Dodje, kaze voli me. Ode.
Dodje, kaze nedostajem mu. Ode.
Dodje, kaze sve su ostale prozirne. Ode.
Dodje, kaze sanjao me je. Nestane.
Dodje, pomazi me po levom obrazu. Tuzno me pogleda. Okrene se i ode.
Dodje, kaze nebo nije dovoljno plavo bez mojih ociju. Nasmesi se. Ode.
Dodje, kaze tuzan je bez mene. Ode.
Dodje, zamoli me da cutimo par sati, a onda ce otici. Ako zelim.
I mi tako cutimo, gledamo se kao da se nikada ponovo videti necemo, z odlicno znamo, da on ce se vratiti s mojom prvom tugom jer je nepogresivo oseti. Kaze, oseti da mu se srce cepa na osmine i zna da mi treba.
A ja cutim. Naslonim mu glavu na desno rame i pomislim kako sam ipak trebala, ono jednom dok smo setali vrhovima neosvojenih planina i lovili zvezde padalice, da pozelim da nikada od mene ne ode. Ali tada sam, eto, bila nekako previse mlada i svojeglava, pa sam pomislila da bih volela da obidjemo svet .
I on je obisao svet. A ja sam ostala gde jesam.
Svet ga je zavoleo. Ali on nije zavoleo svet.
Dodje, kaze nema takve lepote na celom svetu. I ode.
Dodje, kaze nema dovoljno egzoticnih mesta kao sto je tvoj zagrljaj. Ode.
Dodje, kaze nema sigurnosti nigde, kao u tvom pogledu. I ode.
Nema ga dugo, a onda tek padne odnekud, tik iza mene se stvori i sapne mi na uvo: " Devojcice moja....jesam li ti nedostajao?"
A ja samo zazmurim i pozelim da sanjam.
Nekako manje boli kad se probudim i shvatim da je sve bio san...

Odavno nisam zarobila ni jednu misao fontom.
Imam konstantni manjak vremena, a i to malo sto ostane za net, potrosim na pacmenu ili bloonsima.
Nemam inspiracije, a nema[m] ni njega.
Ni danas necu zarobiti misao, jer misao koju bih ja da zarobim previse je tanana da bi mogla da se oblikuje bilo kojim fontom.
Zarobicu deo jedne pesme, koja me je sinoc u kolima, takla...i ucinila da nedostajes jos vise.

" ...onda potonem u sebe
                     tamo dole sretnem tebe .."

Citam vrlo cesto na forumu, na nekim blogovima, na chatu, kako zene sve vise prihvataju sex bez emocija.
Kazu, zdravo je za kardiovaskularni sistem.
Kazu, trose se kalorije skoro kao i u trcanju.
Kazu, bolje je od apstinencije.
A sta kada dusa apstinira od emocija?
Da li razmisljaju zene koje nasednu na tu pricu o " zdravom" sexu,  koliko ostecuju dusu davanjem tela, bez ikakvog unutrasnjeg ispunjenja.
Ostane samo ljushtura.
Sva besmislenost tog cina, sruci se na iznureno telo.
Ostane zena, da lezi prazna, zadovoljena, ali ne i zadovoljna, sama...
Ne postoji zena koja ne zna o cemu pricam.
Cak i udate zene znaju. One dobro znaju, jer ljubav nije neogranicenog roka.
Kvalitetan brak se ne zasniva na Ljubavi.
Ne lazite se.
Brak koji opstaje danas je zasnovan ili iz interesa ili sigurnosti koju nam pruza navika.
Deca?
Deca samo sluze kao izgovor  da se ne bi suocili sa necim novim i manje sigurnim.
A sex?
U braku postane rutinsko odradjivanje. Vrlo, vrlo retko nastavi (kao u pocetku) da se zasniva na nekoj ludackoj strasti koja nije samo i iskljucivo " hemijska reakcija", vec se gradi i nadogradjuje, ucvrscuje i raspaljuje, igra bez pravila i siri srca u kojima ne moze stanovati ljubomora.
A onda dodje tacka na kojoj mozete birati:
 - razvod
    ili
 - perverzija?
Da ne zalazim tamo, nema smisla.
Dakle, zene, ne dajte da vas ponese moderno doba i " demokratija"; ne daje da vas nagovore nezadovoljne drugarice prepune seksualnih ambicija, da je davanje bez ljubavi i strasti, normalna stvar i tako prirodna; ne dajte da vas ponese trenutak i casa vina; ne dajte da vas hrana za sujetu dovede do ogromnog kreveta prepunog shupljina koje mogu biti inhalirane dubokim uzdahom kratkom orgazma, posle koga vise ne osecate - nista.

Ne gubite sebe,
zbog trenutka slabosti
u kojem pozelite
da se pronadjete u tudjim rukama...
Necete se pronaci tamo.

Sve cesce posmatram stare ljude kako prelaze ulicu gegajuci se, apsolutno ne hajuci za skripu kocnica nekog bahatog vozaca ili blagi osmeh neke dobrodusne zene za volanom. Koja je inace potencijalna opasnost. Ako je verovati muskarcima.
Sve cesce posmatram otmene gospodje koje su verovatno, zahvaljujuci nasledstvu ili ludoj sreci, izasle iz svih ratova kao prave gospodje i to ne u crnini. Onda naidje mi pogled na nekog starca na bicikli, u hiljadu godinama starim patikama koje je pokupio  ko zna u kom kontejneru, koji kao po pravilu ima okacen ceger na volan bicikle. Ceger koji, ako je malo srece, bice makar polupun do kraja dana. Gradovi kriju hiljade kontejnera; valjda ce u jednom naici na dva dana star hleba.
I gde je tu zivotni balans?
Na semaforu umesto da telefoniram kao sav kulturno-demokratski svet, ja posmatram ljude. Inace volim da posmatram ljude. To posmatranje mi daje osecaj pripadanja, jednom narodu, jednom mentalitetu, jednom ocu Jadu i jednoj majci Bedi od koje bi svako iole razmazeno dete sa vecim ambicijama, pobeglo od kuce. Ja nisam to dete. Od ove kuce ne bezim. Neka je i prokletstvo to sto se otac i majka zovu Jad i Beda, moji su. Silom prilika su se prekrstili.
Nailazi covek. Po izboranom licu bih kazala da je jako star, ali pogled u ocima me buni. Bistar je i veseo. Koji je jos penzioner danas, veseo? Previse zivahan za svoje godine, okrece pedale tik uz moja kola koja mile zbog cuvene " spic-guzve". Razmisljam, koje li price kriju te bore? Koliko ljubavi i poljubaca, koliko prevara i lazi, koliko strasti i raznih emotivnih smicalica. Osmehnem se pa pomislim, da blagosloven je svako ko starost dozivi. Ma kakvu proslost za sobom vuko.

Celog zivota sam pokusavala sebe da vidim tudjim ocima, da se zamislim kako hodam, kako delujem totalnim strancima, kako me vide starije zene, kako deca; hvatala svoj odraz u raznim ogledalima, ulickanim izlozima i zatamnjenim staklima besnih kola parkiranih na zabranjenim mestima.
Pokusavala sam da uhvatim trenutak kada ne kontrolisem reakciju tela na nesto ili nekoga, da uhvatim momeat kada isturam grudi jer sam ugledala Njega, kada menjam glas jer pricam sa Njim, kada prekrstam noge i uvijam desnu oko levog lista jer bih da me pomazi bas tu, po levom ramenu koje mu uporno poturam cele veceri, a on samo mirno trepne i nasmesi se.
Takvi trenuci su neuhvatljivi...
Nisam saznala nikada kako me drugi vide, nisam osetila nadimanje grudi i ubrzano disanje, nisam osetila krv kako juri u obraze - jako dugo. Spontanost ne moze da se oseti. To je kao ritam koji vas ponese svojim tempom i ne osetite kada pocnete da se njisete ili ludacki skacete, pustajuci iz sebe ili tiho mrmljanje ili glasne krike.
Kao kada krenete sa nekim da se volite i  jednostavno ne znate, ili ne zelite da znate, sta ce biti na kraju. Odbijate da priznate da ce biti kraj. Jer, koja bi onda svrha zivota bila kada bi u sve ulazili sa predumisljajem i spoznajom svrsetka? Ne bi je bilo, zar ne?
Ili bi je tek onda shvatili?

Heh:)
uzivajte uz Darka, ja sam sa jednim uzivala ...;)

Cudno je to kako u ovom virtuelnom svetu, posle odredjenog vremena izostrite cula toliko, da mozete osetiti po fontu ko vam odgovara a ko ne. Ne morate nekoga upoznati ili upoznavati mesecima da bi shvatili kakav je i da li vam odgovara kao sagovornik.
Vidite nick, procitate par recenica i u stomaku krene da se siri plima ili da se skuplja grc. Prosto.
E tako sam ja dosla na blogoYa sasvim slucajno i prvo naletela na komsiju mi moga. I to na chatu. Ovom chatu koji sada opet imate, a nije ga bilo. Takozvani Flash Chat , na kome sam ja upravo sada i chavrljam sa Tomom i Bubicom. Dok tako kuckamo pade mi na pamet, a moram odmah to da napisem da ne otperja iz glave, da ne bi bilo lose komSo, da iskljucis nekako ovaj zvuk " TrLiii" svaki put kad neko napise nesto. Ajd razumem ako je dole chat prozor pa te obavestava da neko nesto pise, ali kad si u sobici a ono samo svirka.
Rekoh ga.
Dakle, kaze Toma, a ja zapisah : " Proslost je grozan, mutan bezdan, Sto u taj ponor ode, ne postoji vise i nije nikad ni postojalo." - tacnije, Crnjanski je kazao, a Toma citirao. A onda me je pitao Toma, da nisam ja kojim slucajem taj bezdan. Lagala bih ako bih kazala da se momentalno nisam prepoznala u citatu...heh.
Elem, forum je super, klubovi jos bolji; imam i svoj klub Caffe Del Past, ali jos uvek ne znam sta ce mi. ( keZzitJ:D) Od viska glava ne boli, kazu.
Pa eto, da ne duzim, zahvaljujem se dragom komSiji na ulozenom trudu.
Odradjeno u rekordnom vremenu - spavas li ti ikada covece???( trep trep )

