BON VOYAGE

 

 

Iz dremeža me trgla škripa pletene stolice. Otvorio sam oči i pogledao u tom pravcu. Sedela je u njoj, baš preko puta mene. U beloj košulji, podignute kragne, sa malo dubljim izrezom na grudima; tankim pantalonama krem boje; kosom skupljenom u punđu; bosa; preplanula. Gledali smo se bez i jedne izgovorene reči.

     Uzela je lepezu i pokušala se rashladiti. Zapalio sam lulu, još uvek žmirkajući. Osećao se miris duvana i njene kože. Predivna mešavina. Aromatična.Afrodizijak za nozdrve. Moje nozdrve. Ne znam da li se i njoj tako činilo…nikada nije volela što pušim. Nije volela ni što psujem. Ni to što…ma, nebitno je.Vreme je proticalo u nekom svom pravcu, ka nekom svom cilju i nosilo ono sto je ostalo iza nas. Gledali smo se. I dalje nismo progovarali. Rečima tu više nije bilo mesta. Samo zvuci…lepeza, stolica, lula…

     “Deda, deda …” - probudilo me dozivanje –“… vidi sta sam našla…”

pokazivala mi je morsku zvezdu.

     “ Jel da, da je lepa ?”

     Lepa je…

     Okean je bio tu…i čuo se.

Pošalji komentar ::

Mešavina njene kože, miris lule i vreline noći - afrodizijak.

odlična slika

...one umiru na obali snova...treba im život, na dnu oceana....jesi li je vratio u ocean?...predivno....pre divno...eto....šutim...Mo..

Monika # Da
Nemiri # nadam se da mislis na opis , a ne promenu pozadine
Nurlisoul # eto ...i ja cutim

naravno, na opis

дивно име
Касија

jeste Srno, divno je

Lepa je.

okean