Lilith

O tračevima i pakovanju...

Oduvek sam mrzela tračeve... i ne samo zato što se "podrazumevalo" da su tračevi plebejska stvar te ih treba mrzeti u skladu sa pravilnikom za približavanje eliti, onoj misaonoj... već sam imala organsku odvratnost na iste od kako sam im prvi put postala meta.

Malo morgen su stvar plebejstva. Barem ne plebejstva u klasičnom smislu te reči kome svi pripadamo...  različiti ljudi, različiti i tračevi... a ja ih mrzim bez razlike.

Seli smo juče u dva navrata na kafu. Primećujem da u poslednje vreme previše vremena provodim sa njim... ali je lako razmaziti samu sebe tudjim prisustvom. Anyway, da ne skrećem sa teme. S obzirom na sve bliži datum odlaska postala sam "malčice" sentimentalna, da ne kažem sklona reminescenciji i emotivnim ispadima nedostajanja unapred... računajući, podsvesno valjda, da nema svrhe pokazivati nedostajanje kada to nema ko da vidi... zato ga i ispoljavam sada, bez gubljenja vremena, u velikim količinama.

I kao što to već moje stanje i raspoloženje diktira počela sam da prežvakavam davnu prošlost. Dotakli se nekih tema koje nikada nismo pretresli... I onda se setila. A baš sam lepo potisnula taj dogadjaj i uopšte mi nije trebalo da se setim. A setila sam se. I naravno, ničim izazvano, rekla sve što sam tada prećutala... i osetila pravi izvorni gnev... kakav već dugo nisam. O traču.

Sedeo je prekoputa zabezeknut. Iz mira i tišine jednog "kafenog" popodneva izrodile su se neverovatne stvari.

**********************************************************************************************************

Zašto mi tada nisi rekla?

A zašto da ti kažem... kao da bi saslušao?

Znaš da bih...

Ne, ne znam... u tome je i poenta, uopšte ne znam da li bi saslušao, ne znam ni sada zašto slušaš.

Iz istih razloga iz kojih bi slušao i tada...

*********************************************************************************************************

A danas se pakujem. Peglam, prepakujem, guram, izvlačim, dodajem... pokušavam da ceo jedan život složim u kofer i ne ide... možda zato što danas nije dan za pakovanje. Ili zato što... mi se radi nešto drugo, nešto lepše... nešto bez razmišljanja... sa njim, možda... ili bez njega, svejedno... teško podnosim da sam sama sa sobom ovih dana i imam konstatan osećaj da ću nešto propustiti ako svaki sekund ne podelim sa meni dragim bićima... a pakovanje je stvar koncentracije i, nužno, samoće.

*********************************************************************************************************

Misliš li da je biohemijska reakcija izmedju dvoje ljudi znak genetske predisponiranosti? I da li postoji sudbina? Zar te ne plaši mogućnost da se ne izmeni?

Šta?

Biohemijski status?

Predispozicija?

AHA...

{ 15:28, 29/8/2007 } { Poslao/la bamby }

bash morash da odesh?

{ 16:29, 29/8/2007 } { Poslao/la gulanfer }

biohemija je čudo , ali ja isto verujem da ona može da se menja , pa i to može da se posmatra kao sudbina ........

{ 17:45, 29/8/2007 } { Poslao/la nemiri }

ume da uplaši

{ 21:11, 29/8/2007 } { Poslao/la whoreofbabylon }

Sudbina postoji ali je vrlo promenjiva.

{ 14:47, 1/9/2007 } { Poslao/la Giardia }

Hej.. srecno!