Najpre da saopstim da ce fotke stici kada budem imao vremena da kupm novi hard disk za svoj kucni racunar.

A u medjuvremenu zurka...

Cvrsto resismo moja draga i ja da spojimo rodjendane obojici andjela. Da sve to lepo izorganizujemo u jednom danu, da prezivimo gungulu i tako. Citiracu jednog od omiljenijih ljudi iz mog zivota koji rece jednom pilikom: DECIJI RODJENDAN JE NAJBOLJE KONTRACEPTIVNO SREDSTVO NA SVETU. KAD TU GUNGULU DOZIVIS, NE PADNE TI NA PAMET DA KRECES PONOVO.

I tako... planovi sluze da bi se remetili. Sve smo smislili, decurliju koja dodje kod starijeg andjela napolje iza zgrade u basticu pa nek rade sta im volja. Mislim ko je mogao da racuna na kisu posle onako lepih dana. No, kisa je pala, a mi smo odvojili sobicu za decicu i samo s vremena na vremena upadali da im dodamo sokice, grickalice i ostael potrebstine. Onda smo ih oko osmice lansirali napolje (smirilo se vreme). Masjko moja kad udjoh u sobu... Sest miliona steepni i isto toliko cestica prasine na milimetar kvadratni. Fuf. Otvorih prozor i pozeleh da srusim zid kako bi sto uspesnije napravio promaju. I eto, napolju im je bilo super. Radili su ko zna sta, ali su se zadovoljni vratili da poteraju mame i tate kuci jer su mrtvi umorni.

A, mi smo generalno imali jos jedno prijatno druzenje sa dragim ljudima. Caskali, kulirali i sve sto vec ide pride. Uglavnom oko ponoci smo se rasturili, ljubav i ja smo dovodili kucicu u red. I tako srucio sam se oko dvojke u krevet sretan sto danas radim tek posle podne. I mladji andjeo je bio super jutros. Ustao je oko 10.30 valjda je i on bio dovoljno umoran da ne ustaje zorom.

Sve u sevmu prodje nasa dupla zurka. Stariji je izjavio da ne moze da odabere koji u je poklon najbolji... Mladji, naravno, nije nista izjavio, ali u tim okama se videlo zadovoljstvo.

I eto... Dogodine ponovo.

DANAS NAM JE DIVAN DAN

MLADJEM ANDJELU RODJENDAN

Izvinite ja onako u prolazu. Znam nije me bilo i dugo. Takav mi posao. I ovo sad je na brazaka dok sam na kratkoj pauzi. Kol`ko da se javim i kazem da sam ziv i zdrav.

Obecavljem da cu brzo da se vratim pisanijima (cim sljaka dozvoli). Do tada samo veliki HUG i pozdrav svima. 

Svesno nisam procitao da li je iko od vas pisao ista o Evroviziji jer zelim da iznesem svoj stav.

Juce se pisala istorija. Pobedila je FInska za koju sam iskreno navijao. Ti momci i (ako se ne varam) dve devojke rasturili su tradiciju ovog takmicenja. Izasli na scenu isprasili dobra tri minuta i ubili u pojam sve ustogljene face koje su od pocetka Eurosonga vladale i dominirale.

Ono sto me je posebno obradovalo je da je moj stariji andjeo navijao za Fince , onako maksimalno iskreno...

Videli smo politicka glasanja, kao i uvek, ali ovoga puta grupa Lordi je bila toliko ubedljivo najbolja da to nije mogla da poremeti ni cinjenica da su Rusi podobijali velike poene od svojih eks republika.

Jedina moja zamerka na glasanje odnosi se na, po meni, nepravedno zapostavljene Letonce koji su maestralno odradili svoj posao. Grupa ljudi koja samo glasovima moze da proizvede muziku tako da mislis da neko stvarno svira morala je bolje da prodje.

I jos malo o Fincima. Njihova stvar je nesto sto sam cuo milion puta u zivotu. Neki pop-metal koji ne moze mnogo da se razlikuje od ostalih takvih pesama. Ipak, sve osim refrena neodoljivo me podseca na Generaciju 5.