  Nemam vazu.
Svakojakih gluposti se setim da kupim, ali vaza ( ili vazna?) mi uvek promakne.
Za osmi mart sam od dece koju treniram dobila gomilu buketa i sve sam ih zgurala u plasticnu ambalazu prolom vode. Sreca pa jedan buket ima onaj siroki papir koji je predvidjen za nemarne zene kao sto sam ja, pa pokriva celu flasu tako da se ne vidi. Svaki put kad dobijem cvece ja se zakunem da cu sutra kupiti vazu. Svega tri puta u zivotu sam se zaklela. Ali sutra je definitivno kupujem. Stvarno vise nema smisla.
   E sad, nisam o tome zelela da pisem ( kao i obicno), ali mi to stoji na stocicu pored kompa, pa isteklo iz mene bez kontrole. Ponekad me taj bes na samu sebe dovodi do ludila. Ne mogu da shvatim kako ne mogu da se promenim ili nateram da ucinim nesto, a onda sebe uhvatim kako isto to trazim od dece. Pa sto su oni bolji od mene pa poslushaju? Meni su , izgleda, mnogo popustali i mazili me, da ne kazem razmazivali, pa ja i danas ne slusam sebe od svih ljudi na ovom svetu koje ne treba da slusam.
  U cudnoj sam fazi - nemam inspiraciju ni za `leba. Ne mislim samo na pisanje, nego uopste. Nemam zelju da se kupam dugo recimo. Znate onaj ritual kada dopustate mlazu vode da zadje gde retko zalazi, kada uzivate u aromi gela za tusiranje, kada menjate toplo - hladno jer ste procitali u nekom casopisu da to zateze kozu i eliminise celulit, pa onda izadjete i izmackate sve kreme pocev od tabana, pa preko nogu i stomaka, sve do specijalnih grudnih krema i vratnih antirida. Zatim stignete do lica koje trazi posebne kruzne pokrete prstiju namazanih basnoslovnim kremama koje cuda cine. Ukratko receno, na to mislim.
  Nemam zelju ni da se doterujem. Znate ono , otvorite ormar pa prebirete po stvarima kao da ne znate sta sve tu ima i trazite pogledom savrseni outfit koji ce zabezeknuti svakog treceg slucajnog prolaznika i ostaviti bez texta svakog petog sluzbenika na salteru koji cete obici. Nemam zelju da se utegnem u neke pantalone koje mi bezobrazno dobro stoje i izdignem se malo na stiklici od par cm-a, cisto da izazovem ubitacno ljubomorne poglede niskih zena izdignutih na 25 cm platformama ne bi li mi dosegle do uveta.
  Nemam zelju da se obucem u pidzamu. Samo smaknem garederobu sa sebe i uvucem se u krevet. Suvisno je pominjati da zaobilazim losione i tonike pre spavanja, kremice mozda i uzegle vec. samo zube operem i cao. Nemam zelju da uzmem knjigu i uzivam u divnom kisovitom danu, nemam zelju cak ni neku preporucljivu glupost kao sto je Spanska serija, da pogledam. Ama nista. Sve me zivo mrzi - i messenger me mrzi da upalim, email nisam proverila danima, mozda i nedeljama, slike da prebacim - rrrrrright! Nema sanse.
   A onda se pojavi moj kolega i da mi da prevodim Coaching Tips. I to me natera da dodjem do centra u naj-in kaficu gde su sve sami poznati ljudi koje nisam videla godinama. I ujebe me totalno.
Doteram se, odem, proparadiram kao sto se ocekuje od mene, podsetim ih ko sam, odgovorim na par idiJotskih pitanja " Kad si se vratila?"  znajuci da misle na " Kad si se vratila iz USA?' - sta da odgovorim? Pre 14 godina znate, ali sam se odmah udala? Ma daj...Dodjem kuci i dugo se odgledam u ogledalu. Pomislim, brate ...36! Moja skolska drugarica je vec ubacila silokon u gornju usnu, prepeglala oko ociju bore i svakog drugog meseca ide da je drma struja deset dana za redom, ne bi li podigla dupe. A ti? Vidi se...nista ti od toga ne treba. ( Kezz:D)
  Rodila majka...

