February 5, 2011
Samo zelim da znam

Prsla i to totalno.. da li je moguće da se kod mene ništa ne može normalno desiti. Da večito naiđem na neke osobe koje me navode da se jedem, da nemam mira i da se nerviram, zbog kojih pokušavam da zadržim suze jer znam da nisu vredni njih i zbog kojih me peče grlo. Na koje želim da vičem, ali znam da nema vajde jer će opet sutra da urade to isto. Osobe za koje znam da su takve ali uvek očekujem nešto više od njih, uvek očekujem da se promene i uvek se razočaram i uvek ostanem kratkih rukava. Šta mi treba to? Zanemarila sam školu, zanemarila sve, ni na šta ne mogu da se skoncetrišem. I onda kada napišem nešto i suprotstavim se tome, osećam se krivom, kao da to nisam trebala da uradim, a znam da sam u prvu. Svrbe me prsti da se izvinim za tuđa dela, i da preuzmem ja krivicu, a čak nisam ni kriva, jer se plašim da ću svojim ispadom da narušim ono što sam do sada imala. I ako sada zeznem, i ako sam u pravu opet ću da krivm sebe, i opet ću ja da budem ta koja je kriva što je tako ispalo, i što se tako završilo. Ne znam, ponekad pomislim da oni ljudi koji toliko priželjkuju nešto da baš to neće da se desi, da će svima ostalima oko njih to ići od ruke, a da će njih pratiti to neko prokletstvo koje im ne da da se završi kako treba. Samo ne znam zbog čega je tako. Šta sam ja to toliko uradila da tako ispadne. Šta sam skrivila da se sve ovako meni namešta, da prosto čim budem srećna, znam da će nešto užasno da se desi. Ponekad se i plašim svoje sreće. Plašim se da bilo šta kažem bilo kome jer mislim da ćemi to doneti neuspeh i krah. Ćutim o tome i ako želim svima da kažem, ali izgleda da ni to nije rešenje. Ne znam više ni šta je, ne znam više ni kako je, ali samo znam da se posle svakog razočarenja i posle svakog pada sve manje osećam dobro u svojoj koži, sve manje imam samopouzdanja u sebe. Čak mi ni proteza nije predstavljala toliki problem koliko mi ovo predstavlja. Plašim se da bilo šta kažem, jer mislim da neće da mu se svidi, plašim se da bilo šta uradim što znam da on ne voli, ali po prvi put to nisam radila, po prvi put sam se osećala dobro, i sad mislim da i to ne valja, da opet nešto ne valja, i da sam opet sve zasrala.. Samo želim da znam do kad će ovo da traje????
Objavio Vracara u 1:58
kategorija posta: trenuci za uspomene email this post | Komentara (0)
<< sledeća strana | Home | prethodna strana >>