Hej... pogledaj me…

Pogledaj ruku svoje delo

Cas Tuga
… cas neka nenadana Sreca

Jer mi vetar miluje obraze.

Hej… pogledaj me…

Dodirnula sam sve boje

Cula sam i krik tisane

Dizem ruke prema zvezdanom nebu

Kosmose – volim Te.

Cuj Me i pevaj mi tiho

Ostani mi najlepsi san

Samo zelim prijatelja kojeg nemam

Kojeg sam usnula

Rodjenog u najcistijoj zelji

Da mi obrise sve suze

Neisplakane…

Hej… Ne gledaj me.

Placem.




...htela sam trcati u sebi
htela sam da mi zvezde pricaju price
mislila sam
- sva sreca je u ceznji i slatkom bolu
htela popuniti neke praznine
htela sam pobeci od stvarnosti
od stihova slike pravila
bosonoga na trn se nabola
pa opet potrcala...


Neprocenjivo iskustvo...
Savijala sam se oko tebe - ne ocekujuci nista
Bezala sam od tebe - iako te nigde nije ni bilo
Trcala sam tebi - neznajuci ni ko si...
Bila sam ono sto nikad bila nisam
Postala sam ono - sto sam zelela.

Neprocenjivo iskustvo...,
rastrgnuti sebe na hiljadu delova
i sastaviti se.

Hej... pogledaj me…

Pogledaj ruku svoje delo

Cas Tuga
… cas neka nenadana Sreca

Jer mi vetar miluje obraze.

Hej… pogledaj me…

Dodirnula sam sve boje

Cula sam i krik tisane

Dizem ruke prema zvezdanom nebu

Kosmose – volim Te.

Cuj Me i pevaj mi tiho

Ostani mi najlepsi san

Samo zelim prijatelja kojeg nemam

Kojeg sam usnula

Rodjenog u najcistijoj zelji

Da mi obrise sve suze

Neisplakane…

Hej… Ne gledaj me.

Placem.

made by "Jedina":-)

Ove noći vidim samo zvezde

Na nebeskom svodu.

Mesec koji ne da mi mira.

Oblake što pozivaju me k sebi

Da poletim s njima.

Duboko u noć.

I da se više nikad ne vratim.

 

Ove noći vidim samo svoju slobodu,

Dok gledam u blještav sjaj u tom mraku.

Blještavilo koje ne da mi da vidim

Ono što postoji.

Ono što jeste.

Srebrnkasta tama koja opija

Misli moje.

Ako to mogu uopšte nazvati mislima.

 

Opet tumaraš hodnicima uma moga.

Zašto mi ovo radiš?

Nisam te tražila…

Nisam te čekala…
Sam si došao.

Pojavio se,

Niotkuda.

 

Tvoje oči zvezde su najsjajnije.

Gledaju me odozdo,

Onako lepe, male,

Nasmejane.

Tvoje srce ova je noć

U kojoj tražim utočište.

Ne mogu…

 

Ove noći vidim samo tebe.

Ovo je pesma prijateljice :Sugaroverdose

Hvala

 

Lutas  mojim  mislima  kao  lavirintom  I rusis  moju  tesko  stecenu  I stabilno  sazidanu  odbranu. Kao cigra se vrtim po kuli svoje samoce bezeci od tebe I u isto vreme trazeci nesto sto ne nalazim u tebi ili je tako duboko sakriveno I dobro cuvano.  Pruzis mi ruku za spas I jos ni ne otresem prasinu sa sebe, a ti me vec bacas nazad. Teces mi mislima kao ova reka pokraj koje koracam u sumrak moga zivota. Pusti da me bujica odnese neznano kud… pusti ako vec ne zelis da me zadrzis ovakvu kakva sam, kao Antigona zazidana u ove zidine svoje osame…

 I tihim koracima prolazis kroz moje snove

i kao dasak vetra dotaknes me

tek na javi vidim tragove tvoje

duboko urezane u meni

I svako novo budjenje sve mi teze pada

Preživimo i ovaj trenutak Dženis

Noć je duga i hladna...

