Lilith

Tišina u blogosferi

Već drugi put u poslednjih deset dana radim istu stvar... napišem post, objavim ga...i posle par minuta se već ponovo logujem da bih ga obrisala...

Ne liči na mene. Ranije nisam imala problema da sve što napišem - pustim u svet... u poslednje vreme imam. Problem. Poveliki.

Nisam sigurna da je samo do ovog mesta koje je, sasvim očekivano, izmenjeno a ja sam očigledno opasno u raskoraku sa novim trendovima pisanja na Blogoye-u... nisam sigurna ni da je samo do mene...

Činjenica je samo da sve redje imam želju da napisano objavim ovde... i da sve redje čitam... negde su se izgubili moji omiljeni blogeri... nestali u novonastalom vašaru... tek ponekad izrone iz urnebesnog šarenila...

Zanimljivo je kako čak i, relativno, površno shvaćen blog-sistem poput ovog ume da dovede u dilemu... moralnu i svaku drugu... Površno shvaćen, napisah, jer za mene je ovo ipak samo blog... nije mi virtuelna realnost i nije mi ceo svet, život... ne osećam se prazno kada ga ne posetim... nisam navučena i ne doživljavam druge blogere kao deo porodice, zajednice niti bilo čega sličnog...

Ali me ipak dovodi u dilemu... Nisam ni ja imuna na ljudsku boljku deljenja saveta i davanja (netraženog, prim. aut.) mišljenja... onda pročitam nešto što me zdrma snagom zlonamernosti/neznanja/prepotentnosti/gluposti ponekad, čiste... i baš bih da kažem ponešto, da se suprotstavim... ali se suzdržim (sem kad mi se čini da je autor u stanju da shvati i prihvati kritiku kao razmenu mišljenja a ne kao poziv na sukob), jer pomislim da svako ima pravo da na svom parčetu blogosfere piše šta i o čemu želi... i onda postavim pitanje samoj sebi: "Zašto misliš da si pozvana da sudiš?"... to pitanje me najčešće dovede u dilemu... gde je granica ćutanja? I ako se nešto u velikoj meri sukobljava sa mojim sistemom vrednosti - da li je ok da prećutim, da se ne oglasim, da li to znači da odobravam... prećutno? Ili je zaista bolje ne petljati se sa tim stvarima? Donkihotske su me, davno, napustile iluzije... ali, priznajem, da ne mogu da se otmem utisku da ćutanje počinje da uzima danak... i da polako ali sigurno sve manje ljudi, zbog kojih je vredelo doći i ostati (svakako, po mom mišljenju), objavljuje...

Ćutanje se, izgleda, proširilo... počelo da razjeda...

Ne... nemam nameru da prekinem tišinu... nije vredno toga... nije vredno nerviranja koje se može dozvati... samo bih da primetim da je "glasnost" jednih uzrokovala "tišinu" drugih...

{ 19:05, 24/10/2008 } { Poslao/la Gabriella }

Mi smo danas razmenile misljenja
Mislis li da ja sad treba da iskritikujem tvoj post? Ne!
Svideo mi se ovaj pocetak kada kazes da se odmah nakon sto objavis post predomislis...i uopste ceo post. I ja sam imala taj period... i moji omiljeni likovi su nestali poodavno, a ja sam jos tu. Mislim da nije do nas i nemoj vise brisati postove

{ 19:07, 24/10/2008 } { Poslao/la Gabriella }

P.S. Ovo za cutanje... Ja licno cutanje od strane drugih dozivljavam kao samar. Ovako me cutanje pomalo boli.

