Majka mi kaže da sam isti kao ona - rad me gura napred.
Dokolica, nerad i lenčarenje su uzroci depresije.
U pravu je ona, moja majka, žena koja ne shvata moju depresiju.
Inače, ima i ona svoje emocionalne probleme. Svi mi imamo.
Samo što je tuđi problem uvek manji, jer mi sa neutralne tačke
Posmatramo tuđu stvar veoma objektivno i uvek znamo da podelimo poneki
Dobronamerni savet.
Ali kada dođe red na nas, kada ostanemo sami, oči u oči sa depresijom,
Shvatamo da zapravo ništa ne znamo i ništa ne smemo.
Jer nama su naši problemi najveći, nerešivi.
Zato moja majka kaže meni da se trgnem. Lako je reći nekome da treba da se
Trgne i prihvati problem.
Isto bih mogao i ja njoj da kažem, ali neću.
Prema tome, depresija je jedna čudna pojava, kod svakog je drugačija i niko je ne razume.
Idemo dalje. Kaže - od kad radim, manje sam depresivan.
Zaista, stalno sam umoran od posla, cimanja, vucaranja
I nemam vremena da razmišljam ni o čemu, ponajmanje o tome kako se osećam.
Rad, izvanradne obaveze, viđanja sa devojkom, spavanje. I tako u krug.
I zaista mi prija. Premoren sam, ali mi prija.
Moja majka, kojoj sam mesecima bezuspešno pokušavao da dokažem
Da samnom nešto nije u redu, sada pokušava zajedno sa ocem radom da me vrati u normalu.
Videćemo da li će upaliti.
Objavio
Rođa u 03:07 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar