BON VOYAGE - VIII

Došlo je veče. Mrak je bio gust, svetla isključena. Samo je žar lule odavao nečije prisustvo. Sedeo je ispred, pio vino i pušio. Pokušavao je pogledom da razbije mrak i ugleda liniju pučine, ali mu nije uspevalo. Čuli su se samo talasi kako zapljuskuju obalu.

     “ Hm…znao sam ja …” - mrmljao je sebi u bradu - ”…Nije ni moglo drugačije biti. Samo blagi dodir usana, tek da se oseti punoća i onda … potreba … čežnja … iščekivanje …nada… Jednom rečju, iluzija…morska pena. Ali, tu ispunjenost samom mišlju o njoj, ništa nije moglo zameniti. Da.. ”

Duboko je uzdahnuo.

 

***

Jutro ga je našlo sa čašom u jednoj i ugašenom lulom u drugoj ruci. Talasi su i dalje, penušajući, dirali obalu.

Pošalji komentar ::

jako dobar blog.
i zamisao
i nacina na koji su te slike
islikane.

Danas sam btw kupio Jezevu Kucicu.
U Mamutu.
Doslo mi, onako...

B. Ćopić ?

Da.

uradio si pravu stvar...
verujem da sada razumeš

nemiri

Nenadjebivi, oprosti što se ne zahvalih na ugodnim rečima...činim to sada

:-) hmm...zar iluzija Mo?....ja volim ponavljati (kao molitvu, valjda zato vjerujem u to..) da se jednom pomiješane misli ne daju odijeliti....nikada...a tek usne...ja se sjećam svakog poljubca mojih ljubavi....lijepa su to sjećanja (osim T.).....jutro donosi svjetlost...lijepo , šume valovi...