ODISEJA

 

 

 

Zaustavljen u trenutku; prekinut u zamahu; zaleđen u pokretu. Posmatram. Sve oko sebe. Svet oko sebe. I ne znam kako da poverujem i ne znam kako da prihvatim. I sve se vrti, dešava, rastače. Topi. Svetlost je jaka. I ovaj ringišpil misli i pitanja bez odgovora…kad bi samo malo usporio, malo zastao, da predahne, da predahnem. Teško je stajati u centru. Teško je spoznati. Najteže je biti. Od najsvetlijih tonova, preko šarenila, do svih nijansi crne putujem sobom. Da li ?

Ošamućen sam. Ako zažmurim …pašću.

Pošalji komentar ::

igra je to...ja volim kada me odbaci i zavrti...volim se prepustiti da me vrti...djetinjasto prizvati slobodu kretanja i okretanja.....vrteška od misli me pojede centripetalno, vrteška emocija centrifugalno odašalje me nekamo u svemir...ringišip me ipak drži vezanu za zemlju a opet razigra...život je to, ne?

Probaj sa strane

lezi

život, život Nurlisoul

ne znam da li mi preporučuješ astralnu projekciju ili nešto drugo Ansia, ali probaću da nađem rešenje

ako legnem počeće da se vraća

u stvari ovo su samo propratni efekti konzumiranja žestokih pića, a ja pokušavam da umotam u šaren papir

Aha
Let it go
(samo svinjac se ne racuna

onda lezi na bok

vidim da razgovaram sa poznavaocima problema
šalim se naravno, a svoje svinjarije sam čistim...pošteno