"Čudi se svemu bezazleno, kao da si se rodio prvi put.  Ali ostavljaj dokaze iza sebe,  oprezno kao da tu postojiš poslednji put.
I voli najžešćom nežnošću, kao da živiš jedini put i nikad više.

Najvažnije na svetu to je umeti videti vetar i čuti sneg kako pada;
umeti dotaći prstom sumrak na prvom uglu i osetiti na usni sanjivi ukus mesečine.

Mašta je moja prva ljubav.

U međuvremenu, izmišljam reči, vračam, od telegrafskih stubova stvaram krdo jelena."

Nije mi žao
što sam ispao naivan
kao dimnjak – sanjalica,
koji za života čekao da ga proglase za vulkan...

Sad mi zaista više ničega nije žao,
i neću urlati,
ni sliniti u rukav ako sutra neko,
ko bude pozvan da nišani,
na mene prstom ne nanišani...