Sedim
I zamišljeno gledam
U jednu tačku
Hiljadu vetrova kruži
Lupa po prozorskom oknu
Stotine ljudi kruže skverom
I takođe lupaju.
Gluposti.
Gluposti.
I nema, nema tog čoveka
Koji u srcu bol ne nosi,
Neki to vešto kriju
Ali svi ponekad prsnu.
Besni na sebe, na bližnje, na život
U kolotečini oni se dave,
Kad poslednji čas im kucne
Pogrešnog Boga oni slave.
Objavio
Rođa u 10:26 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar