i ne pisati ništa
osim povremenih sms-ova.
umalo da juče napišem jedan
patetičan
ali od suza ne mogu da vidim
čak ni onu tipku
ok
danas je bolje
ustala sam u devet i otišla u prodavnicu
po mleko. i čokoladu.
sve je u redu, mislim da mi samo fali
nešto slatko (to
jer previše
čitam)
neka žena u redu na kasi kupuje beli ronhil
kad bolje razmislim, pojma nemam
koje ti cigare pušiš (zvuči lepše
nego cigarete)
vidim samo tvoje usne
i filter
kako se labavo klati između
ne znam
žena odlazi niz ulicu (tako je lepa,
sigurno nema decu)
ja bih
neko voće, možda mandarine.
popodne idem negde
popiću
kafu
sa drugaricama, smejati se od srca
onda ću pešačiti sama
do stanice
misliću na tebe
pokušaću da se setim
boje
očiju tvojih
i glasa
ali neću umeti
reći ću sebi da moram da mislim
na nešto drugo
(slično kao Skarlet)
ući ću u autobus
gledati kroz prozor
svetla u daljini
onda će se oglasiti telefon
sms
nasmešiću se
ali neće biti od tebe
iako ću se u deliću sekunde nadati
(pre no što spustim pogled
na displej)
da jeste.
