Eto... ti si ipak pobjegao sa prakse, a ja sam imala 5 časova :). Bilo je super, samo da još nismo bili umorni i pospani... vjerovatno bi bio - perfect day :D. Ali dobro, eto... Sutrax ima da bude, jer idemo na ''sajam knjiga'' u BL, al' šipak :D. A biće odlično, jer ćemo ići na neka naša mjesta, ja se radujem obilasku... dosta dugo nismo bili, stvarno :). Veselimo se i Štukama, dobro... ti njima, a ja vremenu koje ćemo provesti zajedno. Ne, ne kažem da se ti ne veseliš. Nego da je tebi uz to, isto drago što idemo na Štuke, a meni je whatever za Štuke, who cares? Nevermind... :D. I eto... nisam nešto za pisanje sad, umorila mi se ruka od prepisivanja tebi onih ''turcizama'' iz knjige cf. Pa, tako... Bitno je da bilo šta ima... :)

VOLIM TE

Evo taman smo danas pričali o džemovima. Ti ne voliš od šipka, a ja volim, a ne volim one sa ogromnim komadima voća u sebi :D.

Dugo, dugo, ama odavno već nismo bili u Interex-u, i povodomm toga valjda, da se nadoknadi... ukrao si TRI pezića i sad ih imamo sedam. Pobogu, prodavncu ćemo otvoriti cf. Kupili smo smokić za onog ćuksa i dali mu da jede. A onda kad smo krenuli, on je pošao za nama... pa smo morali bježati od njega, da ne bi daleko otišao i onda se ne bi znao vratiti hrani... Vratio si mi silne stvati one... knjige i blutut :D. Šteta samo što smo bili umorni i pospani. Ali nema veze, nije to nešto pretjerano smetalo tome da budemo super sretni . A ti si još posebno... umoran od fizičkog, zbog ona dva kruga trčanja... uh. I ipak nećemo ići u Banja Luku, a ajde... kad nam se i ne ide baš. Biće nam možda i ljepše u Prijedoru. Valjda treba tako da bude :). Baš je fino ono od tebe što si rekao koliko je ovo lijep dan bio :). Ne treba svaki dan govoriti, iako gotovo da nema razlike... Ali katkad to spomenuti je oke, mislim, lijepo :). Isto tako je lijepo što si naglasio koliko se raduješ suboti :).

I možda nekad ovako napišem malo toga u postu, ali mislim da je nekad i ovo malo dovoljno za nas, da ćemo i za nekoliko godina pomoću ovih skica moći se sjetiti naših finih dana i nekih posebnih trenutaka od svakog :).

Hug.

Volim te, najhjuš!

''You give me color...
Life...
Passion...
Every way to see the world...
Every way to hear, and love...
Every way to fly...
You give me wings of light...''

Ovih dana ne znam šta se zbiva, dešava i događa... Jedan post sam i preskočila. Dok nema tebe na skajpu ili kraj mene, ja sam nikakva i nizašta. Pa, tako, da... ne znam. Žao mi je što nemamo tog jednog dana sad, ali kad skontam kakva sam bila, nije moguće da radim bilo šta onakva, nije mi do pisanja bilo uopšte. Samo sam razmišljala o tome kad ću da te vidim i moći funkcionisati normalno.

A danas... :)

Pa danas je super dan bio. Onako, izvanredna situacija u mojoj školi, jedan čas manje... ti nemaš predčas. Sve se poklopilo fino i stalo k'o ''kec na desetku''. I moj novo-pokrenuti fazon ''vidimo se na sudu'' cf... jeej... I ne znam, super, super je bilo. Baš sam sretna bila. I iako si ti pio kafu, a ja sokić, bilo je super, super. Toliko sam se obradovala, ajoj, stvarno. Vidiš da ne mogu opisati to :D.

Rekao si mi sad kad si došao kući da u petak nemaš nastave i da možemo otići na sajam :D. Što je super! Što je odlično i sjajno! Što znači da neću ovaj put moći kupiti nikakvu knjigu... (nema se, ne štedi se cf) Ali, što znači da ću moći sebi kupiti nešto od onih đinđi za dva puta nošenja, ali super je meni to. Nije da nisi primjetio i da ti nikad nisam rekla koliko ja volim te stvari :D.

