Lilith

WTF!?!?

Odemo danas na stanicu da kupimo, jel'te, karte za još jedno putešestvije...ovaj put by train.

Prvi put u životu čoveka vidim...al' ćemo se gledamo narednih osam do deset dana plus dva puta po 12 sati u vozu...dovoljno da budem polite.

Kešnemo preko 100e. On "spakuje" karte i doda mi ih preko pulta, ja ih gurnem, ne gledajući, u fasciklu i spakujem tašnu. Pođemo po osiguranje. Na pola puta, potražim pasoš u fascikli i prstima pređem preko omota...prazan! WTF!?WTF!?WTF!?

Vraćaj se nazad na stanicu.

Obilazi kao "gluva kučka" oko šaltera. Teta, neuobičajeno ljubazna, kaže da bi nam rado pomogla...eto, neko je baš vratio naše rezervacije ali ne i kartu. Vrednost rezervacije = 500 dinara.

Ma prodji me se, ženo, sa 500dinara, daj da pričamo o karti.

Hmmmmm...pa... možete da odete u POLICIJU (rizikujem da se ponavljam ali...WTF!?) da oni uzmu serijski broj karte...pa ako tip dodje kod nas da je vrati mi da javimo njima pa da ga oni uhapse.

Aha...a ako on, npr, ima pola mozga i kaže da je našao...šta onda?

Onda ništa?

Aha... a da vi lepo blokirate te i date nama druge karte?

Može ali da platite?

Šta da platimo?

Pa cenu karte...nove karte...

Policija. Ljubazni ljudi...čudo jedno koliko ljubazni kada im plavuša udje u vidokrug... samo što me pretresli nisu...

Uprava stanice...još ljubazniji... mnogo nam je, onoliko i onako žao, ali mi tu ništa ne možemo...

Menjaj sistem. Ne zanima me!!! (ovo ja u sebi, of course...)

A junoša pored mene, kao špricer hladan...

I vrhunac priče...

JA PLAĆAM OBE KARTE...

I vrhunac vrhunca...

Pričam svom novostečenom jo i po partneru šta mi se pasiralo... a on kaže... Ej, ma ne sekiraj se (na najčistijem engleskom, naravno) ja ću da ti platim kartu... važi?

Hmmmmm, ne!?

Ponekad me dobra volja na najneočekivanijem mestu iznenadi, kao danas... ali mi dolarski znak još svetli nad glavom...