Znate ono: Ti i ja od danas do sutra, zajedno bez mira i sna...

I pozdrav svima...

Juce, prilikom prepodnevne setnje ulicama naseg naselja i uzivanja u lepoti koju nam je donosilo sunce, kao grom iz vedra neba, sevnulo je pitanj emog starijeg andjela:

``Tata, a jel` mozemo da uplatimo neki tiket u kladionici?``

Brzo sam skapirao da odgovor mora da bude veoma precizan, na ovako precizno pitanje.

- Moze. Reci mi samo sta bi to odigrao - rekoh i od tog momenta upadoh u dilemu da lli sam ispravno postupio (vecita dilema kad god su deca u pitanju).

I onda je kao iz rukava istresao sta on to misli. Uz par smernica sa moje strane (kasnije se ispostavilo da nisam bio u pravu) odigrao je tiket za 30 dinara.

Moguci dobitka - 120 dinara!!!

Lagano sm mu rekao da mislim da eventualna zarada od 90 kinti i nije nesto, ali sam opet upao u dilemu (mogao bi da pomisli kako igra da bi zaradio, a to nikako ne valja), pa sam brze bolje pricom pokusao (i valjda uspeo) da mu objasnim da taj tiket ne znaci da on moze sam da igra i da bi bilo lepo od njega da pita nas starije kada moze da odigra po neku utakmicu. Srecom sva fudbalska prvenstva se blize kraju, pa nece imati bas mnogo prilike da se nalozi. U svakom slucaju jutros smo podigli 120 dinara i njemu je bilo super.

A ja ostadoh u dilemi.

Dakle, imamo zastupnike starije dece koji insistiraju na fotkama...

U to ime evo jedna zajednicka jer je starijeg tesko videti (a kamoli uslikati) samog. Ako je u kuci onda je sa bratom...

Obecah da cu posle praznika postaviti svezu fotku mog desetomesecnog junaka. I eto...

Mi smo kao porasli.

Mali andjeo napunio je deset meseci danas!!! Ljubi ga taja.

Ovoga puta
umro je neko blizu

Rekvijem
u sivom parku
pod zatvorenim nebom

Zene su prosle za mrtvim telom
smrt je ostala u praznoj sobi
i spustila zavesu

Osetite
svet je postao laksi
za jedan ljudski mozak

Prijatna tisina posle rucka
bosonog decak sedi na kapiji
i jede grozdje

Zar iko ostane veran
onome sto izgubi
Ne zurite se sa smrcu
niko na nikog ne lici
sinovi misle na igracke

I ne oprastajte se pri odlasku
to je smesno
i pogrdno.

by M. Pavlovic

Dakle, Karl Luis je bio u Beogradu. I imao sam to zadovoljstvo da ga upoznam.

Izbliza, Luis je obicno, iznad svega, duhovito stvorenje. Mislim da mu je smisao za humor veoma blizak ovom nasem podneblju. Sad, da li zato sto smo poprimili (kroz filmove npr.) US nacin zezanja ili iz nekog drugog razloga, tek njegovi fazoni su sasvim OK.

Da ne bude zabune, nisam od tipova koji odlepe zato sto je neko poznat tu, pa im je sve super. Naprotiv, pokusavo sam da pronadjem neku drugu stranu velikog Luisa. Nije mi uspelo. Doduse, videli smo se samo par puta tako da i nije bilo mnogo prilike da saznam svasta o njemu. U svakom slucaju ostavio je pozitivan utisak na mene.

Eto, to bi, ukratko bile, impresije ``nekoga od nas`` kome se ukazala nesvakodnevna prilika.

Mozda o Luisu najbolje govori izjava pobednika maratona koji je rekao da ce ``Beograd pamtiti po tome sto se rukovao sa Karlom Luisom``.

Samo kratko.

Imao sam tu cast da upoznam, razgovaram i dodirnem Karla Luisa!!!

- Vino?

- Zasto da ne - svojim odgovorom B. je otvorila vrata dalje komunikacije za J.

- Za prijatelje sam J.

- B. Drago mi je.

Mislim da je meni mozda i draze protutnjalo je kroz glavu J.

