Lilith

N E želim!!!

Preživeh priču sa kartom nekako... i sada se spremam da počnem sa pakovanjem...

Trebalo bi da sam navikla, a opet svaki put imam istu dilemu...iako su iste stvari koje se vrte.

Ovaj put mi se ne ide!

U principu pred svako putovanje od-patetišem partiju pred polazak, tek da ne ureknem... ali , ovaj put mi se OZBILJNO, najozbiljnije moguće ne ide.

Po prirodi sam tragično ne-sujeverna.

Sada imam mentalnih trilema na temu sujeverja...jer ako je suditi po početku - smeši mi se specifičan vid psiho-fizičke torture na koju "dobrovoljno" odlazim.

Prvo, krećem skoro pa bez novca (sve je otišlo na jbne karte), ovi iz banke se ne javljaju da mi presude u vezi sa kreditom koji bi, možda, ali samo možda, mogao da me izvuče... cura u obračunskom je nova pa se "malo" zeznula pobrkavši na kreditnom zahtevu ukupna primanja i prosečnu zaradu. Gledajući onaj zahtev kako ga je ona podnela da sam na mestu banke tražila bih od same sebe kredit...

Drugo, putujem vozom... sa kasnonoćnim, ili ranojutarnjim (zavisi od perspektive, a moja je skoro pa ptičja) presedanjem u nekoj nedodjiji... da zanemarimo moju potpunu opsednutost čistoćom i kauzalno gadjenje na uslove u sredstvu planiranog transporta od mesta A do mesta B preko mesta jhgfjzgr...i da zanemarimo laganu paranoju od svega što se po vozu dešava (pomešan uticaj Agate Kristi i izvesnih, ne-srećnih iskustava na žestoko istripovanu podsvest)... a najviše da zanemarimo činjenicu da ću tih dvanaest i kusur sati provesti u društvu osobe koju ni najmanje ne želim u blizini ni u radijusu od 5 km a ne sedište do mog. Tako i u povratku.

Treće (ovo, vrlo uslovno), raspored mi je pun od 7 ujutru do 10.30 uveče, a ja sa sobom nosim još i finu količinu nedovršenog posla. Što će reći, mogu se oprostiti sa spavanjem, ovaj put (za razliku od Praga) iz ne-prijatnih razloga.

Četvrto... a zar mi je potrebno dalje da nabrajam. Ja jednostavno NE želim na ovo putovanje (tim pre kada se setim kakvi su me problemi dočekali na povratku sa prošlog) i ovim putem apelujem na svoje šefove (koji, naravno, ovo neće pročitati, ali živ čovek ima potrebu da se nada) da me malo odmore i uvaže gorenavedene razloge...

Do tada... ambasada, pa banka, pa frizer, pa kupovina, pa family, On (ne nužno tim redosledom, i sigurno ne ovako prioritizovani)...