Pa ne znam. Ovako... počinje ponovo pomalo da mi opada raspoloženje. Ali sad ćeš i ti na skajp, pa će biti super.

Sutrax meni praksa, što znači da se vidimo opet :)

I Štuke... Štuke, Štuke, Štuke... tvoje ljubljene. Uskoro, ponovo :D. 

Eto, toliko za ovaj post. Nadam se da neću biti ponovo onakva, sva u raspadu, pa da ne napišem post. *glup.*

 Mislim da je jasno čemu ova slika :D

A ova slika mi je super naišla,  sjetila sam se onog kad si rekao da bi volio ovo praviti, naučiti... A i fina je, k'o da smo mi :)

...volim te...

³3³

Kao prvo i prvo... 19i je danas (ne mogu takvo što u tezu da strpam!). To je super, to je odlično, to je 16 sad već . Volim kad provedemo 19i zajedno . A volim i tebe .

- ništa od Pepsija tvog...

- prevari me za onaj Ness u konzervi nekoj

- i htjeli smo biti vani, ali nas je kiša zajebala, pa smo završili u Veneciji ... ja jedući kolač, a ti piući koka kolu ... i tamo smo vidjeli onu emisiju o autima na diskoveriju ... i vidjeli šljokičasto auto, koje ću ja sebi jednom... da zbavim

- oke smo spavali

- pokazivala sam ti odjeću novu

- i evo, za kraj... odkrio si da sam alien cf  

 Ali nisam ja kriva...

Ono... pošto je Daisy krepala sinoć u 01:17, ja sam bila užasno, užasno, užasno... :/. I sve je bilo tako dok tebe nisam vidjela. Samo... nedostaje mi jako. Danas sam gotovo čitav dan nekako mislila da se stara prevarila i da je ona ipak živa. Da leži negdje u kući na krevetu i da će se veseliti mašući repom kad mene vidi da sam došla kući. A kad nisam to mislila, onda sam htjela što kasnije da odemo kući, samo da što duže budemo zajedno, jer jedino tako sad mogu biti oke. I gdje god pogledam sjetim se nje i šta je tu radila... Kako smo se penjale uz stepenice, kako je spavala ispod ove stolice na kojoj sjedim dok sam ja ovdje, kako smo trčale vani ... i kako je ona onako trčkarala isplaženog jezika, vesela sva. I kad pogledam posudicu gdje voda stoji za nju i Lili, sjetim se kako je pila, i svaki put bi umočila njuškicu i umokrila tepih ili mene kad bi vidjela da je gledam, pa skočila da me grize. I kad sam ušla u sobu danas... sve one njene igračke koje su još tamo. Ne mogu još da ih negdje ostavim, izbjegavam da ih gledam. Soba je sad puna tih stvari koje ne znam kad ću uspjeti skloniti, ne znam kako ću prespavati večeras tamo i kako da ne mislim na sve. Skoro kad sam jela puding, sve sam nekako čekala kad će ona doći da dobije malo... i da joj dam onu plastičnu čašicu da je grize. I što stara kaže... ''Nemoj više ćuke dovoditi, vidiš da nemamo sreće s njima.'' I neću više nikad psa da dovedem, ovaj put stvarno kažem. Mislila sam da će ovaj put biti drugačije jer sam je dobila od tebe i jer je bila starija od sve štenadi koju sam ikad dovela kući. Bojala sam se strašno da bi ovo moglo da se desi, ali sam je opet uzela, jer mi je bilo žao da je ostave negdje, bar jednu možda uspijem spasiti i jer želim toliko psa sa kojim bi mogla da šetam dok nema tebe i koji bi me mogao nasmijati nekad nekim svojim glupostima. Dalje ne mogu sad da pišem, jer iako se trudim koliko mogu... i slušam Rundeka koji me veseli, opet je teško. Ali, preživjeću, naravno, biće bolje. Imam tebe. Sad te trebam baš i ti to znaš, a ja znam da si uvijek tu, ne samo sad i da se trudiš da ne budem šonjasta i da ne mislim na to. Volim te, jako puno, stvarno.

...i samo još

Vidiš sad valjda koliko ti meni značiš? Pa znaš, nije da ti nisam nikad rekla... najviše... i nije da sam se šalila bilo koji put kad sam to izgovorila.