- I meni. Zaista mislim to. Zelis li nesto da gricnes?

- Vino je sasvim dovoljno, hvala.

OK. Idem po pice. Bices tu kada se vratim?

- Ako ne odes po pice smatracu da si me prevario i da ti je ponuda bila samo izgovor da stupis u kontakt sa mnom. A ako odes, mozda me i ne zateknes. Preuzmi rizik... Ili ponesi teret cinjenice da si izgovorio smisljennu laz da bi prisao nepoznatoj?

Obori me s nogu u tri minuta - opet su se misli rojile sivim celijama J.

- Ja se bas ne snalazim najbolje u ovome i nikada nisam nacinio korak slican ovome. I sad si me skroz zbunila. Posto te nisam ponudio picem samo da bih ti prisao sad idem po isto. Mislim da je izbor siri od vina, pa ukoliko zelis nesto drugo - reci. Vino mi je izgledalo najprikladnije za datu atmosferu. Ali, izbor onoga sto ces popiti treba da bude tvoj.

- Ti stvarno nisi bas vest u ovim situacijama. Kada pridjes i ponudis pice, mojeje da prihvatim ili odbijem. Dame veruju da muski umeju da izaberu pravu stvar. Dakle, verujem da cu popiti vino.

- Nadam se da ces biti tu i kada se vratim. Ne bi mi prijalo da ispijem duplu dozu vina. Bojim se da ce i jedna uticati na moje ponasanje.

J. odlazi uz neverovatan poriv da se okrene i pogleda da li je B. tu. Ali odlucio je da to ne ucini. Necu popustiti, razmisljao je. Sta mi se ovo desi. Ne znam da mi se ikada iko svideo tako na prvu loptu. Mozda bi trebalo i da me bude strah.

- Dve case vina molim. Crnog i suvog. (Negde je cuo ili procitao da se to vino donosi dami za prijatno vece)

Siroki osmeh, blistavo beli biseri izasli su pred njene oci. I odsjaj istih u casama sa crvenom tecnoscu. Nije umela sebi da objasni zasto je prihvatila pice od potpunog stranca. Nije joj bilo jasno sta je to vuklo da ostane. Uz dublje razmisljanje dosla je do cinjenice da nema pojma ni kako se zatekla na ovom mestu. Cekaj malo, padala je kisa. Niodakle. Samo se srucilo. Kao iz kabla. Pa, da pobegla je u prvi lokal. Da bude na suvom i saceka razvedravanje.

- Izvoli. Lepo je sto si jos tu.

- Hvala.

Otpili su pomalo. On je pokusavao d iz gomile misli izabere najprikladniju kojom bi nastavio komunikaciju. Sve mu je zvucalo glupo, a morao je nesto da kaze. Pod hitno. Par sekundi njemu je izgledalo kao dan.

- Da li si cesto ovde? Ja sam pobegao od kise i prvi put se nalazim u ovom lokalu.

- Isti slucaj. (Glupaco jedna. Ne komuniciras tako sa nekim sa kim zelis da nastavis pricu. Tako se odbija, odmah je cula glas u glavi)

- Kada sam trcao ulicom i uleteo ovde, proklinjao sam nebo i ovaj pljusak. Ali, sada mi postaje drago sto su me vremenske prilike uvukle ovde. Kako se ovo mesto uopste zove?

- Ne znam. Prebrzo sam uletela unutra da bih registrovala naziv lokala.

Majku mu. Ne bih da lupim neku glupost, a siguran sam da ce mi se bas tako nesto desiti. Na casama pise ``usual way``. Mozda je to ime lokala. A mozda je i neki proizvodjac casa. Lupicu, pa sta bude.

- Usual way. Tako pise na casama. Moglo bi to biti ime lokala.

- Moglo bi. I ako jeste nikako ne prilici ovoj nasoj prici, jer ja nisam iz ove price i nista mi ovo nije uobacijeno.

 - Slazem se. poptuno. Mnogo sam zbunjen. Pomalo me je i strah. Ne umem da funkcionisem u ovakvoj situaciji. A, nekako mi je lepo ovde. Sa tobom. Osecam poriv da saznam sve o tebi.

