Ovo je jedan tekst, koji se po mnogo čemu razlikuje od ovih predhodnih, u ovom ću da vam dam zadatak da pokušate da otrijete o čemu sam zapravo ovde pisala I šta koja reč I rečenica znače.. Ako niko ne pogodi o čemu se radi, u nedelju ću da vam otkrijem.. Pa srećno.. :)

Beli papir ispred mene, čeka da bude popunjem, mojim osećanjima mojim potisnutim željama i mojim maštanja. Pored njega olovka toliko željna da je neko uzme u ruke i uradi ono za šta je stvorena, pa počne da žvrlja njom, pokrete njemu znane, koje će dati nešto, crta po crta linija po linija i eto ti dela. Pored nje gumica koja je zaslužna da sakrije ono što ne treba da se vidi, da sakrija svaku grešku i da napravi kao da je nije ni bilo, ponekad uspe, ponekad ostavi neki trag.

Tu je još i čokoladica da podigne raspoloženje, da te vrati na pravi put i ispuni te energijom i entuzijazmom, a tu je i dobra znana čaša vode koju uzimaš kada se presladiš čokoladicom i da nastaviš dalje posle nje, ali isto tako ona i služi kada ti čokoladica zapadne u grlo, pa da joj pomogneš da nastavi dalje.

Još se tu nalaze i razne olovke kojima, ti ukrašavaš svoje delo, daješ mu boju, ili ga ocrnjuješ, zavisi kako si zamislila koji deo, ili možda samo kako taj deo izgleda, samo tako igrom slučaja, možda je samo ocrnjen jer se nešto tamno prosulo na njega.

I onda kada završiš to crtanje, uzmeš crtež i odmakneš ga od sebe prvo gledajući celokupni rad izdaleka,  i najverovatnije će ti se svideti, ali onda kada ga približiš vidiš mnoge tamne delove, koji samo poružnjuju sliku. I na kraju je na tebi da vidiš da li će ti se svideti ili ne, u zavisnosti čega je više, tamnijih ili svetlijih tačkica. Da bi na kraju od svega toga shvatio da si ipak ti stavljao te boje, i da si ti kriv ako ti se slučajno ne svidi ono što je ispalo. Možeš samo da nastaviš dalje i prihvatiš to tako kako je, ili da jednostavno dodaš još neku svtlu liniju, i ulepšaš rad..

                                                           11.10.2010. MG