Ako i jesam nekad u crnom. Pa ti možda misliš da nisam nešto najbolje, a meni se nekako čini da tako misliš po zvučnosti onog pitanja kad sam ''u crnini''. To što sam zbog tebe zavolila BOJE, ne znači da sam crnu prestala da volim i da je nosim samo kad sam :(. .Bitno je da sam ja sva šarena iznutra i da sve vidim tako, nisu toliko bitne boje koje ja nosim :).

Ovo bi htjela da ostavim tu za Daisy... nadam se da ne smeta.

''Silazi vjetar i odnosi tijelo...
Umorno društvo se srelo i sjelo,
Ruže je donjela žena pod velom''

- Rundek

A onda, onda je bilo super :) Iako smo se našli u City-ju, opet... nema veze ajd, opet me najčešće čekaš tamo, iako se ne sjećam da sam ikad tražila to od tebe :). Vidjeli smo one male, fine, nejestive pečurkice (koje si i uslikao :) ... ) I pričali smo ponovo kako ćemo jednog dana okusiti ludare :D. Da ne pričam o invaziji paukova koji su se lijepili na tebe. Obukao si novu trenerku :). I super je, meni se ona sviđa na tebi :). Naravno, jeli smo :D.

Drago mi je što ću sutra dati pare za Banja Luku, za nas :) Jedva čekam da dođe taj dan, baš se veselim :) Ali prije toga, nam dolazi 19i, nisam zaboravila, naravno... pobogu. Pa nisam ja Jelena cf.

A što sam ovoliko baš kratka u postovima ovih ... dana. To je zbog ovog svega... stomo i svi ostali bolovi koji dolaze uz to, nespavanje, Daisy...

Ali biće bolje :)

Hug.

C!

Opet umalo pokvarih čitav dan... koliko god mi govorio da nisam ja kriva... džaba ti, kad dobro znam da jesam.

Ali, eto, popravili smo sve :) I bilo je super opet. I ti si otišao po cvike koje ne možeš još da dobiješ, jer je onaj čiko na godišnjem... c c c. Ali si mi se preko telefona pohvalio da si dobio trenerku :D. Pa jedva čekam da je vidim sutra.

Ova slika je oke :)

I jedva te smirih :D Ali sam uspjela. I vidio nas je moj ujak u ''Parku''. Ali nije to bitno, rekla sam ti već ima podosta kako nema veze to ako nas vidi, šta bi mu ja? :D

Za ostatak večeri i dana mogu samo ovo da prebacim:

Poetika žudnje – Rina Sing

Poetika žudnje – Rina Sing

Pobacaj noćas sve svoje hartije
odloži pero
pusti da ti prsti pišu po mom telu,
neka je prazna stranica,
neka je reč,
jedna rečenica,
napiši pesmu.

Ako mi tvoja gramatika povredi kožu,
ako uzdahnem, ako jauknem,
neka ti zagrljaj bude još jači,
i ako tvoji prsti stanu da mucaju
umoči ih u noć
i počni iznova.

Popuni moje margine,
uguši me jezičkim pravilima,
ispravi slovne greške ovog ludila
koje stvaraš,
usnama izbriši sve čemu tu nije mesto.

Pod tvojim prstima nastaje
štivo koje me čita,
napisano ima uvid
u stranice mog života
oživele
tvojim dodirom
ove noći.

Večeraaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaax!!!

Ajoj, da znaš kako mi je dragooo :D

''I'm so excited. I can't wait to meet you there.''

:D :D :D

Partibrjekers - Večeras

Večeras, ako želiš saznati
Dođi sama posle ponoći

Večeras, kad lutke šetaju
saznaćeš, saznaćeš istinu.

Kako se osećam, kako se osećam
Kako se osećam, kako se osećam

Večeras, večeras
želim da si sa mnom
Da li to možeš da uradiš?
Večeras posle ponoći
kad zakucaš na moja vrata i kad kazeš

Kako se osećam...

hiii.

Danas se nismo vidjeli... i dan sam provela:

Ovo je bilo zanimljivo :D.

Eto šta smo... Ja morala ići na ručak sa svojima. Pa trčati na bus da stignem u 13:30, ali stigla sam, to je bitno :D. Onda smo otišli u Interex, kupili i hranu za tvog malog... a i Daisy je dobila malo :D. Pošto ovo pišem ovako kasno, da ti ne bi pokvaarilo raspoloženje to što malo pišem i da ne moram lagati kako čeprkam fasciklu ili nešto... Bilo nam je jako fino kao i uvijek :). Proveli smo posebno tih par sati. Samo što je tebe glava zabolila kasnije... Pa sam ja otišla u 17h vozom, a ti si imao bus u 17:20 :).

Pa eto, došla do tebe i Igora... Onda si nam pokazao knjige, pa smo ih listali... Onda si ti gledao košarku dok smo ja i on gledali knjige. Pa je Igor otišao... Pa je Srbija pobijedila (koš sa 8m... :D) Onda smo i mi otišli jesti. I eto.  

Ja se bojim malo da se tebi ovo neće svidjeti. I nije to odjednom tek sad došlo, nego me od početka drži. A nekako što više postova ima, sve se više bojim. Planirala sam jedan post posebno o ovom da napišem, da ne petljam bezveze sa nekim našim danom... Ajoj, ajoj. Nadam se da nisam pogriješila... Ja isto toliko koliko se bojim, isto toliko negdje se nadam da će ti biti oke. Da ćeš možda ovako shvatiti koliko mi znači svaki dan sa tobom i koliko je svaki poseban. A i uostalom, znaš koliko sam zaboravna... pa sam htjela tako da bar koliko-toliko... pa i makar u par rečenica nekad opišem dan. Tako mislim da za nekoliko godina kad budem čitala... ili budemo čitali. Na osnovu tih par rečenica kratkog opisa, da ćemo se sjetiti nečeg. Nečeg što nije tako veliko da ostaje u dugotrajnom sjećanju, a opet je previše vrijedno i šteta bi bilo da se zaboravi. A ima i nekih postova u kojim sam išla i do detaljčića nekih posebnih. Ne znam kako ćeš ti reagovati kad ti kažem. Jako se stvarno bojim, nekad mi voda krene kad pomislim da je moguće da ti se ne svidi, a nekad mi bude baš drago kad pomisim na to koliko će ovo biti vrijedno za nekoliko godina. I onda mislim o tome da iako ti se ne bi svidjelo tad... možda ćeš i promijeniti mišljenje kroz par godina.

I eto...

To je to ja mislim.

Iako je moja razrednica konjuša neka i jedva me pustila -.-... Ja sam već kontala šta ću ako me ne pusti.. šta bi mogla uraditi, bi li išta mogla... ako ne, kako bi ti javila... Ali ipak jeste :) I bilo nam je super. I bili smo ponovo u Loco Motionu cf. I ja sam tračala dosta, a ti si malo kasno me podsjetio da to radim, mogao si i ranije, znadeš? :D. Ja se zanijela... k'o prava. A ništa, kako veli narod: ''Kratko, ali slatko''  

Kišovit... hladan... siv... i sa Moranom.

A nekako ipak sunčan... topal... šaren... i bez ikog osim nas dvoje :D.

Ništa... bili u Loco Motion-u sa Moranom (ali na kratko, malo je primjerila da mi nismo za trećeg kompanjona toliko :D) i ostali dosta poslije nje... I ja kupila smrdljivu zeljancu, a ti ono svoje pile ... :D I naišli smo na štene maaaalo sa plavomm ogrlicom, ali se izgleda izgubio... I Morana mi je u putu rekla da zna dosta toga o tebi, i previše... više nego što bi i htjela da zna. Kaže da joj je Milica pričala. I spomenula mi je par stvari koje... a ne znam. Što mi je bezveze da sad i ona mora da zna cf. Ali znaš... Šta bi sad? ... Zašto ti nisam to rekla? A zato jer se ja osjećam k'o kreten kad ti spomenem Milicu. I sad se tako osjećam... i osjećaću se tako kad budem znala da ćeš ovo pročitati cf. Ali opet... glupo mi je da ti ne kažem nikako nikad, jer tebi opet sve govorim. Kome ću ako ne tebi?

I da me ovamo na emesenu ne bi... eto. Kratko jako.