- I ja se bojim. Da ne zabrljam. Jako ti je ovo vino.

- Ne znam koje je. Ne pijem. Ni to mi nije usual way. Nista mi nije uobicajeno ovde. Voleo bih da te upoznam sto bolje. (Sta sad izgovorih, grom me ubio. Odakle mi ovo izlete. Nije da nije istina, ali otkud ovako s` neba pa u rebra)

- Sad se jos vise bojim. Nekako izgovaras reci o kojima mislim. Bas me je strah od ovoga. Nekako je creepy.

- Kisa staje. Vino sam jedva popio. Zelis li jos neko pice? Ima li sanse da te ponov vidim?

- Ne znam sta da kazem. Stvarno si me nekako uplasio. Osecam se cudno. Ne mogu pice. I meni je bilo previse. A, kisa je stvarno stala. Mozda bi trebalo da odemo odavde. Mozda je u ovom mestu nesto sto uvlaci neprijatan osecaj u mene.

- Da promenimo lokal?

- Ne, nisam tako mislila. Na koju stranu ides.

- Tu tri ulice nize sam parkirao auto. A, onda idem ka ledenoj hali.

- Ledena hala? Idem u tom pravcu. Ali, hajde oticicemo zajedno do parkinga. Ne znam hocu li imati snage da se usudima da udjem u auto sa tobom. Nesto mi se gadno kuva po stomaku. Kljuca.

- OK. Idemo do parkinga. Daces mi broj telefona?

- Stavljas me pred svrsen cin. Ne znam ko si i ne znam kakav si. A opet zelim da te sretnem jos koji put. A, da das ti meni broj telefona.

- *******. Evo mog auta. Kakva je odluka? Upadas?

- Ne. Zvacu te. Obecavam. Reci cu ti nesto mnogo jako, ali tako mi izgleda. Cini mi se da bih mogla da se zaljubim u tebe. Neprijatno mi je i izvini sto sam to rekla ovako direktno. To je istina i morala sam da je podelim sa tobom. Idem sad. Lepo je sto sam te upoznala.

- Necu te prisiljavati na bilo sta. Udarila si istinom i vracam istom merom. Osecam da bih voleo da ne odes sada. I strah me je da neces pozvati. Mislim da delim tvoja osecanja. Potpuno sam sludjen i potrebno mi je da se sredim. Radujem se tvom pozivu. Cao.

Okrenuo je kljuc, dao gas, svirnuo u znak pozdrava i otisao gledajuci jos nekih dvadesetak metara u retrovizor. Stajala je tamo devojka koju do pre sat vreemna nije poznavao, a sada mu je pomutila razum. Osecanja su navirala kao sumanuta. Da stanem, okrenem se i vratim po nju. Ne zelim da je pritiskam. Verujem da je zbunjena jer je i meni sve ovo cudno. Vozim kuci. Valjda ce nazvati.

A B. je stajala jos par minuta na istom mestu. Bez snage da pomeri stopala. Crvenela je sama od sebe i stiskala u ruci ceduljicu sa brojem telefona. Sta da radim - pitala se. Da li je ovo sto osecam samo nalet nekog emotivnog ludila ili tako izgleda kada nadjes ``onog pravog``. Nisam to nikada osecala. I onda je otisla.

Oblaci su se potpuno povukli. I nebo je primilo lepu boju. Noc purpura. Sve je mirisalo na lepotu. I tek olistalo drvece i pomorandze iz prodavnice pored koje je prolazila i sveze samlevena kafa. Stigla je kuci. Jos ispod tusa dok su prijatne kapi klizile niz nju, odlucilaje da pozove.

I on je stigao kuci. I ispod tusa dok su prijatne kapi klizile niz njega osluskivao je da mu telefon ne zazvoni.

Sutradan, posel teske noci krenuo je na posao. Nije se javila. Ako, dacu joj vremena koliko misli da joj je potrebno. Bas mi je stalo da nazove - mislio je, dok su drvoredi prolazili pored njegovog automobila.

Ona je uzela slobodan dan. Javila je direktoru da se prehladila od sinocnjeg pljuska. Ni oka nije sklopila. kamencina u stomaku postala je nepodnosljivo velika i stalno je podsecala da je tu. Uzela je telefon, okrenula broj.

Dugo zvono, pa jos jedno....

Bas je zakljucavao auto kada je zazvonilo. Neka bude ona - pozeleo je. Iskopao aparat iz futrole i video da ne poznaje broj. ONA JE.

- Dodji da pricamo o svemu - cuo je glas koji je zeleo da cuje.

- Kada? Gde?

- Sto pre mozes. Ovo je adresa. Puci cu.

- I ja cu. Stizem.

Veza je prekinuta. Bira broj svoje firme i javlja da se prehladio od sinocnjeg pljuska i da bi bilo dobro da odlezi koji dan. Dobija slobodno.

Vozi kao sumanut, ali krajnje pazljivo. Stize do njene zgrade. Liftu je bilo potrebno milion godina da sidje. I jos milion da stigne do odredjenog sprata.

Pritisnuo je zvono. I odmah je cuo kljuc koji otvara velika vrata.

Stajala je pred njim. Ista kao sinoc. Zeleo je da zna sve o njoj, bas kao sto joj je to i rekao.

- Udji. Sto pre. Izgore sve u meni.

- Istu vatru gajim u svojoj utrobi. Sta se ovo desava?

- Ne znam. Samo mi pricaj bilo sta. Cini mi se da je tako lakse. Samo kad si tu.

- Slusas muziku? Da li je ovo omiljeni bend? Kakav stih.

``ZELIM DA TE LJUBIM OVU NOC...``

- B. pomerila si me iz temelja.

- I ti si mene. Stih je stvarno savrsen.

Poljubac. Dug i vreo. Rasturajuci bol u stomaku. Utrnule ruke. Prijatna jeza pod kozom. I muzika je stala. Napravili su samo par koraka do kreveta. Spustili svoje telo, jedno jedino i ponovo poljubac. Istog intenziteta. Epicentar u dusama.

#######

Nekoliko godina kasnije sve je postalo USUAL WAY.  Znali su da je to normalno, ali i dan danas pate za prvim danima poznanstva. I redovno hodaju po kisi, pa ma kako jako padala. Jer kad ona prodje ostane ono lepo purpurno nebo.

This is the end.

Ne mogu a da ne primetim da su prethodne redove sa ovog bloga prokomentarisale samo nase dame .

Eto, to sam zapazanje morao da podelim sa vama. Kako god.

JESTE LI SVI PLIVACI??? DELUJE MI KAO DA BI MOGLO DA NAM ZATEBA POZNAVANJE TE VESTINE. ILI NEKI NOVI TVORAC (B)ARKE DA BAR ZIVOTINJICE BUDU SPASENE.

AKO NISTE BAS SIGURNI U SVOJE UMECE PRAVAC NA NAJBLIZI BAZEN I MASITE RUCICAMA. NESTO MI SE CINI DA CU BRANKOV MOST PREPLIVAVATI PRI DOLASKU NA POSAO. ILI CE SE NEKO KOD NAS SETITI PA PRIMENITI NEMACKO RESENJE KOJE VIDITE U PRILOGU. KADA SAM PRVI PUT VIDEO OVU FOTKU NISTA MI NIJE BILO JASNO. A SAD... KO ZNA... IZGLEDA DA SVABE RADE POSAO.

SREĆNICA

Jedan čovek i jedna žena (baš kao u većini bajki koje znam) putovaše avionom. Igra sudbune dodelila im je susedna mesta. I tako sedoše jedno kraj drugog, čovek otvori knjigu i poče da proučava neke tabele, brojeve… Malo, malo, sklopio bi knjigu i nešto razmišljao (tako je bar izgledalo).

U jednom trenutku u toku razmišljanja čovekovog žena kinu. Izvadi maramice iz svoje ručne tašnice, izduva nos… A onda se protrese desetak sekundi.

Čovek ometen u mozganju primeti celu situaciju, oseti da je zaintrigiran, ali ne reče ništa već se vrati čitanju.

