Gedam ga i po prvi put od kako sam počela uopšte da se interesujem  za momke, ne smetaju mi njegove mane, ne smetaju mi njegove male sitne greščice, ne smetaju mi čak ni one velike, čak mi se čini da on uopšte ne bi bio ceo bez njih.. Po prvi put gledam i sviđa mi se ono što vidim, ne samo jedan deo, ne samo ono što sam sama sebi zacrtala u glavi, nego celokupna slika, baš sve. Gledam ga i smejem se, on uzvraća pogled, gledamo se.. Ljudi prolaze pored nas oko nas, između nas, ali nas to ne interesuje mi ne sklanjamo pogled, za nas kao da ne postoji ništa više.

Pitam se kako se sve ovo desilo, počelo je kao igra uopšte slučajno, ali sada kada pogledam možda je baš sve ovo moralo ovako da se desi, baš sve do poslenje sitnice, baš sve od reči pogleda i događaja.

Možda da me to veče nije boleo stomak, možda da nije bio baš njen brat, devojke koju ne podnosim, možda da nisam pomislila da su momak i devojka, možda da sam znala da su brat i sestra, sada se sve ovo ne bi ni dešavalo.Da, to veče sam htela da izigravam mačku, htela sam da vratim toj devojci što je povredila moju drugaricu, da joj stavim do znanja da uopšte nije smela to da uradi, da se drzne da je povredi. Htela sam da joj vratim tako što ću isto to njoj da uradim. Gledala sam je i videla da je došla sa dečkom, da mu sedi u krilu i ponaša se sva važna, i pomislila e pa nećeš. Možda i ne bih odigrala svoju igru do kraja, možda se ne bih tu toliko zadržala da me nije boleo stomak, da mi nije bilo muka od previše jela i igranja, ne od pića jer ne pijem..

Sela sam do njih, onako zasmejanih, i počela svoju igru u početku sam ga samo malo gledala čisto da bacim pogled da bi me primetio, kada je to i učinio, onda sam nastavila sa igrom. Htela sam da me gleda dok ona sedi u njegovom krilu, htela sam da se oseća kao što se moja drugarica osećala kada je gledala svog dečka i nju. Ali nju kao da to uopšte nije doticalo, kao da je sve to bilo normalno. On je nastavio da me gleda i malo po malo, počela sam da primećujem njega, ali ne kao njenog dečka, nego kao samo dečka koji ne da je lep nego i lepo izgleda.. Kako je vreme prolazilo, njegov pogled je sve više kretao na moju stranu, i sve se duže zadržavao tu, a ni moj nije bio bolji.

Verovatno bi se sve tu završilo da mi je bilo dobro, ali pošto nije ostala sam da sedim tu i ubijam vreme dok su se sve moje drugarice ludo provodile. Prišao mi je, ali ne sa nekom odvratnom žvakom nego me je sa zabrinutošću pitao da li mi treba čaša vode, bilo šta. Zahvalila sam mu se i rekla da sam ok.

Nastavili smo da pričamo, o nekim banalnim stvarima, totalno nebitnim.Vreme je prolazilo, i mi smo nastavili da pričamo, o svakojakim temama, ne obazirujući se na ostale. Dok nije ona došla, onako puna sebe rekla mu je da ide, i pitala ga da li ide sa njom, na šta joj je on odgovorio da on neće još i da čeka drugove pa posle sa njima ide dalje. Pitala sam se kakav je to njihov odnos kada se onda ona savila i poljubila ga u obraz!! Kasnije mi je on rekao da mu je samo sestra.. Uf koji razvoj događaja...

Kako su minuti prolazili i stapali se u sate, polako mi je bivalo bolje i polako sam počinjala da se opuštam, srela druga koji nam je bio zajednički prijatelj, pričali nas troje i tako to. Dok se nije pojavila jedna moja drugarica, ne neka od boljih ali pričale smo ponekad. Ponekad mi se čini da ona prosto mora da dokaže da može da ima sve, smatra da je najlepša i najbolja i to voli da dokazuje u svakom trenutku. Tako je i to veče pokušala. Ona zna njega još od pre, ona zna da ima sestru, ona zna sve, ali još bitnije je da i on zna nju.

 Prišla mu je i počela da trepeće onim njenim zelenim okicama, sela pored njega i počela da mu se smeje, trudeći se da me totalno isključi iz razgovora. Možda bi mi smetalo da mi je bilo dobro, možda bih joj i nešto rekla, ali tada mi je najbitnije bilo samo da stignem kući da se sklupčam i da me prođe stomak. Okupila sam društvo i krenula, a njemu sam samo mahnula i ostavila ga u njenom društvu, na šta se on samo nasmejao.. Mislila sam da sam završila sa tim, da neću više da ga vidim i da je to to.. Ali nisam ni sumnjala koliko nisam bila u pravu...