BON VOYAGE - VI

04:32, 1/2/2008 7komentara Link

 

 

Ne znam sa čime bih uporedio svežinu ranog jutra, pomešanu sa mirisom mora, čempresa i vrele kafe. Sem sa…

- Da kuvam kafu, deeedaaa ?

- Već je skuvaaaanaaa – odgovaram.

Dolazi na trem, baca se u fotelju, diže noge na drugu i pogleda me sa osmehom.

- Opet si me preduhitrio.

Pravim se kao da je to ništa, punim lulu i gledam u more. A u grudima, milina.

ONA

09:39, 31/1/2008 10komentara Link

Kada je bila mala niko nije obraćao pažnju na reči koje je pokušavala da izgovori. U školi, drugovi su okretali glavu čim bi progovorila. Sa mladićima je, uglavnom, ćutala. Za jednog od njih se udala. Pokrenute razgovore ostavljao je nedovršene kao jutarnju šolju kafe.

     Tada je kupila psa. Sa njim se, za svaki slučaj, sporazumevala znacima. Svakog dana u 15,00 izvodila bi ga u šetnju po obližnjem parku. Prišla bi prvoj zauzetoj klupi, privezala psa i otpočinjala priču. Čovek se uzalud trudio da ustane i ode. Na svaki njegov pokret pas je preteći režao. Posle određenog vremena ona bi ustala, uljudno se pozdravila i, odvezavši psa, krenula kući.

     Ubrzo su ljudi počeli da izbegavaju prvo nju, zatim klupu i na kraju ceo park.

     Ona još uvek odlazi s psom u opusteli park, priveže ga za klupu i otpočinje priču. On pokušava da se odveže i pobegne, ali na svaki svoj iznenadni pokret zareži.

 

                                                                   “Simptomi buke” – Nataša Manojlović

U FOTELJI

01:09, 30/1/2008 11komentara Link

 

I tako… dani teku ritmom deteta. Trapavo. Svaki ko jedan korak. Dok se ne prohoda. Svaki nespretan. Dok se ne uhvatiš za nesto postojano, da predahneš. A onda se nasloniš, njušiš…I sve nešto šššššššššš …tiho.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Music Playlist at MixPod.com

BON VOYAGE - V

01:16, 29/1/2008 19komentara Link

 

 

Gužva. Užurbanost. Dovikivanje. Miris ribe i ulja…sirene. Secikese i prosjaci, oni koji dočekuju i oni koji ispraćaju, uniforme…i sve stane u jednu reč…LUKA.

     Decenijama nisam dolazio u luku. Nisam mogao. Istrošila su me praćenja;

Svi odlasci; Jedan najviše. Ali danas sam tu i po prvi put dočekujem. Gledam okolo, koliko se toga izmenilo. Koliko toga je novo. I koliko toga isto.  Sećanja su …šarena.

     Brod pristaje.

     Čekam da se pojavi; Moja trapavica. Izlazi...Tamno ridje lokne padaju joj po beloj kosulji. Karirana suknja i bele dokolenice daju joj šarm devojčice i ako to više nije.

     - Nisi morao da dolaziš – osmehuje se – mogla sam sama.

Ljubim tu vatru što joj iz glave raste.

     - Zar da propustim priliku da mi zavide svi u luci !? Nikada !

     Smejemo se dok se okreću za nama.

SENSEI GOVORI O LETEĆEM UDARCU

02:07, 27/1/2008 9komentara Link

 

 

Letenje je samo za tragače. Pokreti se moraju učiti u snu: nekad su nalik na odskakanje; nekad, sa ispruženim rukama, ustremljujemo se pravo uvis.

     Ranije, mi smo živeli u kucama od papira i utiskivali pirinač u glinene zdele: let i disanje. Sada imamo samo noć.

 

                                                                         “Simptomi buke” - Nataša Tučev

OSLUŠKIVANJE

17:51, 26/1/2008 17komentara Link

 

 

U tom svetu tišine samo se svetlost čuje.

 

                                                                   “Simptomi buke” - Dragana Trajković

BON VOYAGE - IV

14:13, 24/1/2008 10komentara Link

 

 

…

- Pre nego što počnemo, da ti kažem, slušaj me dobro…Najvažnija stvar kod pravljenja gradova od peska je mašta. Zamisliš sve, do detalja. Kako će izgledati, svašta nešto u njima i oko njih…. Sanjariš…onako, kako ti umeš.

- Jel da zažmujim ?

- Može; mada je bolje da naučiš da sanjaš otvorenih očiju… kao kada uveče legnemo na plažu i gledamo zvezde.

- Dobjo. A oćes i ti da zamisliš ?

- Već jesam, dušo.

BON VOYAGE - III

13:15, 23/1/2008 10komentara Link

 

 

…Držao sam je na dlanu. Slanu i mokru. Osećao sam njenu hrapavu površinu i samo na tren, misli su mi pobegle u period kada su njena, malo ogrubela stopala  od hodanja po pesku, bila u mojoj šaci…samo na tren…dok mi upitni pogled nije privukao pažnju.

- Ti si se, deda, nesto jastužio ?

Osmehnuh se i bacih zvezdu sto sam dalje mogao.

- Hajde da pravimo grad od peska, donesi sve što nam treba.

Trapavica je otrčala po koficu.

 

RAZGOVOR

16:10, 21/1/2008 9komentara Link

 

 

 

 

- Vi nemate nikoga ?

- Nemam.

- Od čega onda bežite ?

- Možda bi neko hteo da ima mene.

 

                                                                    “Simptomi buke” – Sanja Maksimović

BON VOYAGE - II

14:22, 20/1/2008 17komentara Link

…Slušaj Kasija…moram ti nešto reći…ova zvezda nije kao tvoje lutke, ne smeje se, ne trepće očima, ne sedi gde je postaviš…ona je živa. I ako bude na polici osušiće se, počeće da se kruni, pretvoriće se u prah…

     Gledala me je, pomalo zbunjena.

- Pa da je vjatimo u moje ?

- To bi bilo najbolje…jedino tako će ostati lepa…

- Baci je deda, daleko…da je talasi ne vjate.

 

 

BON VOYAGE

03:52, 15/1/2008 9komentara Link

 

 

Iz dremeža me trgla škripa pletene stolice. Otvorio sam oči i pogledao u tom pravcu. Sedela je u njoj, baš preko puta mene. U beloj košulji, podignute kragne, sa malo dubljim izrezom na grudima; tankim pantalonama krem boje; kosom skupljenom u punđu; bosa; preplanula. Gledali smo se bez i jedne izgovorene reči.

     Uzela je lepezu i pokušala se rashladiti. Zapalio sam lulu, još uvek žmirkajući. Osećao se miris duvana i njene kože. Predivna mešavina. Aromatična.Afrodizijak za nozdrve. Moje nozdrve. Ne znam da li se i njoj tako činilo…nikada nije volela što pušim. Nije volela ni što psujem. Ni to što…ma, nebitno je.Vreme je proticalo u nekom svom pravcu, ka nekom svom cilju i nosilo ono sto je ostalo iza nas. Gledali smo se. I dalje nismo progovarali. Rečima tu više nije bilo mesta. Samo zvuci…lepeza, stolica, lula…

     “Deda, deda …” - probudilo me dozivanje –“… vidi sta sam našla…”

pokazivala mi je morsku zvezdu.

     “ Jel da, da je lepa ?”

     Lepa je…

     Okean je bio tu…i čuo se.

FAZE

02:23, 13/1/2008 13komentara Link

U to vreme sam slikao crno-bele ljude i bio sam nepoznat slikar.

Onda su u mom gradu podigli fabriku crvene boje i ja sam počeo da slikam crvene portrete, crvene pejzaže, čak mi je iz mrtvih priroda izbijalo crvenilo. Moja “crvena faza” zabeležena je i u nacionalnoj likovnoj enciklopediji.

     Mojim slikarskim tragom krenule su generacije. U crveno su obojene fasade, fabrike, škole, zatvori, klozeti… I ljudi su delovali nekako jedri, zdravi i rumeni.

     Medjutim, kad je sve obojeno u crveno, fabrika crvene boje počela je umesto cinobera da proizvodi gubitke. Vreme i kiše su učinili svoje, pa je sveopšte crvenilo počelo da bledi. Ja sam doduše, lepo živeo od svoje”crvene faze”.

     Moja slava je počela da bledi onog trenutka kad su u slikarski svet, gotovo ilegalno, krenuli da se uvlače koloristi. Impresionizam me je bacio u depresionizam. Kao poznati državni umetnik intervenisao sam kod vlasti. Odobren je uvoz veće količine crvene boje.

     Ali, neke subverzivne slikarske snage su izgleda pomešale boje, pa su iz inostranstva stigle samo veće količine crne i bele.

     Rešio sam da budem praktičan i štedljiv. Izvadio sam svoje slike iz “crno-bele faze”. I ponovo okusio slavu.

     Međutim, počeli su da štede i ostali. A crno je izdašna boja. Crne fasade, fabrike, škole, zatvori, klozeti…i ljudi.

     Onda se jednog dana vođa obratio narodu: “Nije sve tako crno!”

     Sada, kao državni slikar uživam državnu penziju. Za solidne honorare ispisujem divne crne parole na beloj pozadini.