Nekoliko minuta kasnije, baš kada je čovek ponovo sklopio knjigu i razmišljao žena kinu. Izvadi zatim maramice iz svoje ručne tašnice, izduva nos… A onda se protrese, pa bar 15 sekundi.

Sve je isto. Čovek je primetio, osetio da je njegova znatiželja još raspaljenija, ali pomisli da žena sigurno ima grip, te da zbog toga kija, a da se stresa zbog temperature koja nailazi. Polako oseti i zabrinutost da bi mogao da pokupi virus, a to mu pred važan seminar na koji je putovao nikako nije bilo potrebno. Ipak, odćuta i ovoga puta sa idejom da čim ugleda stjuardesu džentlmenski zatraži čaj za susetku, a higijensku masku za sebe. I vrati se čitanju…

Još nekoliko minuta kasnije, nećete verovati, ali baš kada je sklopio knjigu i zaposlio sive ćelije žena kinu. I izvadi maramicu, obrisa nos, pa se protrese još intenzivnije i dugotrajnije nego prva dva puta.

Čovek više nije mogao da se bori sa crvom koji ga je terao da je upita šta je posredi. I to i učini. A žena mu je odgovorila:

‘’Znate ja spadam u najređu grupu žena na svetu koje svaki put kada kinu dožive orgazam!!!’’

Ne znajući kako da sakrije svoju postiđenost I da li da veruje u ono što je upravo čuo, čovek reče: ‘’Ja zaista nikada u životu nisam čuo za tako nešto. Ipak, moram da priznam da sam izuzetno zaintrigiran. Da li biste bili ljubazni da mi kažete šta preduzimate povodom toga?‘’

Žena se zakikota i reče:

BIBER!!!

Uz veliko hvala Dzou zato sto je podelio sa nama informaciju o ``invitation`` virusu, ne mogu da odolim a da vam ne prosledim reakciju N.N autora na mailove u kojima se zahteva ili preporucuje da budu prosledjeni prijateljima ili na odredjeni broj adresa (tzv. chainletter).

Nadam se da cu vas nasmejati. Jeste dugacko, ali meni uvek rastegne ove misice oko usana...

Dobar dan.

Moje ime je Basmati Kasaar. Ja patim od retke i smrtonosne bolesti, losih ocena, ekstremne nejebice kao i straha da cu biti kidnapovan i zatim pogubljen analnom egzekucijom nakon sto me proglase krivim da sam prosledio 50 milijardi jebenih chainlettera koje sam dobio od ljudi koji zapravo veruju da ce, ukoliko se jebena pisma proslede dalje, jadna petogodisnja djevojcica iz Nepala kojoj je izrasla sisa na celu sakupiti
dovoljno novca da je ukloni, pre nego sto je seljacine roditelji prodaju u lokalni cirkus kao nakazu. Da li vi zaista verujete da ce Bill Gates ili bilo ko drugi pokloniti 1000 dolara vama ili bilo kom drugom ko je prosledio "njegov" e-mail? Onda svakako verujete i da cu ja spavati  sa svim cicama iz poslednjeg izdanja Playboy-a ukoliko zamislite zelju  i
prosledite moj e-mail svima iz vaseg adresara?
Mozda ce zlocesti virtuelni patuljci doci u moj stan i silovati me tokom noci jer nisam nastavio lanac srece koji je zapocet 15-e godine posle Hrista, a koji su u nasu zemlju donele rumunske prostitutke noseci ga u anusu preko granice, kako bi izbegle sve kontrole. Da vidimo:

CETIRI OSNOVNE VRSTE CHAIN LETTER-A:


LANAC TIP 1

(skroluj dole)

Zamisli zelju!!!

Ne, zaista, zamisli jednu zelju!!!

Ucini to odmah, ili nikada neces izaci sa svojom simpatijom!!!

Zamisli nesto drugo!!!

Ne to, perverznjaku jedan!!!

Da li ti se prst umorio?

STANI !!!

