Dugo, dugo, ama odavno već nismo bili u Interex-u, i povodomm toga valjda, da se nadoknadi... ukrao si TRI pezića i sad ih imamo sedam. Pobogu, prodavncu ćemo otvoriti cf. Kupili smo smokić za onog ćuksa i dali mu da jede. A onda kad smo krenuli, on je pošao za nama... pa smo morali bježati od njega, da ne bi daleko otišao i onda se ne bi znao vratiti hrani... Vratio si mi silne stvati one... knjige i blutut :D. Šteta samo što smo bili umorni i pospani. Ali nema veze, nije to nešto pretjerano smetalo tome da budemo super sretni . A ti si još posebno... umoran od fizičkog, zbog ona dva kruga trčanja... uh. I ipak nećemo ići u Banja Luku, a ajde... kad nam se i ne ide baš. Biće nam možda i ljepše u Prijedoru. Valjda treba tako da bude :). Baš je fino ono od tebe što si rekao koliko je ovo lijep dan bio :). Ne treba svaki dan govoriti, iako gotovo da nema razlike... Ali katkad to spomenuti je oke, mislim, lijepo :). Isto tako je lijepo što si naglasio koliko se raduješ suboti :).

I možda nekad ovako napišem malo toga u postu, ali mislim da je nekad i ovo malo dovoljno za nas, da ćemo i za nekoliko godina pomoću ovih skica moći se sjetiti naših finih dana i nekih posebnih trenutaka od svakog :).

Hug.

Volim te, najhjuš!

''You give me color...
Life...
Passion...
Every way to see the world...
Every way to hear, and love...
Every way to fly...
You give me wings of light...''