Jutro tmurno i pijano,

Zbog tebe Dženis

 

Toliko tuge u jednoj sekundi,

Ni Bog sami ne zna koliko sam blizu dna,

Kraj mi se smiješi,''extremi'' zovu

Izgleda da sam u petnaestoj rundi

 

Na stolu bezbroj praznih čaša,

Jedna flaša i šoljica kafe,

U glavi sjećanje i strah od sutra,

Pijan sam opet i znam da griješim...

Pijan sam opet,zbog tebe Dženis!

 

Sanjao sam te noćas,

Tvoje lice i pokret u tami,

Otišla si nekud bez riječi i želje,

Dženis zašto kad znaš da te volim...

Dženis već sutra ostaćemo sami !

 

Kada odem,Dženis odavde,

Neću da me žale,neću lažno priznanje i sjaj,

Ne želim riječi: DOBAR JE BIO,

Ne želi opštu rasprodaju bola,

Hrabro i gordo doček'o sam kraj!

 

I  jutro će tada biti kao ovo,

Tiho i sjetno do vječnosti same

Prolaznici žurno kretaće se nekud,

Djeca na ulici šaptaće krišom:

''OTIŠAO JE ČOVJEK IZ TAME''!

       Autor: Dejan Spasojevic,

      Objavljeno u knjizi Tragovi

 

Jos uvek setam

obalom uspomena

 I trazim tvoje tragove u pesku.

 Kleknem

I

skoro pobozno

 zahvatim sakama pesak…

I

 pustam da tece

 kroz moje prste,

uvek s’ novom nadom

da necu ostati praznih ruku…

I

Neke druge ruke pisu

Neke nove lazi

I

Na tren mi zavaraju srce.

A

Srce k’o srce

Zeli da zeli

I

Zeli da voli

Sve dok I zadnja kap krvi

Ne presusi.

I

Opet me neke crne oci lazu

I

Opet slepo verujem

Mada

Znam

Izmigoljice mi sasvim

Neprimetno izmedju prstiju

Kao pesak

I

Opet cu biti sama…

 

 

PS Hvala Cecily 

 

Pusti, nek krevetom brodovi brode

I jastuci, teška slomljena jedra

Dok, nejake ruke, pospano vode

Od straha tiha, umorna bedra

 

Tamnim zidom promiču sjene

Pod plahtom, mnogo se istine skrilo

Da nije tebe, da nije mene

Ne bi ni ovoga, svijeta bilo

 

Ljubavna, Berović Miodrag alias Bera

Putem me prate, lemnijske žene

Od dugog puta, teške nam noge

Deru mi stopala, oštre stijene

Deru im koljena, suknje ko toge

 

A mene zovu, biserne perle

Sa vrata, prve, najbliže meni

Strah me, jer sam, obično derle

Dorastao nisam, lemnijskoj ženi

 

Ljubavna, Berović Miodrag alias Bera

Sjedim na muci, časnom postolju

Slomljenim jezikom, pjevam iz inata

Ne daš mi vodu, a hraniš me solju

Hvalim te pjesmom, pijanog svata

 

Znam da si moj, jedini saveznik

Moje svjetlo tame, u dugoj noći

Za moju si, nemoć, najbolji osvjetnik

Moj si, otrovni lijek, što razum koči

 

Oštrim noktima, kožu mi skidaš

I usnama mučiš, baš kako volim

Dok mi , kičmu lomiš, i jetru kidaš

U sebi, tiho, za tebe se molim

                                                                                                                  Berović Miodrag alias Bera

Ovo je jedna od prvih pjesama koja je stigla na našu adresu. Zahvaljujemo se autoru i podsjećamo vas da nam možete slati vaše pjesme i tekstove na našu e-mail adresu mojtext@yahoo.com.  Svi oni koji se žele upoznati sa načinom funkcionisanja bloga pročitajte naš prvi post !