Tišina.
Desetine mladih ljudi
Iza i ispred mene,
Sa leve i desne strane.
Nekolicinu prvi put vidim.
Neki su zbunjeni.
Bogami, neki su i uplašeni,
Vidi im se u očima.
Ima i onih samouverenih,
Smeškaju se nonšalantno.
Znam da znaju. Bili su vredni.
Jedan mladić zvižduće.
Njegov kolega na drugom kraju sale
Uporno lupka prstima po klupi,
Unoseći nervozu ostalima.
Debela u poslednjem redu
Ambiciozno trpa čips u usta,
Kao da joj život zavisi od toga.
Čuje se neki šapat,
Na mahove i prigušeni žamor.
No, uglavnom je veoma tiho,
Kao pred streljanje.
Škripa vrata.
Mlađi asistent zadihan uleće u salu,
Sa papirima pod miškom
I pederskom ešarpom oko vrata.
''Dobrodošli na prvi kolokvijum''.
*************************************
Inače, taj sam kolokvijum baš zasr'o.
Objavio
Rođa u 01:42 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar