Vrelo je. Znoj mi obliva lice dok čekam trolejbus da naiđe.
Vidno mi je loše, unezveren sam. Drma me nešto za šta će se kasnije
Ispostaviti da se zove anksioznost. U tom trenutku, mislio sam samo na jednu stvar -
Na ludilo.
Odvratan osećaj. Knedla u grlu, strah. Paranoja bez razloga. Ljudi se čine nestvarnim,
Kao da su gadne halucinacije. Gubim tlo pod nogama. Srušiću se svakog trena.
Vidim čovu, prolazi sa bananom u ruci... To je bio okidač za anksioznu paranoju.
Pomislio sam:''Jebote, ko još ide ulicom i nosi jednu bananu u ruci?''.
No, ne lezi vraže, posle dva, tri minuta, istu ulicu prelazi jedna devojka, takođe sa bananom u ruci.
''Aukurac!'' pomislih... ''Priviđaju mi se banane!''. Duvao nisam mesecima, nisam ni mamuran,
Dakle mora da je nešto baš zajebano!''.
Ceo taj dan sam imao strah od susreta sa ljudima sa bananom u ruci,
Jer sam mislio da su banane halucinacija.
Neko bi pomislio da se ovakvi događaji dešavaju samo usled konzumiranja psihoaktivnih supstanci,
Ali ne, ovo je stvarnost hiljada ljudi u dragoj nam državi. Anksioznost. Razara dušu i pravi pometnju.
Nikad s njom nisi načisto. Jednog trenutka ti je super, u društvu si, pije se, sve je super,
A sekund kasnije osetiš kao da ti više nisi ti. Ljudi postaju udaljeni, čudni, strani.
Lica prave grimase, osuđuju. Unezvereno gledaju svaki tvoj pokret.
A telo ti je tek u konfuziji; da pođem redom: knedla u grlu, otežano disanje, lupanje čuke,
Pojačano znojenje, vrtoglavica, malaksalost, zbunjenost, pad koncentracije, povećana šansa za
Depresiju. Deluje kao uvod u ludilo. Ne osećaš se normalno, ali nisi ni lud. Nešto između.
Veoma ometa socijalni život (ako ga uopšte imaš). Prvo iskustvo sa ovom pojavom
Je veoma traumatično. Tada osobe proživljavaju neku mešavinu lošeg tripa na LSD-u,
Još goreg tripa u Aušvicu i najgoreg pakla ruskih Gulaga...
Sada je mnogo bolje, jer znam da to nije ništa strašno. Javlja se s vremena na vreme,
Ali slabijeg intenziteta. Anksioznost... Anksioznost moj do'ar drugar!
