Put u beznađe https://www.blogoye.me/rodja/ sr Sat, 18 Jul 2026 22:37:29 +0200 BlogOye! Sedim I zamišljeno gledam  U jednu tačku Hiljadu vetrova kruži Lupa po prozorskom oknu Stotine ljudi kruže skverom I takođe lupaju.  Gluposti. I nema, nema tog čoveka Koji u srcu bol ne nosi, Neki to vešto kriju Ali svi ponekad prsnu. Besni na sebe, na bližnje, na život U kolotečini oni se dave, Kad poslednji čas im kucne Pogrešnog Boga oni slave. Sat, 04 May 2013 10:26:00 +0200 https://www.blogoye.me/rodja/98537/ Da sam ja ti a ti ja  Bila bi mi veoma odbojna Bejbe čuj me, bejbe znaj Tvojim nadama je došao kraj Ništa od tebe ne želim ja Već si na pola puta do dna Džabe ti osmeh, džabe ti flert Znam taj scenario napamet Fri, 26 Apr 2013 23:29:00 +0200 https://www.blogoye.me/rodja/98497/ Budim se i shvatam Da je već treće jutro Kako zaboravljam šta sam sanjao. Nije mi žao (iako bi mi ranije bilo),  Jer snovi su zla kob: Opsedaju misli u toku dana Proganjaju, mAme na prisećanje. To i ne bi bilo tako loše Da ne sanjam depresivne snove. Šizofrene. U tim snovima se osećam kao stranac. Ostali likovi, kreature me ne razumeju, I ne trude se da me razumeju. Unezvereno vičem, udaram, grizem, Ali bez uspeha: Odsečen sam od sveta I svih zbivanja u njemu. Svi mogući blamovi koje sam doživeo u životu Ponovili su se i u snu. Baš me neće, a? Paćenik ovde, paćenik tamo, Na kraju krajeva k'o da je važno... Mon, 22 Apr 2013 16:54:00 +0200 https://www.blogoye.me/rodja/98472/ Neko ide u crkvu da se moli Bogu, A mi da kupujemo brikete za nargilu. Neko džeparac troši na korisne stvari, Mi smo svoju ušteđevinu odavno popili. 200 za slot, 500 za rulet Cele se noći igra bilijar Dok neko zaista marljivo uči Mi spavamo u polupraznom amfiteatru. I dok neko na sportskim priredbama bodri svoj tim Mi uz povike bacamo kamenje na kerove. Slomljen nos, naprsla arkada, U urgentnom pola mladih spava. Jer mi smo pupak našeg društva. Naša je uloga skromna. Beskorisni smo i mi to znamo. Neki nas zovu i ''govna''. Thu, 18 Apr 2013 03:30:00 +0200 https://www.blogoye.me/rodja/98452/ Majka mi kaže da sam isti kao ona - rad me gura napred. Dokolica, nerad i lenčarenje su uzroci depresije. U pravu je ona, moja majka, žena koja ne shvata moju depresiju. Inače, ima i ona svoje emocionalne probleme. Svi mi imamo. Samo što je tuđi problem uvek manji, jer mi sa neutralne tačke Posmatramo tuđu stvar veoma objektivno i uvek znamo da podelimo poneki Dobronamerni savet.  Ali kada dođe red na nas, kada ostanemo sami, oči u oči sa depresijom, Shvatamo da zapravo ništa ne znamo i ništa ne smemo. Jer nama su naši problemi najveći, nerešivi. Zato moja majka kaže meni da se trgnem. Lako je reći nekome da treba da se Trgne i prihvati problem. Isto bih mogao i ja njoj da kažem, ali neću.  Prema tome, depresija je jedna čudna pojava, kod svakog je drugačija i niko je ne razume. Idemo dalje. Kaže - od kad radim, manje sam depresivan. Zaista, stalno sam umoran od posla, cimanja, vucaranja I nemam vremena da razmišljam ni o čemu, ponajmanje o tome kako se osećam. Rad, izvanradne obaveze, viđanja sa devojkom, spavanje. I tako u krug. I zaista mi prija. Premoren sam, ali mi prija. Moja majka, kojoj sam mesecima bezuspešno pokušavao da dokažem Da samnom nešto nije u redu, sada pokušava zajedno sa ocem radom da me vrati u normalu. Videćemo da li će upaliti. Thu, 18 Apr 2013 03:07:00 +0200 https://www.blogoye.me/rodja/98451/ Strah  Sveprisutni strah Bilo da mi priđe pandur uličar Ili onaj iz odeljenja za narkotike. U meni će uvek biti prisutan strah. Reakcija tela na novonastalu situaciju, kažu. Adrenalin struji kroz telo, srce kuca brže, Znoj... Bori se il' beži... Nema veze što nemam travu u džepu, Ili što sam potpuno trezan, pijan, Opušten. Iznenadne situacije uvek prave Pičkicu od mene. Nekad je dovoljno da prolaznik Priupita za cigaretu Ili upaljač, svejedno je, Uvek će srce kucati brzo Jer nikad ne znam dal mi ta osoba Želi dobro ili zlo. Ili samo cigaretu. Mon, 18 Feb 2013 01:07:00 +0100 https://www.blogoye.me/rodja/98126/ Vrelo je. Znoj mi obliva lice dok čekam trolejbus da naiđe.  