MUZA

 

Gledam njenu siluetu, uokvirenu u ram otvorenog prozora. Mrak kao pozadina, ona okrenuta leđima…proteže se…i izaziva. Kao da je malo vreline u ovoj letnjoj noći ! Ali, prihvatam igru, ionako mi ništa drugo ne preostaje;

“Protiv sebe ne mogu, protiv nje neću !”

To kažem, jer volim da mislim da sam u prednosti. Zabluda, kao i obično. Noć  je njeno doba, a nebo njena teritorija. Posebno kada se mesečev krug ispuni, a pun je…noćas.

     Krećem ka njoj ( hrabreći se u sebi, da mogu kao nekada, da joj priđem nečujno, s leđa, spustim usne na kucavicu i dlanove na stomak, privlačeći je i ujedno zarobljavajući u naručju ) i pružam ruke, mišića napetih kao pred skok, ali one ostaju prazne…

                                                              ***

Mesečina se uhvatiti ne može.

Pošalji komentar ::

...ali se snovi i nade sačuvati mogu i duuugo negovati kao cveće kome osećaš miris i kada nisi u njegovoj blizini...

moć noći je čarobna...izviru stvari i poprime oblike koji odgovaraju našim željama...pruži hrabro ruku...dohvati želju i osjeti je.....(p.s.lijep jako lijep post.)

mislim da si mi ovim tekstom ugasio dan..

magic light