Najpre da saopstim da ce fotke stici kada budem imao vremena da kupm novi hard disk za svoj kucni racunar.

A u medjuvremenu zurka...

Cvrsto resismo moja draga i ja da spojimo rodjendane obojici andjela. Da sve to lepo izorganizujemo u jednom danu, da prezivimo gungulu i tako. Citiracu jednog od omiljenijih ljudi iz mog zivota koji rece jednom pilikom: DECIJI RODJENDAN JE NAJBOLJE KONTRACEPTIVNO SREDSTVO NA SVETU. KAD TU GUNGULU DOZIVIS, NE PADNE TI NA PAMET DA KRECES PONOVO.

I tako... planovi sluze da bi se remetili. Sve smo smislili, decurliju koja dodje kod starijeg andjela napolje iza zgrade u basticu pa nek rade sta im volja. Mislim ko je mogao da racuna na kisu posle onako lepih dana. No, kisa je pala, a mi smo odvojili sobicu za decicu i samo s vremena na vremena upadali da im dodamo sokice, grickalice i ostael potrebstine. Onda smo ih oko osmice lansirali napolje (smirilo se vreme). Masjko moja kad udjoh u sobu... Sest miliona steepni i isto toliko cestica prasine na milimetar kvadratni. Fuf. Otvorih prozor i pozeleh da srusim zid kako bi sto uspesnije napravio promaju. I eto, napolju im je bilo super. Radili su ko zna sta, ali su se zadovoljni vratili da poteraju mame i tate kuci jer su mrtvi umorni.

A, mi smo generalno imali jos jedno prijatno druzenje sa dragim ljudima. Caskali, kulirali i sve sto vec ide pride. Uglavnom oko ponoci smo se rasturili, ljubav i ja smo dovodili kucicu u red. I tako srucio sam se oko dvojke u krevet sretan sto danas radim tek posle podne. I mladji andjeo je bio super jutros. Ustao je oko 10.30 valjda je i on bio dovoljno umoran da ne ustaje zorom.

Sve u sevmu prodje nasa dupla zurka. Stariji je izjavio da ne moze da odabere koji u je poklon najbolji... Mladji, naravno, nije nista izjavio, ali u tim okama se videlo zadovoljstvo.

I eto... Dogodine ponovo.