Sve mi je  sad svejedno

I ravno do mora;

Sita sam i mržnje i ljubavi

I ćutanja i romora

Za borbu životnu ja nemam svojstva.

A srce mi je večno žedno

I umrlo bi ako bi u danu

Imalo čas spokojstva.

Ni za sreću ljudsku nisam ja stvorena

Jer beskrajno volim nekoga

Iza onih na vidiku atara

Za njegov bih osmeh jedini

Prešla preko voda i vatara

Pa ipak njegova nikad neću biti!