  E dobro.
I vrapci ( vrabac = vrapci > jednacenje suglasnika po zvucnosti, ako niste znali! - KezZitj za 0100YU:P), vec znaju da sam ja ošišala 42cm kose. Super mi stoji kratka frizura, ali problem je u tome što mi je frizerka u koju se kunem, napravila malu rupicu od pozadi. Ajd sad svi koji su se nasmešili i dopustili bludnim mislima da prolete izmedju redova, neka kleknu 15 minuta, na beton.
   Dakle, napravila je šta je napravila i nema tu pomoći. Ona tvrdi da nisam u pravu, a moji prsti koji pokušavaju danima da nameste taj zadnji deo, tvrde da sam itekako u pravu i da fali komad kose baš negde po sredini temena ( ako je teme ono pozadi, slabo stojim sa anatomijom).
   E sad, kako meni danima, tačnije od kad sam se zaljubila po ko zna koji put, nedostaje inspiracija, pomisleh da frizerka i rupa nisu loš početak. Evo, nastavak se sam nadovezuje i to sasvim spontano.
   Prošlost se zaljubila.
Da li je? Čini se tako. Sve ukazuje na to: smeje se ko luda na brašno ( ili na brašnu? lol - sad će 0100JA da flešira:p), sve joj lepo od jutra do mraka, sanja u boji, ništa joj nije teško, dok hoda ne zastajkuje, kroz svoje Cavalli naočare sve vidi roze, deca je ne nerviraju ama ni malo, ne mrzi je da kucka sms po ceo dan, nema inspiraciju da napiše bilo šta pametno, ne okreće se za dobrim frajerima ( KeZz:D), čak se više i ne sekira što Neca ne piše i što neki likovi ne ostavljaju komentare - jednom rečju Boooooooli Nju Za Sve! Ladovina bato!
   Neki bi rekli da je to lepo, ali vidite, nije. Zašto nije?
Zato što Prošlost ne voli da greši dva puta. Prošlost se zato nikada neće ponovo udati. I Prošlost je jednom obećala sebi da se nikada više neće virtuelno zaljubiti. A jeste. I to dobro. Baš onako laičkopočetničkinaivno dobro. Taman kad je pomislila da ne postoji reč, rečenica, hiperbola ili metafora koje je mogu zaljubiti u obris, u lik sklopljen pokradenim detaljima koji se prikazuju u malom kvadratiću jednog messengera, taman kad je pomislila da je nemoguće dva puta upropastiti svoj endokrinološki sistem, ona se zatelebala kao prava glupava plavuša koja prolazi kroz prvu fazu navlačenja na net.
  Alal ti vera. ( najebaću zbog ovog turcizma sad:p)
Ali dobro. Bogu hvala na narodnim umotvorinama.
Ko zna za šta je to dobro. Za hormone sasvim sigurno nije, ali za neki djavo jeste. Bumo videli...

p.s
Dušo, ovo nema nikakve veze sa tobom. Kad pročitaš, nemoj da se potrišeš, morala sam da izbacim ovo iz sistema, s obzirom da tebe ne mogu.( trep trep )

Koliko sam ja shvatila, treba reci trenutno sta radim dok kuckam. Ako gresim, ispravite me.:)
Znaci ovako:
 - kuckam ovaj postiTj
- slusam neku lepu pesmicu koja nekome kaze Volim te, na ovom linku
- razmisljam, koliko ovaj iz tog spota lici na onog koga Ja volim ( ili makar meni lici:)
- bacam pogled na Policijsku akademiju na Pink-u
- jedem milku strawberry yoghurt
-listam nove postove na forumu
- upravo sam procitala lazaricu i razmisljam koliko je divna sa svim svojim zivotnim nacelima i mudrostima koje je pokupila negde izmedju dva razocarenja ( aj loV ju :)
- razmisljam gde mi je ceJa - nema je danima, nedeljama :/
- smeskam se jer znam da cete misliti da lazem da toliko razmisljam (Kezz:D)
- dobacujem sinu da poskloni rucak sa stola
-urlam cerki kroz poluotvoren prozor da se ne penje na neke cigle sa drugaricom, da ne bi slomila nos
- i da ne zaboravim - lakiram nokte ( trep trep )

Tagovani su u naslovu, pa ako zele, neka podele sa nama jedan trenutak u kojem sam im ja dala do znanja da ih volim :)

...ali ne mogu da se setim sta bi to moglo biti. Mozda sam zelela da pisem o ljubavi. Mozda o necemu pametnijem, ko ce ga znati. Mozda sam htela neku filozofiju o prolaznosti zivota, da opletem. Mada sumnjam. Prestala sam da filozofiram cim sam napunila 35. Shvatila sam da je to gubljenje vremena i da filozofi verovatno, nisu imali sta pametnije da rade a pride su bili i impotentni, pa su filozofirali. Takodje sam shvatila da je erotika mnogo privlacnija materija od filozofije, a domeni rasprave su skoro isti. Postala sam eroticar. Kad na to jos dodate da sam esteticar, dobijete savrseno upakovano parce budale koja trazi identicno pakovanje malo pametnije budale. Savrseno poklapanje. Zar to nije teznja svih?
  Romantika je izgubila na tezini negde izmedju prve prevare i poslednje iskrene ljubavi. Svesno kazem poslednja - jer iskreno verujem da samo jedna ljubav moze biti iskrena i prava. Mozemo, naravno, voleti dva puta, pet puta, deset puta, jer svako ko je sposoban da voli ne mora da ima ogranicenja, ali samo jednom moze biti obostrano, detinje iskreno i neiskvareno bilo cime. U tom slucaju ljubomora ne postoji. Ne postoje lazi niti prevare. Zato to moze biti samo Jednom. I samo sa Jednim.
   Ja sam to, Bogu hvala, dozivela. Na razocarenje mnogih koji su/ako su, imali ambicija da to dozive sa mnom. Znam da ne moze da se ponovi takva naivnost prihvatanja sustinskog bica koje ima oblik obozavanja. Znam da niko nece moci da me voli kao sto je On, ali i ne trazim. Sposobna da volim ponovo, volim i volecu kad prodje i ova ljubav. A procice. Mora da prodje. Pitanje je samo kada. Nemojte o tome nikada razmisljati, jer pascete u depresiju onog trenutka kada shvatite da je ljubav prolazna kao i lepota. 
  " Kako serendas" - rekla bi sad moja N. Veciti zaljubljenik u svoga muza jedinca koji se vise i ne krije da je vara. Pravi primer muske ljigavosti i svega onoga sto vas u necijem karakteru, tera na povracanje. A bas imam dobar zeludac. Dok njega ne sretnem sa nekom balavicom oklembesenom ispod ruke koja misli da ce svrsiti cim joj se guzica spoji sa koznim sedistem bmw-a. E to moj zeludac ne moze da podnese. Valjda zato svaki put viknem da me cuje i ko ne treba, " Pozdravi zenu i reci joj da dodje sutra na kafu da joj ispricam nesto", uz neodoljiv osmeh naravno.
  I dalje ne znam sta sam `tela. Ali seticu se do kraja dana. Cudan neki dan danas. Hladno je i tmurno, a ja se smeskam. Volim. Zamislite, opet sam se zaljubila. A vi? Kako `te? :)

Do skoro sam imala 5 kila manje, kosu do pola ledja i osecala sam se shiti.
Sad imam skroz kratku kosu, 5 kila viska i osecam se bogovski.
Dok sam imala kosu do pola ledja i 5 kila manje, niko me nije hteo.
Sad odjednom, sjatilo se njih sijaset oko mene, svi odusevljeni cudnim sjajem u ocima.
Razmisljam ja, jeste da sam mu ga dala po hidrogenu sad kad mi je kratka kosa, ali da se ne lazemo, harizma se ne dobija kilogramima.
Veca je verovatnoca da se tu radi o sledecoj stvari:
Kako ja dokazujem tezu da su debeli ljudi srecni jer nisu iskompleksirani i prihvatili su sebe takvima kakvi jesu i ne jebu zivu silu da dijetetisu  i odricu se gurmanskih zadovoljstva i zadovoljenja, samim tim su i zadovoljniji i to se onda reflektuje na njima.
Zasto se ja osecam bolje kad " me ima", ostace misterija.
Jedino mi smeta malo to sto mi se utegnu sve pantalone. Ajd kad stojim i nekako, jos mi guzica dobro izgleda, ali kad sednem zalicim samoj sebi na reklamu za yuhor. Zimska kobasica. Blah...
Ne da mi se da mrsavim sada.
Jos malo pa ce vrucine i moje hormonalne ludorije, pa cu valjda izgubiti koje kilo.
Osim ako se ne predomislim.
Volim da jedem brate. Kome smeta 5 ( do 10 ) kila viska - neka ne nasedne na moj slatki jezik.I slike od prosle godine.(Kezz:)