Zar nije ovo bilo zabavno? :)

Nadam se da ce ti se zelja ispuniti :)

E sada, da biste se vecno osecali krivima, evo sta cu uraditi:
prvo i osnovno, ako ne posaljete ovaj e-mail na 8035 e-mail adresa u narednih 5 sekundi, silovace ce vas pobesnela bradavicasta svinja, a nakon toga cete biti baceni sa vrha solitera na gomilu starog gvozdja. To je istina!
Ali pazite, ovo pismo nije varka kao sva ostala pisma ovog tipa! OVO pismo je ISTINITO! Zaista!!! Evo pravila:
1. Posaljite ovaj e-mail jednoj osobi: jedna osoba ce biti nadrkana na vas jer ste joj poslali glupi chain letter.
2. Posaljite ovaj e-mail na 2-5 osoba: 2-5 osoba ce biti nadrkano na vas jer ste im poslali glupi chain letter.
3. Posaljite ovaj e-mail na 5-10 osoba: 5-10 osoba ce biti nadrkano na vas jer ste im poslali glupi chain letter, pa ce pokrenuti zaveru protiv vas i vase porodice.
4. Posaljite ovaj e-mail na 10-20 osoba: 10-20 osoba ce biti nadrkano na vas jer ste im poslali glupi chain letter, pa ce vam zajednicki zapaliti kucu.

Hvala i srecno!!!

LANAC TIP 2:

Dobar dan, prvo zelim da se zahvalim sto ste odvojili par minuta da procitate ovaj e-mail. Postoji, znate, jedan izgladneli decak koji zivi u Dungorutiglopertominisku. On nema ruke, nema noge, nema roditelje, sto znaci da nema golog govna. Zivot ovog decaka bi mogao biti spasen, buduci da svaki put kada se ovaj e-mail prosledi dalje, 1 dolar se
donira Udruzenju za izgladnjele djecake bez nogu, ruku i roditelja iz Dungorutiglopertominiska. Ali zapamtite: iako mi u stvari nemamo apsolutno nikakav nacin da brojimo poslate poruke, iako je sve ovo gomila teskog sranja, vi ipak ovo posaljite dalje. Posaljite ovo na 5 e-mail adresa u narednih 18 sekundi. Ali ne zaboravite: ako slucajno ovo posaljete na 4 ili 6 adresa, decak ce momentalno umreti. Hvala jos jednom i srecno!!!

LANAC TIP 3:

Ovaj lanac srece postoji od 1864. To je apsolutno neverovatno
jer u to vreme nije bilo kompjutera niti e-maila, a verovatno ni toliko idiota koji nemaju sta drugo da rade nego da prosledjuju takva pisma. Ali, da vam objasnim kako ovo radi: posaljite ovaj e-mail na 13.000 adresa u narednih 12 minuta i 30 sekundi, ili ce vam se desiti nesto zaista strasno i uzasno. Mnogi nisu poslusali, i evo sta im se desilo:

Stravicna prica broj 1:
Mtunda Geke se vracala jedne subote iz skole. Par dana pre toga primila je ovakvo pismo ali nije obracala paznju na njega. I tako je na putu kuci zapela o ivicnjak i upala u kanalizaciju kroz otvoren saht u more fekalija. Nakon sto su je uspeli izvuci, odvratno je smrdela, ali to nije bilo sve. Ona je kasnije i umrla. Pazite da se to ne desi I vama!

Stravicna prica broj 2:
Morik Blip, 13-ogodisnji decak, dobio je ovakvo pismo na svoj

e-mail ali ga je zanemario. Kasnije je, tokom istog dana, njega i njegovog ljubavnika udario auto dok su setali ulicom drzeci se za ruke. Obojica su poginuli i otisli u pakao, gde su osudjeni da do kraja vecnosti jedu zohare. Pazite da se to ne desi i vama! Mogli biste zavrsiti kao Mtunda ili Morik. Jednostavno posaljite ovaj e-mail svim svojim prijateljima I sve ce biti u redu.

