Sedela je devojka na klupi jednog maglovitog dana.. Sedela je u tišini tog trenutka, ogrnuta maglom svuda oko sebe koja ju je čuvala od neželjenih pogleda.. Koja ju je čuvala od stranaca koliko i od poznatih ljudi, a najviše od svega želela je da je sačuva od same sebe.. Magla se spustila toga dana kao da je nošena njenih raspoloženjem, mutna i gusta svuda oko sebe razdvajala je ljude, ne dozvoljavajući im da se vide uopšte. Postala je još jedna besplatna maska u ovom svetu maskiranih ljudi. Hladno joj nije bilo uopšte, ušuškana u svoj svet sećanja grejalo ju je sunce, a topao vetar mrsio kosu. Nije videla ništa oko sebe i činilo joj se kao da sanja san.. San koji je nekada bio stvarnost. Videla je vodu, videla je sunce, i ljude bez maski.. Ljude sa istinskom srećom na svom licu, a ne prekrivenom tamom u očima.. Gledala je talase, i ribe koje traže po neku mrvicu iz vode.. Gledala je svoje telo koje je svake sekunde na suncu bivalo sve crnje, i davalo još veću razliku predletnjem i ovom sada već posleletnjem telu.. Dani su se nizali, a njoj nikada nije bilo teže da ode kući.. Nikada joj dan nije delovao kraći, a sekunda brža.. Gledala je ljude oko sebe i pitala se o čemu li oni sada razmišljaju, da li je i njima sada u mislima njihova specifična osoba, da li i oni sada razmišljaju o nekome sa istim žarom kao i ona.. Da li su i oni suočeni sa sudbinom, i sada se pitaju šta im je ona sledeće donela? Možda i jesu.. Zvuk serene je trgao devojku, vratio ju je u stvarnost isto kao onog dana kada je videla tu sliku.. Pre toga sve je delovalo kao bajka, a ona kao princeza u njoj.. Nikako joj nije bilo jasno čime je ona zaslužila sve to.. Šta je to uradila da bi bila pored njega, da bi je on pogledao, a kamoli poljubio.. Osećala se kao glavna glumica u filmu, i jedno vreme je i to bila.. Dok se nije pojavio nastavak.. Pitala se samo šta je život, da li niz događaja koji traju u jednom određenom periodu pa se kasnije premeštaju na neki drugi? Da li se osobe samo stapaju u jedno u jednom delu putovanja života i ne postoji ona osoba koja bi tu mogla ostati do kraja? Kod nje nijedna osoba nije ostala dovoljno dugo da bi je mogla zavoleti.. Ona je volela mnogo, al nju niko.. Uvek je bivala ostavljana i uvek joj je pokazivano koliko malo vredi.. Koliko je dobra u jednom delu putovanja, ali da druga osoba odgovara ostatku.. Suze su joj se skotrljale niz lice, sakrivena i obavijena maglom dozvolila je sebi da plače, dozvolila je sebi da pusti napolje nakupljene emocije. Da isplače još jedan neuspeh, da isplače još jedno završeno putovanje, da isplače sva pitanja zbog čega, kako i zašto.. želela je novi početak, nešto što će joj pomoći da zaboravi staro, a kada je to konačno našla.. sada joj je potrebno nešto što će i ovo novo zameniti, ali najveće pitanje od svega je da li to nešto novo postoji? 21.11.2011. MG