{ 20:32, 24/10/2008 } { Poslao/la kojak }

Da!
Svakako si bar jednim delom u pravu, kad kažeš da je:" "glasnost" jednih uzrokovala "tišinu" drugih... "...
" Sa gluvim se ne vredi dovikivati, sa ludim razgovarati i lažljivom verovati".
Pa ipak!
Nikako ne bi trebalo sasvim utihnuti, jer kud bi nas to odvelo onda i ko bi uopšte bio reprezentativan?
Zar samo oni "glasni"?
Teško da onaj ko vikom i oružjem pravdu deli i vaspitava je vredan ozbiljne pažnje i uvažavanja, zar ne?
Znaš draga devojko, neko ko bi došao negde u masu i počeo da razgovara sam sa sobom o bilo čemu izgledao bi prilično neobično u najmanju ruku i logično je očekivati da prisutni izraze svoje mišljenje o rečenom ili da on ode negde na drugo mesto i glasno razmišlja.
Kada bi svi pisci zazirali od toga ko bi sve mogao invertovati i pogrešno tumačiti i zloupotrebljavati njihove mudre misli, jako malo bi knjiga bilo napisano ali srećom po sve nas, većina su skloni pozitivnoj selekciji, dakle veri u dobro u ljudima.
Lepo razmišljaš ali ostani dosledna i uporan i nećeš se pokajati sigurno, jer uvek se nađe poneko s kim i za koga ima smisla pisati i govoriti. :o)

{ 20:59, 24/10/2008 } { Poslao/la Lilith }

Hej, Gabriella... kao sto rekoh - ja sam UVEK za zdravu razmenu misljenja... cak je i lepo \"sukobiti\" misljenja kada sagovornik ume, hoce i moze da odgovori argumentima i da sacuva dostojanstvo u raspravi. Prema tome, na nasu razmenu misljenja imam samo lepu uspomenu ))) Postove brisem samo u poslednje vreme, valjda je samo faza... mozda tu ima i malo onoga da ni sama ne budem zadovoljna nacinom i kvalitetom izrecenog (subjektivno, dakako... odnosno... ponekad mi se cini da nisam odabrala prave reci da nesto opisem)...
<br>
<br>Tisina ume da zaboli, slazem se... ali je ponekad previse rizicno (a da pritom cilj nije vredan moguceg utroska energije i nerava) ne biti tih.
<br>
<br>Kojak, zato i jeste moralna dilema... do koje granice je cutanje opravdano a od kada ono postaje sebicluk ili, ako hoces, ravnodusnost/beskicmenjastvo i slicno?
<br>Tvoj stav je vrlo logican i sigurno je da ima neceg u onoj staroj \"The only thing necessary for the triumph of evil is for good men to do nothing\" (E.Burke)... samo je uvek pitanje koje ce svaki skeptik postaviti sebi - otkud znas da si bas ti pozvan/a da menjas svet, da mislis da si ti ta/j koji je dobar/a?

{ 21:41, 24/10/2008 } { Poslao/la Gabriella }

Moram se i ja sloziti sa kojak-om da tisina ume da zaboli... ovih dana to bas odzvanja u mojoj glavi, valjda sam zato i spremna da kritikujem sve i svakoga I u pravu si kada kazes ta je to samo faza, mislim da ovde nema ili su bar retki blogeri koji nikad nisu obrisali neki svoj post.

{ 23:55, 24/10/2008 } { Poslao/la Ljubasta }

Ima tu pomalo i od one izreke: Došli divlji i oterali pitome.
Neka ih, neb ja tu ništa dirooo. Naravno, ne mislim tu na ovu decu koja su došla na Blogoja već mislim na ove što se dernjaju, pišu velikim slovima, štancaju po tri agresivna bloga dnevno, podbadaju svakog ko ne misli kao oni, traže kavgu na svačijem blogu...umrli bi da nisu primećeni...

{ 12:51, 25/10/2008 } { Poslao/la Lilith }

Gabriella, i ja se nadam da je faza... a poznata su mi stanja iritacije koja predju granicu i onda imas potrebu da kazes/napises sve sto si precutkivala )))

Ljubasta, valjda su to ona cuvena prava slobode misljenja i govora... samo mi se cini da ljudi zaborave da ta prava postoje uz uslov da se njihovim praktikovanjem ne ugrozavaju prava drugih...

{ 00:20, 26/10/2008 } { Poslao/la Senka }

Dodjose divlji i oterase pitome.