LANAC TIP 4:

Evo jedne pesme sto sam je sastavio. Posaljite je svim svojim
prijateljima. Pesma je o ljubavi, a zove se "Prijatelji":

Prijatelj je onaj na koga se uvek mozes osloniti.
Prijatelj je onaj koji te voli iako smrdis na kanalizaciju.
Prijatelj je onaj koji te voli iako si ruzan kao gubava vestica.
Prijatelj je onaj koji pocisti za tobom kad povracas pijan.
Prijatelj je onaj koji ostane uz tebe iako mu se stalno zalis
na svoj glup i dosadan zivot.
Prijatelj je onaj koji se pretvara da te voli, iako u stvari misli da bi najbolje bilo da te siluju ludi orangutani, a zatim da te
on licno baci krvolocnim psima. Prijatelj je onaj ko cisti tvoju WC solju, usisava tvoju dnevnu sobu i placa tvoje racune.
Prijatelj je onaj ko ti salje lance srece u kretenskoj nadi
da ce mu se jebene zelje ostvariti.

Prosledite ovo pismo! Ako to ne ucinite, nikada vise necete
imati devojku/decka!




Zakljucak?
Ako dobijete e-mail koji preti da ce vam se nesto desiti ili da cete biti vecito nesrecni ako ga ne prosledite, izbrisite ga. Ako je zabavno, posaljite ga dalje. Nemojte smarati ljude naturajuci im grizu savesti zbog nekog tifusara iz Botswane koji nema zube, a koji se brine o slonovima zadnjih 27 godina svog zivota, pa mu stoga zadnja nada lezi u 5 centi koje ce dobiti svaki put kada neko klikne na "forward".
Nemojte pretiti prijateljima da ce zavrsiti kao Mtunda ili Morik. A sada, posaljite ovo svima u naredne 3 sekunde. U protivnom ce vam se nesto strasno desiti  i nikada, ama bas nikada, necete sexati.

Nadam se da ste izdrzali i uzivali.

MAČKA

OTPEVAO: IBRICA JUSIĆ

U gradu (nije važno ime),
u praznoj sobi, kaže priča,
i usred ljeta, usred zime,
ja vidim tužnoga mladića.

On živi sam i ko zanesen
u svomE svijetu od papira,
a vani sunce, kiša, jesen,
a vani vergl nešto svira.

No jednog dana šum kraj vrata,
to netko neznan ući želi
u njegov život, poput tâta,
da njegovu samoću dijeli.

A vani zima, vani sniježi,
i pored praga mačka leži,
on pruža ruke, kô da sanja,
a vani zora, svjetlost danja.

No, u tom času, u tom trenu
pred sobom vidje nagu ženu,
i on joj reče: budi moja,
a ona kaže: ja sam tvoja.

I sve što ima mladić skupi
i stavi trgovcu na vagu,
da prstenje od zlata kupi
i haljinu za svoju dragu.

Da, zlato želi, al' ne haje
za skromnu halju što joj daje,
i tužni mladić svako veče
u novu krađu opet kreće.

Jer, on je želi, on je ljubi,
i volio bi da je mazi,
a zna da svoju ljubav gubi
bez darova i ruku praznih.

I riješi sada, još ove noći,
u zadnju krađu on će poći,
i u zoru se mladić vrati
da strašnim novcem ljubav plati.

I donese joj dragi kamen
u svijetu najveći od sviju,
u kom se, kao jedan plamen,
sve vatre ovog svijeta kriju.

I vidje, žena ruke pruža
i ljubi kamen kao muža,
i kao što njega nikad nije
uz tijelo hladan kamen grije.

I dok se njemu lice grči
u sobu uĐe miš i trči,
i kao mačka skoči žena,
na plen se baci istog trena.

I stiže ga, a njeni zubi
već traže meso koje peče,
i ženi koju mladić ljubi
sa kuta usne krv poteče.

U strahu mladić oči sklopi –
te strašne slike neka odu,
on vidje lađu što se topi,
i svoju ljubav na tom brodu.

A kada opet nađe snage
on digne vjeđe - žene nema,
i tada mjesto svoje drage
on vidje mačku kako drijema.

Kroz prozor uđe svjetlost danja,
on pruža ruke, kô da sanja,
sad opet samo mačku ima,
a vani studen, snijeg i zima.