Mirisi mogu da nas hipnotisu i privuku, ali takodje mogu i da nas odbiju. Secam se kad sam upoznala Sladju Dzogani, ili sada vec Delibasic. Sasvim slucajno, da se razumemo, daleko sam ja od estrade, ali imam tu jednu drugaricu koja je puna iznenadjenja pa tako se jednog popodneva pojavi i SlaDza za nasim stolom u basti Jednog mesta. Savrseno telo, cak je identicno sarmantna i uzivo. Dopadaju mi se zene sa tim snenim pogledom koji reflektuje emocije. Deluju nekako smirujuce i da sam ja musko, verovatno bi se palila na takve zene.
Ali, kada je pruzila ruku da se upoznamo, ispod pazuha je pokuljao miris znoja zatrpan talogom dezodoransa. I sad brate, dzaba njoj savrsen osmeh i cirkon u zubu, plocast stomak i kameno dupe.
" Nema lepseg mirisa od obicnog sapuna" - e to kad cujem, dodje mi da ....vrisnem. Pa mozda nije bilo lepseg mirisa u ono vreme kada nije postojalo kremica i mleka za negu tela, kupki i gelova, dezodoranasa ( ubode li ga?) i parfema. Mada, tada se smirenije zivelo pa se nisu ni lucili neki hormoni stresa koji uticu na miris ljudskog tela. Ali danas, ne daj Boze da udjete u beogradski autobus. Pomislicete da ste se vratili u doba pradeda i prabaka, kada je miris obicnog sapuna bio glavni afrodizijak. Postojali su i tada, naravno, oni perverznjaci koje je palio miris tela posle rada na njivi ili u stali, ali njih bas i ne moram da pomenem.
Dakle porazavajuca je cinjenica da danas pod najezdom kineza i njihovih jeftinih sintetika, vrlo retko mozete biti iznenadjeni nenapadnim mirisom svezine od strane sagovornika. I onda jos par kapi kvalitetnog parfema, stvarno deluju iznenadjujuce. Opijaju nekako. Bas kao miris lavande.
Jeste li ikada setali poljem procvetale lavande?
Objavio
Proslost u 09:14 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (9) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (9) | Pošalji komentar
)))