i svoje zelje u drugi plan da bi se ispunila odgovornost koju nosimo i za nama drage i vazne ljude... bilo bi lepo da mogu samo da zbacim okove i vratim osmeh lakog postojanja - ali je pitanje koliko bih i tada volela sebe znajuci da sam izneverila one koji su iza mene stajali sve ove godine. Da, slazem se da odustajanje itekako ima veze sa prestankom verovanja...

Vaske...dopada mi se komentar )), nadajmo se da ce me jos ostati za "divlje noci"...

Kojak... nemas predstavu koliko mi to nedostaje... taj dupli i kisela i drustvo nekih meni vaznih ljudi da ih sa njima podelim... sada sam sa deficitom u vremenu - drugacije ne moze... a i daljina mi malo kvari sliku - ali se drzim jos uvek nekih rituala... onako, nasamo... ))

{ 10:28, 31/10/2008 } { Poslao/la nemiri }

kada staviš sebi sebe u prvi plan to ne znači nužno da svi drugi ostaju zapostavljeni. kada si ti ispunjena mnogo više možeš uraditi. ne gubiš odgovornost ispunjenjem svojih želja. dobijaš motivaciju. bar je kod mene tako, kada sam ispunjena, svima oko mene je bolje.

{ 11:04, 31/10/2008 } { Poslao/la Wolfie }

Odustati od sebe? Ma koliko pokusavala, ne mozes, nikada i nikako! Nema veze sa htijenjem, vec s (ne)mogucnostima!

Mozes da grizes, ujedas, vristis, razbijas, da se opijas i drogiras, i cak kada ti se cini da sebe prepoznati ne mozes - opet si to ti! ))

Sto rece Yin, mozda samo samoubistvom se odrices samog sebe, ali ja kazem - cak ni tada, jer ponovo si to ti...

Ipak, siguran sam da si vec smetnula misli i osjecanja daleko od svega sto te je inspirisalo na ovakvo pisanje.
U Beogradu je prelijep, savrsen dan, onaj cikica svira harmoniku u Knez Mihajlovom, ali onako, lijepo, kao da nisam u Srbiji, vec negdje pored Sene i ove ulice te cuvaju i cekaju... U ime njih, osmijeh jedan, please. )))

{ 12:37, 31/10/2008 } { Poslao/la Lilith }

Nemiri, ima necega u tome sto pises... ne znam... trenutno mi se cini da je jedino sto mogu da uradim - stegnem zube, zazmurim i nastavim... sto Cercil rece: "Ako prolazite kroz pakao - nastavite da hodate".

Wolfie...za tebe i beogradske ulice i dva osmeha )... ne uspevam da izmenim sled misli... ni njihovu sustinu, ali se tesim da je to vrsta odrastanja (psihickog, duhovnog...)... cuvam i ja svaku ulicu u glavi... jos nekoliko meseci do naredne kafe sa tobom u Gavranu ))

{ 12:57, 31/10/2008 } { Poslao/la Anoniman }

s kim ću ja sad da se svađam?

{ 13:01, 31/10/2008 } { Poslao/la Lilith }

E, jbg, sad... a da uvedemo na svakih deset postova - jednu svadju rekreativno??? )))

{ 13:05, 31/10/2008 } { Poslao/la Anoniman }

može. :-)

{ 13:25, 31/10/2008 } { Poslao/la Wolfie }

Jedva cekam! ))

{ 13:27, 31/10/2008 } { Poslao/la Wolfie }

P.S. A onda cemo da pustimo misli o zivotu, jer ovako mnogo toga uvijek ostane nedoreceno...

{ 13:43, 31/10/2008 } { Poslao/la Lilith }

Takodje )))... a misli o zivotu mozemo da ostavimo i za sedenje uz nesto jace... uz kafu samo lepe i lagane misli... )) Ljubim te!

{ 15:22, 31/10/2008 } { Poslao/la Wolfie }

)) Ma, pustimo mi misli o zivotu neka dodju i odu kako ih zivot donosio bude, ali bice i domacih vina i dobrih kafa, svakako, jos puno za nas! ))) Ljubi te tvoj duhovni bliznac, za jedno lijepo vece!

{ 17:04, 31/10/2008 } { Poslao/la Lilith }

Dogovoreno )))

{ 01:26, 2/11/2008 } { Poslao/la Lezilebovich }

Ohohohoho ...

Neko muvanje je ovde palo ...

Kafa, ÄŤaj ... dugi razgovori ... (nisu ploÄŤe pomenute) ...

bacanje u zagrljaj, kao da će kita da reši sve problem...


možda i hoće, ko sam ja da tudju sreću kradem ...

{ 01:27, 2/11/2008 } { Poslao/la Lezilebovich }

Ohohohoho ...

Neko muvanje je ovde palo ...

Kafa, caj ... dugi razgovori ... (nisu ploce pomenute) ...

bacanje u zagrljaj, kao da Ă„ce kita da resi sve probleme...


mozda i hoce, ko sam ja da kradem tudju muku i sne, ko sam ja da kradem ...

{ 09:21, 2/11/2008 } { Poslao/la Lilith }

Hajde Lezzzz,
znas ti i bolje... ili mislis svaki put na Wolfijeve komentare da reagujes na isti nacin? ))))
Sustinski... nema se tu sta objasnjavati - ali, znas me ti - ne volim nepreciznosti.
Ljubi zenu ako se vratila sa tanca!