1/7/2009
Brave New World


Kada poezija umre,
I misli od krvi čiste
Kada nam srca ispune,
O, kakav će svijet za sobom ostaviti?

Nećeš li poželjet' i tada,
Još jednu toplu riječ
Iz zatvora iskona svoga,
Da pokloniš drugom i sebi?

Suhim koritima rijeka,
Samo će lednici još da klize.

Nestaće generacije.

Poeziju će svi zaboraviti...
.
Objavio Wolfie u 15:20
kategorija posta: email this post | Komentara (6)
Bravo!
Poslao jelenaartpoezija u 22:22, 1/7/2009 | Link | |
Hvala...
Poslao Wolfie u 23:10, 1/7/2009 | Link | |
živi u, u Tebi, u Jeleni dva reda iznad mene, u nemirki, u mazzi, vojsu, u klincima koji se registriraju nickom sa brojevima 90-i nešto , živi u meni..i onima koje ne spomenuh a pišu i trude se..živa je...otkucava krvotok...nema predaje..braco..
Poslao nurlisoul u 06:27, 2/7/2009 | Link | |
Samo da nisu neka nova vremena, kada je sve manje rijeci na papiru, rukom ispisanih, na kom je nacin kojim je svako slovo nazvrljano opet poezija za sebe, jednako kao i te rijeci (skrabotine sto bi Zaratustra rekao) ispricane negdje u mraku, onoj jednoj osobi kojoj su i posvecene...
Umire romantika. Sve se manje zivi za onaj jedan momenat kome smo posveceni.
Sve manje je prozborenog izvan ASCII simbola.
Postajemo kompjuterska generacija, kojoj je poezija hladna igra logickih kola preko nasih displeja.
Onaj zivot, onaj u kom su i nasa tijela od krvi i mesa, sve je dalje od nas... Seko...

Izmenio Wolfie dana 2/7/2009 u 10:16
Poslao Wolfie u 10:15, 2/7/2009 | Link | |
Prokleto si u pravu...
Poslao anica u 10:16, 2/7/2009 | Link | |
A tako bih volio da nisam... Cak i svojom pojavom ovdje, plasim se da doprinosim tome. Da cutim, negdje izvan ovog virtuelnog svijeta, mozda bih svijet izvan njega cinio boljim...
Poslao Wolfie u 10:24, 2/7/2009 | Link | |
<< sledeća strana | Home | prethodna strana >>