Budim se i shvatam
To i ne bi bilo tako loše
Da je već treće jutro
Kako zaboravljam šta sam sanjao.
Nije mi žao (iako bi mi ranije bilo),
Jer snovi su zla kob:
Opsedaju misli u toku dana
Proganjaju, mAme na prisećanje.
To i ne bi bilo tako loše
Da ne sanjam depresivne snove.
Šizofrene.
U tim snovima se osećam kao stranac.
Ostali likovi, kreature me ne razumeju,
I ne trude se da me razumeju.
Unezvereno vičem, udaram, grizem,
Ali bez uspeha:
Odsečen sam od sveta
I svih zbivanja u njemu.
Svi mogući blamovi koje sam doživeo u životu
Ponovili su se i u snu.
Baš me neće, a?
Paćenik ovde, paćenik tamo,
Na kraju krajeva k'o da je važno...
Objavio
Rođa u 16:54 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar