Udruženje književnika Tvrdjava https://www.blogoye.me/mojtext/ sr Wed, 24 Jun 2026 09:31:29 +0200 BlogOye! Učestvujte u pisanju on-line drame na www.nasadrama.com Fri, 22 Oct 2010 08:46:00 +0200 https://www.blogoye.me/mojtext/82330/ Posetite novi sajt za pisanje on-line drame www.nasadrama.com Mon, 18 Oct 2010 09:36:00 +0200 https://www.blogoye.me/mojtext/82258/ tišina je onomatopeja padanja snega Wed, 14 Jan 2009 08:36:00 +0100 https://www.blogoye.me/mojtext/56070/ Hej... pogledaj me… Pogledaj ruku svoje delo Cas Tuga … cas neka nenadana Sreca Jer mi vetar miluje obraze. Hej… pogledaj me… Dodirnula sam sve boje Cula sam i krik tisane Dizem ruke prema zvezdanom nebu Kosmose – volim Te. Cuj Me i pevaj mi tiho Ostani mi najlepsi san Samo zelim prijatelja kojeg nemam Kojeg sam usnula Rodjenog u najcistijoj zelji Da mi obrise sve suze Neisplakane… Hej… Ne gledaj me. Placem. ...htela sam trcati u sebi htela sam da mi zvezde pricaju price mislila sam - sva sreca je u ceznji i slatkom bolu htela popuniti neke praznine htela sam pobeci od stvarnosti od stihova slike pravila bosonoga na trn se nabola pa opet potrcala... Neprocenjivo iskustvo... Savijala sam se oko tebe - ne ocekujuci nista Bezala sam od tebe - iako te nigde nije ni bilo Trcala sam tebi - neznajuci ni ko si... Bila sam ono sto nikad bila nisam Postala sam ono - sto sam zelela. Neprocenjivo iskustvo..., rastrgnuti sebe na hiljadu delova i sastaviti se. Thu, 18 Dec 2008 08:41:00 +0100 https://www.blogoye.me/mojtext/54331/ Hej... pogledaj me… Pogledaj ruku svoje delo Cas Tuga … cas neka nenadana Sreca Jer mi vetar miluje obraze. Hej… pogledaj me… Dodirnula sam sve boje Cula sam i krik tisane Dizem ruke prema zvezdanom nebu Kosmose – volim Te. Cuj Me i pevaj mi tiho Ostani mi najlepsi san Samo zelim prijatelja kojeg nemam Kojeg sam usnula Rodjenog u najcistijoj zelji Da mi obrise sve suze Neisplakane… Hej… Ne gledaj me. Placem. made by "Jedina":-) Wed, 17 Dec 2008 09:27:00 +0100 https://www.blogoye.me/mojtext/54282/    I opet ga je cekala...Ko zna koja cigareta joj je dogorevala medj` prstima,dok su joj misli ,vec umorne od cekanja,smisljale nove uvrede na racun njegovog kasnjenja.Posmatrala je igru vetra u dvoristu obasjanom svetloscu ulicne lampe. Po ko zna koji put je napravio savrsenu piruetu sa jednom najlon kesom bacenom bas tu , na travnjak.. Ma kakav smo mi to svet, najlakse je ono sto ti ne treba baciti u tudje dvoriste...stoka.     Jos ga nema. Setila se, desavalo se da je umor toliko savlada,cekajuci ga ,da je zamisljala njegove spore korake ispred svojih vrata, osluskivala hoce li joj dosapnuti svoju tajnu, gde odlazi, zasto je ostavlja tako brzo... Zaspala bi zamisljajuci njegovu cistotu koju jos niko nije uspeo da okalja. Ponekad ga je i mrzela, jer svaki put kad ga doceka, obraduje je svojom toplinom, neznoscu. Zaboravljala bi , u trenutku sve svoje nedoumice u vezi s njim i prepustila bi se njegovom zagrljaju bez pitanja.     Popice kafu. Ne, prvo ce se malo osveziti. Voda...klizi joj kroz prste, uvek ista, nepromenljiva, cista...hladan mlaz niz grlo...Osetila je olaksanje i bila je spremna da nastavi. Njen umoran odraz u ogledalu govorio joj je da je blizu...Uskoro ce stici...     Secala se svojih malih trikova koje je koristila da izdrzi,da ga doceka. Najvise je volela igre nabrajanja. Svaki drugi korak, nova rec o njemu. Ili ona...kaladont...smisliti pricu na taj nacin, na primer...cekam- mesec- caruje- opet- ti -ides....i tako u beskraj. Toliko noci neprospavanih, provedenih u cekanju. Da li je vredelo ?    A toliko puta bi je obradovalo to njegovo novo lice,svaki put drugacije, kao da se samo za nju sprema i oblaci. Mirisi kojima bi je obasipao...mmmm.. svezina kojom bi ispunio prostoriju u koju udje....    Nema ga jos uvek. Al` sad ce , samo sto nije. Oseca to u svom telu, u kostima, u grudima joj zelja raste... Da li se to cuju njegovi koraci...?     I , konacno...evo ga...po ko zna koji put ga je docekala, stglo je, to JUTRO, tako dugo iscekivano. U svom najnovijem ogrtacu, cisto, nevino. Konacno je mogla da odahne. Vredelo je cekati...    Spakovala je svoje stvari i krenula kuci. Jos jedna nocna smena je zavrsena... Napisala "KOLJA" Hvala "KOLJA"     Wed, 17 Dec 2008 08:52:00 +0100 https://www.blogoye.me/mojtext/54281/ Ove noći vidim samo zvezde Na nebeskom svodu. Mesec koji ne da mi mira. Oblake što pozivaju me k sebi Da poletim s njima. Duboko u noć. I da se više nikad ne vratim.   Ove noći vidim samo svoju slobodu, Dok gledam u blještav sjaj u tom mraku. Blještavilo koje ne da mi da vidim Ono što postoji. Ono što jeste. Srebrnkasta tama koja opija Misli moje. Ako to mogu uopšte nazvati mislima.   Opet tumaraš hodnicima uma moga. Zašto mi ovo radiš? Nisam te tražila… Nisam te čekala… Sam si došao. Pojavio se, Niotkuda.   Tvoje oči zvezde su najsjajnije. Gledaju me odozdo, Onako lepe, male, Nasmejane. Tvoje srce ova je noć U kojoj tražim utočište. Ne mogu…   Ove noći vidim samo tebe. Ovo je pesma prijateljice :Sugaroverdose Hvala   Tue, 16 Dec 2008 13:57:00 +0100 https://www.blogoye.me/mojtext/54230/ ako "ako" zamenimo sa "kada" umesto "možda" imaćemo "sasvim sigurno" Tue, 16 Dec 2008 07:39:00 +0100 https://www.blogoye.me/mojtext/54219/ ne mogu da se otmem utisku da je politika samo jedna obična goveđa kost bačena narodu da se za nju bori i glođe je nikad se ne upitavši ko je pojeo meso oko kosti Vladimir nedić Mon, 15 Dec 2008 08:46:00 +0100 https://www.blogoye.me/mojtext/54156/ „ ...ne dovodim u pitanje naš opstanak ali dovodim u pitanje naše moderne potrebe... ...i nakon svega što je učinjeno, ja sam još uvek sam. I want to be taken... I koračam sa oteklim rukama, I koračam sa krvavim licem I koračam sa zastavom od sopstvene senke U tvoju baštu, baštu od kamenja“                                                              E.W.   Depresija je sita zver... Ali jedan , samo jedan običan razgovor joj može podići njušku...                                                                                                                                            Vladimir Nedić Fri, 12 Dec 2008 09:16:00 +0100 https://www.blogoye.me/mojtext/53918/