 

                                                                        “Skupljači snova” - Milan Bečejic

VREME DARIVANJA

01:03, 6/1/2008 2komentara Link

Impuls. Jedva čujan; samo za osetljivo uho; u gužvi; u moru lica, glasova, boja…Pušten, luta. Valja se. Polagano. Kao list na vetru. Kao šapat.

     Žamor ga prekriva.

     Bori se. Diže. Pulsira. Zahuktava. Potmulo bruji. Sve jače; sve brže; kao topot; kao daleka grmljavina. Stiže.

     Gomila oseća patrljcima nekadašnjeg znanja da je tu. Neugodno im je, osvrcu se, gledaju ispod oka oko sebe. Strah ih čini zbunjenima. Samo jedna glava se podiže, ali ne gleda put visina…njuši, zatvorenih očiju. Nozdrvama raširenim uvlači miris i pušta ga kroz filtere svesti. Vrši poklapanja.

     To je …TO.

     Smešak ga izdvaja iz mase. Njuhom prati “svoju” Vitlejemsku zvezdu. Strpljivo. Kroz

meso, kost i kožu. Kroz vreme. Kroz dimenzije.

     Izlazi na pljusak.

 

 

OTKRIĆE

15:52, 29/12/2007 4komentara Link

 

 

Zatvoreni u boci koja je plutala vakuumom, vrteli smo se i zamišljali kako smo pametni, kako znamo da se ljubimo. Onda je neko otvorio zapušač, sav naš vazduh je iscureo, a mi smo izleteli kroz otvor flaše začuđeni što ranije nismo shvatili da je Mesec samo zapušač i da je iza njega rupa.

 

                                                 “Skupljači snova” - Aleksandra Bogdanović

ŽELJA, STRAH I ONO DRUGO

22:26, 26/12/2007 2komentara Link

 

 

Uzela je čašu i bacila pod sto. Bila je tišina i svi su čuli moj pogled kako se spušta u njeno krilo.

                                                     “Nekontrolisane senke” - Dušan Ostojić

ODISEJA

04:00, 21/12/2007 7komentara Link

 

 

 

Zaustavljen u trenutku; prekinut u zamahu; zaleđen u pokretu. Posmatram. Sve oko sebe. Svet oko sebe. I ne znam kako da poverujem i ne znam kako da prihvatim. I sve se vrti, dešava, rastače. Topi. Svetlost je jaka. I ovaj ringišpil misli i pitanja bez odgovora…kad bi samo malo usporio, malo zastao, da predahne, da predahnem. Teško je stajati u centru. Teško je spoznati. Najteže je biti. Od najsvetlijih tonova, preko šarenila, do svih nijansi crne putujem sobom. Da li ?

Ošamućen sam. Ako zažmurim …pašću.

ŽIVOT

05:07, 15/12/2007 7komentara Link

 

 

 

U očima mu pučina. U ušima galebovi. U nosu so. Na usnama tišina.

U glavi…samo sećanje. Žeja … u svemu nabrojanom.

JUTRO

07:58, 10/12/2007 7komentara Link

 

 

Dodiri. Mokro. Usne. Uzdah. Šljapkanje. Stisak. Znoj. Kapi.

Ljubiš me…ljubiš…ljubiš…me…

Budilnik vrišti jutro…pišti…ciči…

Ustajem. Podižem venecijanere, ali u sobi je i dalje mrak !!!

- “Oči…otvori oči” – govori “sada”…a ja… samo ne želim da prestanem da sanjam.

SAMOĆA

20:43, 8/12/2007 3komentara Link

 

 

 

Slepi starac sedi u stolici za ljuljanje kraj prozora i sluša ponoćne vesti. Nakon prognoze vremena, otvara prozor i udiše mrak.

 

                                                             “Skupljači snova” – Jasna Radovanlija

ZNATIŽELJA ( omnibus )

18:55, 7/12/2007 15komentara Link

 

 

I

Čuo se cvrkut ptica i nečije umilno šaputanje. Zatim, pokret ruke koja kreće ka nebu. Lišće je zašuštalo, čulo se pucanje ploda izazvano ugrizom i ukus slasti u ustima označio je kraj…i početak.

 

II

Dok se približavala, drhtala je od uzbuđenja. Šake su joj bile hladne, a dlanovi vlažni. Oči su joj svetlucale. Došla je do kutije, zastala na tren, udahnula duboko i otvorila je.

     U zenicama se ogledao užas, a malopređašnje ushićenje zamenio je strah. Spustila je poklopac…na žalost, presporo.

 

III

Pariz, početkom dvadesetog veka. Laboratorija. Rukavice na njenim rukama i…EUREKA !  Marija Kiri postala je nobelovac.