Sećam se, bili smo klinci. Nikola je obožavao italijansku Seriju A.
Znao je imena svih fudbalera napamet. Posebno italijanskih.
U to vreme smo se mi deca ložili na fudbal, naravno ponajviše smo igrali,
Veoma retko gledali. Ustvari, ja i nisam nešto puno igrao.
Tad je Ronaldo debeli još (k)harao po travnatim terenima, Davids furao ćore,
Zidanu je šljaštela ćila na letnjem suncu koje je svojim toplim zracima umivalo
Stadion Santijago Bernambeu a Toti beše u usponu snage u Vučici.
Kafu i Karlos su bili najbolji krilni tandem, a Zvezdi je na dresu pisalo Pils.
Svi su hvalili Batistutu, ali sam bio mnogo mali i ne sećam se njegove igre.
Ćale je uvek govorio - bolji je Pele od Maradone. Džaja, Pižon, Lazarević - sve
Ih je on gledao uživo 70ih i početkom 80ih. Šeki šeki šekularac, ima noge kao jarac.
Voleo je da gleda i Piksetu, bilo mu je jako žao što nije ostao i 91. u Zvezdi.
Evo baš pre par nedelja sam na tavanu našao zastavu italijanskog Barija,
Nacrtan pevac, crveno bela boja. Ćale mi reče da su se na pola puta setili da su zaboravili
Rekvizite za meč, pa su po pristizanju u Bari kupili zastavu istoimenog kluba,
Ionako su im klupske boje iste kao i Zvezdine.
Fudbal - moja prva ljubav. U osnovnoj sam bio golman, jer su svi hteli da igraju. Sada, kada želim
Da igram, svi žele da brane, mrzi ih da trče. Zapravo, igrali bi oni, nego su svi strastveni pušači, alkosi
I duvači. Došla su nova vremena. Sudira se, radi se, tu su i devojke. Fudbal može, al' na Soniju u Igraonici.
Zato se umesto fudbala cepaju basket, buksna, vops, pička, bilijar, arkada i kanteri. I naravno Džej.
Džej Džej Okoča.
Objavio
Rođa u 21:22 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar