mastilo neposlanih pisama
razliveno po putanji saznaja;
Meni potrebnom biću
nisam potrebna.
I pitanja nesuvisla,
što sam im odgovore
kao želje unapred osmislila,
povlačim,
u paukov ugao nedostajanja.
Reči, besmislene nizove slova,
brišem
tečnošću za visoki sjaj nameštaja
i sedim po šljunkovitim uspomenama.
U kofer od pletenih iščekivanja
skupljam mastilo neposlanih pisama,
jedino što zovem svojim,
ostavljajući ti ceo prostor sebe.
Već odavno si izborio pravo na slobodu razvoja.
***
Neizvesnost kao zametak odnosa
fizička odsutnost izgovara emotivnu ćutnju,
ti i ja, više protivnici nego volšebnici.
Milesa Milinković
