Lilith
Rezime u 25
{ 09:18, 23/6/2007 }
{ 4
Komentara }
{ Link }
Prebacio mi je juče jednu doista ozbiljnu stvar... da više u meni nema životne strasti... sem kada govorim ili se bavim svojom strukom...Životna strast?
Zar moj posao nije veliki deo mog života?
Ili je problem dublji...mnogo dublji?
Sanjala sam i ja kao klinka kako bi život trebalo da izgleda. Kako ću, koga i koliko da volim... šta mi sve neće biti teško da činim... čemu ću posvetiti svoje misli...
A onda se odraslo... i "veliki" život je postao realnost. Ne više nešto čemu se nada i što se očekuje, već svakodnevica u kojoj je potrebno opstati. I ni najmanje nije ličio na ono što sam želela da bude...sem u toj jednoj sferi.
Trudim se da ne lažem i da budem iskrena prvo prema samoj sebi a potom i prema svim ljudima koji imaju neku ulogu u danima koje nižem. Ne zavaravam nikoga da sam savršenstvo, baš ono što su želeli da budem (jer svako u glavi ima svoju verziju savršenstva...čime se olakšava prodor u svest)... priznam uvek da sam teška i sebi i drugima... da samu sebe, da sam muško, verovatno ne bih trpela dugo... priznam i da lako skliznem u dosadu, da mi je teško održati pažnju i da nisam baš najfinije i najnežnije stvorenje na kugli. Kažem da često preterano racionalizujem, da sam užasno, nepodnošljivo skoro, kritična (kako prema sebi tako prema drugima) i da mi nikada ništa nije dovoljno dobro. Tako je.
Ali priznajem i da nisam želela tako brzo da odrastem...i da još uvek patim za statusom "tatine princeze", lakom bezbrižnošću i danima ispunjenim sanjarenjem.
Više ne sanjam. Sada planiram. Utvrdila sam da tako manje boli i da se rizik smanjuje na minimum.
Napisala sam pre neki dan još jedan članak. Posle dužeg vremena baš na temu koja me opseda... i u zaključak, podsvesno, ubacila rečenicu koju mi je otac ponavljao iz dana u dan dok je satima šetao samnom pokušavajući da mi u glavu ubaci neke od životnih postulata do kojih je teškom mukom stigao...Omaž živom čoveku. Da li ti je važnije da dobiješ ili da ne izgubiš?
Verovatno da je u pravu kada mi kaže da sam zaboravila da živim strasno... verovatno je i da bih volela da se setim kako je izgledalo biti takav... da se ponovo zaljubim u njega, sebe, sopstveni život...
Ali... kada se kucnem u grudi... samo je odjek ono što čujem...
{Pošalji komentar }
{ Prethodna strana } { Strana 231 od 305 } { Sledeća strana }{ 10:57, 23/6/2007 } { Poslao/la BIBA }Polako... Sve ćeš stići
Važno je da si srećna i ljubavlju obasuta
I zaljubljena si još, samo ti se ponekad učini da to više nema onu snagu.
Ali, stavi na One terazije, pa ćeš videti kako onaj Bitan tas preteže
{ 12:10, 23/6/2007 } { Poslao/la SRNA }"Da li ti je važnije da dobiješ ili da ne izgubiš?"
добро питање
никад мени постављено
матори ти је цар
{ 12:43, 23/6/2007 } { Poslao/la nenadjebiv }dobiti ili samo ne izgubiti...
pitanje je suštinsko.
po tome se ljudi razlikuju.
Jbg. Mene strast ne napušta.
Vrlo sam napaljiv na život
A veruj mi da već duže vreme "planiram".
Koliko sam do sada skapirao, to je stvar čoveka...imati ili nemati "žitvotnu strast"...
nije stvar "odrastanja", "predaje" ili "pomirenja sa stvarima". Jednostavno, ili je imaš zauvek, ili je nikad, u stvari, nisi ni imao.
{ 16:26, 25/6/2007 } { Poslao/la III }
:cool:
O blogu
Home
Moj profil
Blog Arhiva
Foto album
RSS
Podcast
Blog Hosting
Novo objavljeno
Čekanje njeGong
Profesorske frustracije
Lost in translation
...
Kategorije postova
Blog Prijatelji
Sevenkloe
Wolfie
Persefona
ficca
mirkoman
yozza
BIGMAMA
III
poglavica
Foxy
SRNA
Milena
miriam
gulanfer
Dzo
Kombib
Kurt
Giardia
whoreofbabylon
Domacica
elfish
mazzapsycho
Svemirko
kojak
Nemirko
Rea
Specificna
BubaErdeljan
Patetika
skyseeker
Tresnja
JeJa
FemmeFatale
pahulja
mistichna
Anci
Minja
Ljubasta
ilumminati
silence
marija88
SarahKay
SlatkaMaloletnica
duuga
Beogradoholik
vesna69
darkangel999
vaske972
Lycka
scarlet
Danna
klavidija
yin
nikolaseacor
Nehljudov
Nettle
Slovenska
Serbiana
Scarlett