Vidno mi je loše, unezveren sam. Drma me nešto za šta će se kasnije Ispostaviti da se zove anksioznost. U tom trenutku, mislio sam samo na jednu stvar - Na ludilo. Odvratan osećaj. Knedla u grlu, strah. Paranoja bez razloga. Ljudi se čine nestvarnim, Kao da su gadne halucinacije. Gubim tlo pod nogama. Srušiću se svakog trena. Vidim čovu, prolazi sa bananom u ruci... To je bio okidač za anksioznu paranoju. Pomislio sam:''Jebote, ko još ide ulicom i nosi jednu bananu u ruci?''.  No, ne lezi vraže, posle dva, tri minuta, istu ulicu prelazi jedna devojka, takođe sa bananom u ruci. ''Aukurac!'' pomislih... ''Priviđaju mi se banane!''. Duvao nisam mesecima, nisam ni mamuran, Dakle mora da je nešto baš zajebano!''.  Ceo taj dan sam imao strah od susreta sa ljudima sa bananom u ruci,  Jer sam mislio da su banane halucinacija.  Neko bi pomislio da se ovakvi događaji dešavaju samo usled konzumiranja psihoaktivnih supstanci, Ali ne, ovo je stvarnost hiljada ljudi u dragoj nam državi. Anksioznost. Razara dušu i pravi pometnju. Nikad s njom nisi načisto. Jednog trenutka ti je super, u društvu si, pije se, sve je super, A sekund kasnije osetiš kao da ti više nisi ti. Ljudi postaju udaljeni, čudni, strani. Lica prave grimase, osuđuju. Unezvereno gledaju svaki tvoj pokret.  A telo ti je tek u konfuziji; da pođem redom: knedla u grlu, otežano disanje, lupanje čuke, Pojačano znojenje, vrtoglavica, malaksalost, zbunjenost, pad koncentracije, povećana šansa za Depresiju. Deluje kao uvod u ludilo. Ne osećaš se normalno, ali nisi ni lud. Nešto između.  Veoma ometa socijalni život (ako ga uopšte imaš). Prvo iskustvo sa ovom pojavom  Je veoma traumatično. Tada osobe proživljavaju neku mešavinu lošeg tripa na LSD-u,  Još goreg tripa u Aušvicu i najgoreg pakla ruskih Gulaga...  Sada je mnogo bolje, jer znam da to nije ništa strašno. Javlja se s vremena na vreme,  Ali slabijeg intenziteta. Anksioznost... Anksioznost moj do'ar drugar! Thu, 14 Feb 2013 02:09:00 +0100 https://www.blogoye.me/rodja/98089/ Razmišljam... ...Šta je to sa ljudima? Žele da uspostave kontrolu Nad svim i svačim... Nad situacijom Nad dešavanjima Nada mnom. Teško je odupreti se. Pobuna znači rat. Pristanak znači poraz. Nemam snage da ratujem A ne volim poraze... Razmišljam... ...Da li neko čita ove moje škrabotine? Tue, 29 Jan 2013 01:03:00 +0100 https://www.blogoye.me/rodja/97960/ Ostati  U ovom gradu To je za mene pakao. Ipak Ja sam tu rođen Oduvek sam tu živeo. Tu sam prohodao Dočekao bombardovanje Upisao prvi razred Osnovne I srednje škole Našao devojku svojih snova Tu, u Cvijićevoj Dvocifren broj. To je moj grad. A ipak želim Da ga napustim, Da bar na kratko odem U neko selo Da spavam, spavam, spavam I isto toliko pijem Dok se ne sobalim s' nogu. Želim da palim cigaretu Jednu za drugom I gledam u pod Ili u plafon, svejedno. Sve dok sam sAm Sa svojim mislima Meni će biti lepo. Sun, 27 Jan 2013 21:08:00 +0100 https://www.blogoye.me/rodja/97950/ Cipele pune peska, Družina uživa na plaži. Pije se, puši, smeje. Da li znaš koliko je bolelo tvoje odbijanje? Cipele pune peska, Slava pripada drugom. Nevinost i naivnost, Pakleni dvojac, đavolje igralište. Cipele pune peska, Blam i bol u srcu. Teško je zadržati osmeh na licu Kada crne misli okupiraju um. Cipele pune peska, I greške, male, majušne. Ali dovoljno velike da pomute Mladi dečački um. Wed, 23 Jan 2013 20:33:00 +0100 https://www.blogoye.me/rodja/97895/