Štek, sobica
Na spratu iznad stare radnje.
Letos smo ga preuredili.
Nema prozore, mnogo je zagušljivo.
Ima samo ormar, pun stare garderobe,
Viseća drvena lampa u obliku korpice,
Krevet.
Na zidu slika Hemfrija Bogarta,
Sa onim šmekerskim šeširom,
Iz Kazablanke.
Pored nje je okačena fotografija Velikog ratnog ostrva
Koju je uslikao moj stari
Jednog maglovitog jutra, ko zna koje godine...
U šteku spavam u pauzi između predavanja.
Noćim posle brojnih pijanki, kad me mrzi da se vraćam kući.
Tada, pijan kao letva, često znam da pustim Toma Vejtsa ili
Baketheda ili
Santanu...
Najvažnije od svega - štek delim sa svojom devojkom.
Sve češće navraćamo, što je sasvim u redu,
Ako razumete šta hoću da kažem...
Nas dvoje smo jedno u duhovnom smislu,
Ali u šteku postajemo jedno
I u onom drugom, telesnom smislu.
Predigra.
Maženje.
Poljupci po vratu.
Erotska masaža.
Ludorije.
Smeh.
Uživanje.
Opuštajuća muzika u pozadini.
Odeća razbacana na sve strane.
Ljubav.
Seks.
Strast.
Telo.
Duša.
Miris njenog parfema.
Pozitivne vibracije.
Prirodni antidepresivi.
Energija.
Radost života.
Objavio
Rođa u 01:07 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar