Aunties Aubreys excursion beyond the call of duty

Skinula sam se sa Party Poker-a prilicno nevoljko pokusavajuci da se ubedim kako u onoj staroj kockarskoj racunici : 33%strpljenja, 33% inteligencije i 33% srece izbivanje tih 33% srece moze zestoko da unisti bankroll.

Da ne bude greske,jos uvek znam da racunam,onih 1% ide kao provizija Party Poker-u.Toliko o racunici.

Dakle,resih  da  onih 33% inteligencije iskoristim za  brz bezbolan klik u gornjem desnom uglu ekrana te se par minuta kasnije nadjoh u potpunom mraku.

Imala sam dve solidne opcije : visecasovno natapanje u kadi uz kriglu kafe,Harry Potter-a koji je,ako izuzmemo obaveznu ``lektiru``,poslednje neobavezno stivo koje sam procitala i koje sam uzgred-budi-receno imala zelje da citam ili dva sata setnje sa Lajavim na kisi.Kisa je padala i ledila te je opcija kade,knjige i kafe u industrijskim kolicinama bila daleko primamljivija.Na radiu se vrteo Kaïn po ko zna koji put i imala sam utisak da je  neko debelo platio da ih vrte svaka dva minuta.

``Idioti.`` pomislih.

P-M je radio i radeci verovatno vrteo cd koji sam mu sprzila dan ranije,na opsti uzas svih kolega.Moglo se tu naci sve i svasta ponajvise  Perfect Circle i Alkaline Trio,izvesne pesme narezane namerno cetiri puta zaredom kako se ne bi ustajalo i pritiskalo na repeat.

Mama je radila i nije slusala muziku jer joj nisam sprzila cd,i radeci je  verovatno  planirala da ode u kupovinu jer je  akcija Poharaj-kevin-frizider imala  veceg no predvidjenog odjeka.Burazer je,u istom trenutku, sa miss-ja-jedem-samo-pizzu-i-spagete  nekih 900km severnije spremao veceru.

``Ti nisi normalan,otici tamo i tokom leta je jebeni podvig.Sem toga nije mi jasno sta ces tamo raditi? Sedeti pijan na obali na -40 i cekati kitove?``

Kenjala sam.I ja sam mogla da odem 900km severnije,sedim pijana na plazi na -40,i cekam kitove ali 900km za desetak minuta na plazi nije delovalo privlacno.Losa racunica.

Dok se kada punila,a ja sa uzasom konstatovala da su mi noge opet pune masnica,zazvonio je telefon.

``Ej Debela,sta radis?``drala se Patricia s`druge strane zice.Debela.Hmmm…

Patricia je,da se ne lazemo,krupna.Visoka oko 5`10`` teska oko 180 – pravi gorstacki tip.Pored nje izgledam vrlo krhko i lomljivo iako to ipak nije stvarno stanje stvari.

``Nis` Mrsava,isla sam u kadu.``

``Mogu da se pojavim?``

``Samo ako stanes   na St.Julie i kupis  neke kolace i hleb.``

Sat vremena kasnije Patate je testirala moj karakter i strpljenje tamaneci neki tiramisu dok sam ja okretala komad ribe na tanjiru pokusavajuci da se ubedim kako je mozda upravo danas riba promenila ukus i kako danas,za razliku od juce,prekjuce,nakjuce i svih ostalih dana posta,ima ukus cokolade.

``Upoznala si mu roditelje?``

``Jesam.`` odgovorih joj kratko.

``Ì?``

``Moram li da analiziram?On je zacudjujuce normalan lik uzevsi u obzir kakvi su mu roditelji.``

``Tako lose?``

``Njegova keva je iskoristila svaku priliku koju je mogla da me podseti kako je njegova bivsa devojka bila lekar  ``and a keeper`` aludirajuci valjda na to sto uz moje ime jos uvek ne stoji Dr. Mr. Pr. Sfr…Ocuh se pokazao nesto pitomiji u poceku dok ,posle par casa vina nije poceo da zaviruje u dekoltee svih prisutnih a krvno s njim ne vezanih…``

Patate se smejala.Smejala se toliko da je Molesto poceo da laje i skace oko stola.

``Nije smesno jebote.Kod caleta je bilo jos gore jer je ovaj,prilicno pod gasom,svaka dva minuta zapitkivao kad cemo se PM i ja uzeti…``

``I sta si rekla?``

``Nista…PM je vadio prosek,ubacivao sale,a bilo je i vise nego ocito da mu je bilo neprijatno.O ujacima,stricevima,tetkama i babama necu ni da ti pricam.

Kuca njegovih roditelja u St.Sauveur-u  prazna je  jedanaest meseci godisnje.Posle teskog razvoda ,od kog je proslo vec par godina, kuca zivi samo u decembru kada se njegovi roditelji,naizmence u istoj pojave, na par dana, za vreme praznika sto je,dopusti mi da kazem,

pomalo perverzno.``

``Kakvi su Bozici kod tebe?``

``Jede se,pije se…``odgovorih preko volje.

``Klasika.``

``Tacno tako.``

Antibiotici.

Opet.

Divim se sebi samoj.Do iznemoglosti.

Onome ko mi je sugerisao vakcinu protiv gripa spominjem familiju.Cesto.Narocito  u trenutcima kad treba da odem na posao ili na predavanja.

Inace,kladila sam se sa par ljudi da cu do januara zakaciti C.Difficile.Zbog antibiotika.Ne zato sto to zelim.

Za Bozic bi trebala da upoznam njegove roditelje.

Panicim.Definitivno.

Bozic je vreme kada se familija skupi i...svadja. :) Bas me zanima da li ce njegovi biti relativno normalni ili ce sve da bude mirno.

Kako god.Ne pise mi se.Ne radi mi se.Ne uci mi se.I need sun.

And a vacation.

Again.

Fendant.Chiant. Prétentieux. Snobe. Cetiri reci kojima je Tristan kvalifikovao moju najnoviju konketu.

``To je on?``

``Da.``

``I sem sto eto svira u bendu…``

``Ne seri,zar stvarno mislis da je sve u tome? Mozda,nekada ranije, recimo sa nekih petnaest godina kad sam potajno uzdisala za Zivotinjom iz Night Shift-a svakog vikenda u Fest-u ali ne i danas sa deset godina vise.Danas se okrecem duhovnim vrednostima.`` prekinuh ga te se nasmejah tako da preplasih samu sebe.Duhovnim vrednostima.Naravno.

``Pa dobro,ruzan nije.Svira gitaru.Sta mu jos ide uz prilog?`` ispitivao je Tristan.

``He`s brain on two feet.Pise pakleno dobro.Rekla sam ti da mi je poslao svesku pisama?Nisam?Eto,poslao je.Sem toga,he`s a decent guy.I imas pravo : jeste fendant , prétentieux, chiant et snobe.To mi se kod njega dopada.Toliko je siguran u sebe da je to neverovatno sexy.``

``Ti si stvarno nenormalna.``

Nisam odgovorila nista.Na kraju krajeva mozda je bio u pravu.Tristan je u proslih osam godina  upoznao sve bivse i neke potencijalne i njegov sud je uvek bio i vise nego dobar.Kao da je mogao da nanjusi nevolju.Doduse,sa onakvim nosom mogao je i tartufe da trazi ali to nije poenta ove price.

``Ako vec ne mozes da se uzdas u sopstveni razum uzdaj se u Tristanov nos.`` pomislih.

``Sta pijes?``pitala sam ustajuci.

``Trois Pistoles.``

``Fuj,jos uvek mi nije jasno kako mozete da pijete to sranje.``rekoh i pre nego sto je mogao da mi odgovori krenuh ka baru.

Narucih kiselu vodu i pivo.Devojka za barom bila je uzasno spora i mrzovoljna.Oslanjala se verovatno na dubok dekolte za tip.Na dekolte i na casu u kojoj je stajao komad papira  na  kom je bilo napisano :``Tipping is not a town in China.``Recenica mi se ucini poznatom.Déjà-vu.

Uspela je nekako da me posluzi,ubacih joj nesto sice u casu,mnogo vise nego sto je zasluzila,i krenuh ka stolu. Tristan je zavrsio pivo za nekih pet minuta dok sam ja muku mucila sa kiselom vodom.Kisela voda rimovala je sa izlascima nekada davno,kada sam ja jos uvek bila ja,kada je sve nekako imalo smisla.Danas,kisela voda bila je pokusaj.Kao sminkanje mrtvaca.Pokusaj.No ipak,iskren pokusaj.

Na pauzi izadjoh napolje.Trebalo mi je vazduha.Trebao mi je jedan Prime Time.

Torbica mi je uvek toliko puna da je pronaci nesto u istoj u trenutku kada ti to nesto silno treba prava umetnost kojom jos uvek ne vladam.Secam se jedne prilike kada je gospodjica S,namerno ili slucajno,ispraznila sadrzaj moje torbe na klupi u parku.Secam se jos uvek izraza lica Jonathana koji je uspeo samo da izusti :``Uvek sam se pitao sta nosite u tim torbama…`` Meni je bilo neprijatno jer se pored tone sminke,dezodoransa,parfema,novcanika,par racuna i jedne dzepne knjige u istoj vukao i paket efedrina.Naravno,potpuno ilegalno ali preko potrebno.K`o razume razume.Ko ne razume nek si jebe mater.

``Trebas vatre?``zacuh poznat glas.

``Hej…``klimnuh glavom.

``Nisam te video dugo.``

``Nisi se potrudio.`` Ujedoh se za jezik.Kog mi je djavola ovo trebalo?

``Ne trudim se jer nade ne ostavljas…``

``Sad ili nikad.``pomislih.Zgrabih ga za kragnu kaputa i poljubih.

Sest meseci cekanja.Nadanja.Sest meseci igre macke i misa.Sest meseci ceznjivih pogleda i unutrasnjih previranja.Sve to za par sekundi potpune blazenosti.Tu,na snegu,na ulazu u Maquisart.

``Svih ovih meseci sve sto sam radio radio sam za tebe.Kao da sam morao da te zasluzim.Morao sam da cekam,ja koji cekanje ne podnosim.Je suis content que les jours de ``pas maintenant`` sont revoulus. ``rece jednostavno.

``Vreme je da se vratis unutra…``rekoh presavsi rukom preko njegova obraza.

``Da,vreme je…``

Par minuta kasnije,izlazeci iz toaleta,cuh poznate akorde a zatim i reci :

            ``I've got a book of matches
I've got a can of kerosene
I've got some bad ideas involving you and me
I don't blame you for walking away
I touched myself had thoughts of flames
I shat the bed and laid there in it
Thinking of you wide awake for days
Wide awake for days``

Osmehnuvsi se sedoh pored Tristana ne rekavsi ni reci.Nisam morala.Reci su ipak,bile nepotrebne.

Iz kade me izvukla zvonjava.Ogrnuh peskir i pazeci da onako sapunjava ne polomim vrat otrcah da otvorim vrata.

``Zdravo.Izabrao sam los momenat?``

``Ma ne,nisi.`` lazem kao pas. ``Udji.Daj mi pet minuta.Napravi si kafu.Napravi i meni kad vec pravis.Crnu i jaku.`` rekoh i uleteh u kupatilo.

Nisam ga videla mesecima.Poslednji put bilo je to par dana pre nego sto je otisao za Québec.Od tada ni glasa.Novu adresu je sigurno dobio od moje mame koja je o njemu cesto pricala u superlativu.Mama ga je znala kao vrlo dobro vaspitanog i uvek nasmejanog sto i nije bas odgovaralo stvarnom stanju stvari.

Par minuta kasnije nadjoh ga u trpezariji.Nosio je onu staru crvenu Ramones majicu,zarastao u bradu i delovao kao da je izasao iz nekog stripa.

``You look like shit.`` rekoh uzimajuci salicu.``Gde si bio? Brinuli smo se za tebe.``

``Svuda.``

Jean François je  umeo da izbegne odgovore.Ustvari,ne,on ih nije izbegavao.On jednstavno nije odgovarao.

Odmahnuo je rukom i uzeo gutljaj kafe.

Cutao je neko vreme a onda rekao :

``Nisam siguran sta radim.Mozak mi radi vec danima.Vrti neprestano.``

``Da?``

``Nemoj molim te da me prekidas jer tako necu moci da kazem ono sto zelim.``

Ujedoh se za usnu osetivsi da je u pitanju nesto tesko,nesto ozbiljno.

``Imao sam par cudnih iskustava u poslednjih par meseci.Kad kazem iskustava govorim o seksu naravno.Nedavno sam probao trip à trois. Devojka me nije toliko uzbudila.Uzbudila me cinjenica da je…drugi tip bio tu.Pozeleo sam da…da nje ne bude.`` rece podigavsi pogled sa salice kafe a zatim gledajuci me pravo u oci dodade :``Sludjen sam.Zbunjen.I ne znam sta da radim.Ti si prva osoba kojoj ovo govorim.Nisam znao kome da se obratim…``

Kratka pauza koju je napravio razvukla se u vecnost.

``Nosim se idejom da probam…da bih znao.A plasim se odgovora.Plasim se da budem s druge strane.I treba mi neko da me zagrli i da mi kaze da ce sve biti ok.``

``Slusaj unutrasnji glas.On retko gresi.I ne brini se toliko sta ce drugi reci…``

Ustadoh I krenuh ka sobi.Na polici medju knjigama ugledah dobro poznate zelene korice.

Pruzih mu knjigu.

``Uzmi.Meni je nekada davno pomogla da nadjem odgovore.Mozda ce ti pomoci…``

Pricali smo jos neko vreme.Nisam mogla a da ne osetim olaksanje kada je otisao sa knjigom u ruci.Ne zato sto  nije bio siguran u sebe,ne zato sto je pomerao sve i jednu granicu svog licnog sveta,ne.Osetih olaksanje zato sto po prvi put u poslednjih par meseci nisam sumnjala u sebe samu.Bilo je neceg toplog i neznog u tom saznanju.Neceg umirujuceg.

Pustih Jackson Waters – Center of attention i napravih jos jednu kafu.

``I’ve got another confession to make
I’m your fool...``

Prvi dan sam trazila novi stan.Drugi dan sam pakovala stvari.Treci dan sam uspela da preselim.Cetvrti dan sam sedela u mraku i slusala muziku.Sama.

Bog je stvorio zemlju za n edelj dana.Da bi napravila potpun haos u mom univerzumu trebalo mi je svega cetiri.So,tell me,who`s the big shot here?`:)

Rekoh da cu se vratiti. :)

Ovo nije oprostajni post.Ne volim da kazem zbogom.Zbogom ne ostavlja mesta nicem drugom.I zato ne pisem zbogom.Pisem : do ponovnog citanja.Deluje mnogo blaze.Odgovara stvarnom stanju. :)

A do nekog ponovnog citanja ostajte mi dobro,zdravo i veselo.

*Blue*

p.s.Schwartzie je rekao : ``I`ll be back...`` and so will I. :)

``You`re contagious,touch me baby...``

Imas pravo kad mi se rugas do iznemoglosti.Nemam ukusa.Uvek se branim recima da svako od nas ima kich momente i da je jedina razlika izmedju mene i ostatka sveta u tome sto moji traju nesto duze.Ne ostajem ti duzna.Nikada nisam.Mislim da si me zbog toga i voleo.Uvek te nepogresivo potkacim za kvazi poeziju koju si pisao i koju si mi jednom prilikom poslao.Kladim se da i dan danas zalis taj nesmotren gest.Boze kako sam se samo smejala.Da je tvoj literarni pokusaj bio ozbiljan nikada ne bih to sebi dopustila.Ovako je lako ruganje bilo prvo,pravo i jedino resenje.Sem toga znao si vrlo dobro da su i drugi pisali pesme.Znao si i sam da ne bi mogao bolje.Bolje od njih.Bilo je medju njima i vrlo ozbiljnih stihoklepaca.Jebiga,padam na poeziju.Uvek jesam.Sta se foliras,oduvek si to znao.Padam i na muziku.Zapravo na onaj fazon boy and his guitar.Ozbiljno.Znam da ne sviras.Nikada nisi umeo ni da sviras.Cak ni kurcu if you pardon my french.Ja sam drndala po gitari dok me ne bi boleli prsti.Rekose mi neki dan da bi bilo bolje da sam uzela plasticne zice.Jesus,zar to postoji?Slobodno se smej.Volim kad se smejes jer se tada i ja smejem.Zarazno se smejes,jebiga.Ok,nisi umeo da pises pesme i nisi umeo da sviras.Umeo si sasvim pristojno da pikas basket you bloody Serbian.Bloody Serbian.You were a bloody Serbian.Strah i trepet kampusa.Hey,nije to malo.Secas li se prvog poziva kad su te pustili iz county jail?Imao si srece.Da sam te uhvatila tog dana verovatno bih ti zatvorila i drugo oko.Idiote.Zar nije bilo lakse da me nazoves i kazes :``Cuj,ide mi na zivce ovaj narkoman.Umesto da ga ubijem od batina zovem tebe.Pricaj mi nesto...Citaj mi poeziju na francuskom iako nista necu razumeti.Pricaj mi o famoznom profesoru hemije sa kojim flertujes posle casova.Pricaj mi...Smiri me.``Bio si uplasen ali nisi to hteo da pokazes.Pricao si mi kako si bio zatvoren sa dve kurve,tipom koji je dilao drogu i jednim dripcem koji je uspeo nekoga da nabode.Rekao si da one narandzaste uniforme iz filmova nisu zezanje.Rekao si i kako ti narandzasto ruzno stoji.Poslala sam te dodjavola ako se dobro secam.Plasila sam se.Nazovi to majcinskim instinktom ako hoces.Nazovi to i pravim imenom jebiga.Reci su ipak samo reci.Zar moramo biti politicki korektni?Pikao si basket bolje od vecine. Beli Jordan.Govorio si i kako je basket sport urbnih tipova i kako je fudbal rezervisan za seljanu.Verovala sam ti na rec.Sve sam ti verovala.Na slepo.Tako je to.Govorio si da sam naivna i smejao se mojim glupostima . A ja ja sam uvek mogla sve da ti kazem.Bilo je lako.Nisi mogao i hteo da osudjujes.Umeo si da slusas i to si pakleno dobro radio.I prilicno cesto ako ne gresim.Jer ja volim da pricam.M. je pizdeo neki dan do iznemoglosti.Demonstrativno je ustao iz kreveta,obukao se i otisao bez reci.Ja sam sedela u dnevnoj sobi,Molesto na mojim kolenima,sa telefonom na ramenu i curling iron u desnoj ruci.Uvek sam volela da radim vise stvari odjednom.Cak i kad si ti bio tu.Manjak dobroj odgoja? Ja bih pre rekla multitasking ali kako zelis.Multitasking bese?Da,uglavnom... Pricala sam sa tobom.K`o da je sve bilo juce covece.Kao da godine nisu nista promenile.Mozda i nisu.

Secas li se kad je moj stari popizdeo a ja sa knjigama (Dve putne torbe knjiga,hej!) i nesto odece i citavih pedeset ( pa hajde i brojem 50) dolara u dzepu u sred decmbra zapalila od kuce?Nisam mogla da se javim jer nisam znala kuda cu.Na kraju odustah od plana da spavam na autobusnoj stanici u Montrealu i ostadoh u gradu.Rekao si da ti je bilo drago zbog toga.Jesam li ti ikada rekla koliko sam bila prestravljena?Nisam ni morala,znam.Na kraju sam se snasla ali osecaj...taj osecaj samoce nikada necu zaboraviti.Secam se na Bozic u dorm-u nije bilo nikoga.Ja sama.K`o Pale sam na svetu ali horor verzija.Da nisi bio tu verujem da bih umrla.Ozbiljno.Ne preterujem.Znam da imam obicaj da preterujem i da retko imam merila ali...sigurna sam,umrla bih.K`o devojcica sa sibicama.Sama na svetu...

Brat se pojavio par dana kasnije.Na sat-dva.Krisom.Bilo mi je zao.Ne,nije mi bilo zao sto sam otisla,to ne mogu da zalim.Bilo mi je zao sto sam rodjena u pogresno vreme,na pogresnom mestu.Ili ipak,kad bolje razmislim nisam.Da sve nije bilo tako kako je bilo verovatno se nikada ne bi upoznali.Verovatno nikada ne bih u tebi nasla najboljeg druga na svetu,brata i jos mnogo toga.Necu bre o tome.Ne mogu.Ne ide.Glupo mi.A i necu da kvarim to sto imamo.

Secas se onog perioda kad si upoznao M. pa te nisam mogla uvatiti ni na pet minuta? Bio si tako srecan.Toliko srecan da je to bilo skoro odvratno.Iskreno,verovala sam da cu te potpuno izgubiti.Znam,moj sistem nit-je-glodjem-nit-je-drugom-dajem ti nije bio mio ali ja nisam mogla da se menjam.Kad sam pozelela da se menjam bilo je prekasno.Mogla sam samo da gledam izdaleka.Sem toga nisam bila sama.M-je-suis-hot-pq-je-suis-un-dick-de-HQ uspevao je da okupira moje dane.I deo noci.Jesam ti ikad rekla da je bio lousy kisser?Well,he was.Gledano unazad bio je posve prosecan.Moram da priznam,pokusala sam da zasejem zrno sumnje u tvom umu jednom prilikom.Neplodan,nepristupacan teren.Nije urodilo plodom.I bolje je tako.Da jeste,verovatno bih i danas osecala grizu savesti.Kad je sve puklo,osecala sam samo uzasno olaksanje.Ti si se osecao uzasno.

Jel se secas koliko sam puta rekla :``Baby,I think he is the one.``Ali nikada nijedan nije bio.Vremenom bi se pokazalo da je svaki bio i manje nego idealan.Uostalom,ko bi izdrzao samnom ovako lezerno nenormalnom,blago neuroticnom?Ça fait partie de mon charme hein?

Secas se Damian-a?Onaj visoki razbacani kod kog su me zanimale iskljucivo duhovne vrednosti.Kad bi smo se zezali.Jebote, on je bio dzelat moje naivnosti.Kostao me posla,zivaca i nesto srca.Posle toga nista vise nije bilo isto.Jel se secas?Ja i gospodjica S smo hit the clubs and bars every night that week.Kad bi dolazile sebi uspevala sam da ti kazem par reci :``Htela bi da ne osecam.Nista.Nikada vise.``Prilicno ekstremno priznaj.Imam dara za jeftinu melodramatiku.I sve bi prolazilo.Uvek jeste.Eto.

Uspeo si da upoznas mog brata.Rekao si mi kasnije kako mislis da ima francuski akcenat.Ja sam mu naravno pomerala dupe zbog toga.Onako profesionalno.On bi zapenio,spomenuo majku nam zajednicku i predlagao mi domaci specijalitet : fekalije-à-la-brat , i veruj mi,veruj mi na rec,u tom trenutku bi mi se cinilo kako mu je maternji jezik i vise nego savrsen.Trebao si da ga naljutis,kazem ti!Moj akcenat nisi spominjao.Najverovatnije zato sto ga nemam.Jos uvek razvlacim.Ne onako lenjo novosadisticki vec onako tipicno beogradski.

A kako se bese zvala ona lujka sedela-bih-na-dve-stolice?Ahh,da...Izvini.Znam da si je voleo.Mene je samo nervirao njen stav.Mozda zato sto me podsecala na mene samu.Na kraju je izabrala sigurnu opciju.Razumem je.Verujem da bih i sama tako postupila.Zapravo jesam.U par navrata.Strong moral fiber jel`te.

E?

Eeeeee...

Idem sada.Idem da te okrenem i da ti sve ovo kazem.Znam da ti ne smeta da citas ali...hocu da te cujem.Uostalom imam jednu dilemu koju trebas da resis za mene : ne znam sta da obucem veceras...

Btw,hoces kafu? Radim nocnu a mrzi me da je pijem sama...

``Kako ces da zavrsis nesto sto nikada nije pocelo?``

``Naci cu nacina.`` promrmljah vise za sebe i zatvorivsi vrata izadjoh na kisu.

Tumarala sam ulicama.Los nacin da provedes slobodan dan.Los slobodan dan.A i nedelja u najavi nije bila nista bolja.Zastala sam pred par izloga,gledala cipele,igrala se  par minuta kreditnom karticom i napokon odlucila da ostanem dobra mudro je uguravsi tamo odakle nikada ne bi trebala da izlazi na svetlo dana - u novcanik.Cak i posle tako izuzetno oprezne odluke nisam se osecala bolje.Ne mozes bezati od problema kupujuci cipele.Ili ipak  mozes.Ako su dovoljno udobne i lepe,mada udobnost mozemo  i redovno zrtvujemo za izgled,mozda bi mogle da pomognu da u begu od problema?

M. to radi kao profesionalac.Njegov odgovor je nonsarlancija.On je Gospodin je-m`en fout licno.Ima PHD iz je-m`en`foutisme.Njegov univerzalni odgovor na sve :``Nije strasno.Sve ce se srediti.``me iritira.Deluje decije.Naivno.Nevino.Kao da ne zivimo u istom svetu.

Gospode.

P. je panicar.Ona je decak koji je vikao: ``Vuk,vuk!``Ona  anksioznost useca u sopstvenu kozu.She`s a cutter.She is a cute cutter.She is a freak.A friendly one.A friendly cutter.A friend in need.Or am I the needy one?

M-L brine iskljucivo o novcu.Nju ne brine  visak kilograma i izrastak od dva centimetra.Umesto da radi ona peva.Kazu da k`o peva zlo ne misli. A kad ne peva pije ili trci za ozenjenim  muskarcima.Onim u cetrdesetim koje drma andropauza.Onim koji nikada nece biti dostupni.Works for her.

And what works for me?

I`m a workaholic.Je n ai pas un travail abrutissant mais je m`abrutis.Pour ne pas penser,pour ne pas respirer,sentir...vivre.

Hladno je.Guram ruke u dzepove.Prozebli prsti jedva osete papir koji iz dzepa pada u baru.Vadim ga,otresam vodu.Mastilo curi...razmazuje se poput sminke.

Jedva razaznajem reci :

``Ljubi te i...voli...``

Jebiga.Jebiga.Tacka.Jebiga.Jebiga.Zarez.

Where are you now when I need you?

Ono sto nikada nije pocelo ne moze nikada ni zavrsiti. Nalazim utehu u tim recima. I u snovima.

Simili plavusa. Ustvari crnka sa plavim pramenovima.Kako to izgleda pitate se? Cudna mesavina izmedju Pepe le Pew i Cruella de Viles sa izvesnim elementima Pamele Anderson.Sounds scarry? It is.

Sta mi bi?

Dosada.Also known as prirodni neprijatelj normalne i pristojne frizure a najbolji prijatelj svake novca gladne i eksperimentisanja zeljne frizerke.

Srela sam mamu u banci.Kaze :`` Kosu nisam poznala.``

``Pa kako si me prepoznala?.``

``Booty sine,booty.``

``Ohhhh mother!``

Ovo je jedan od onih dana kada covek zazali sto je uopste ustao iz kreveta. Znala sam to onog trenutka kad sam ugazila u jos toplo govno komsijskog dzukca.Kad od rano jutra ugazis u govno moras da znas jednu stvar - dan ce ti biti usran.

Nepisano pravilo,jebiga...

Ne pise mi se o tome.Zapravo ne pie mi se niocemu.Dan je los.Tacka.Nedelja je losa.Tacka.Mesec je los.Tacka.

Ne znam sta je retrogradno ali...znam da necu moci jos dugo ovako da izdrzim...

``Peru...sirotiste...Peru,sirotiste...Peru...Ja.Ja.Ja.`` Zvukovi koji su izlazili iz njenih usta postajali su obicna kakofonija  u kojoj bi tu i tamo razaznala poneku poznatu rec koja bi se nepopravljivo ritmicki ponavljala  gotovo u nedogled..

Nova majka Tereza je rodjena!Sveta mucenica Clo koja je zelela da promeni svet sklanjajuci vaske sa decijih glava.Jebiga,mora se negde poceti...

I pocinjala je...da me nervira.Ne zato sto je bila toliko opcinjena samom sobom.Dobra doza narcisizma nikome ne skodi.Dakle,ne zasto sto je  bila centar  malog licnog univerzuma vec zato sto je jos uvek verovala da moze da napravi razliku.

``Planiram da pokrenem akciju i da vodim grupu ljudi za Afriku.Pomagacu im oko mikro-financija.``

``Bas mikro finansija...Jebote ali si ti zestoko...`` pomislih ali ne rekoh nista.

``Ti zelis da se bavis humanitarnim radom?``

``Veruj mi,ziveti i preziveti u mojoj kozi,u neku ruku dodje kao najveca humanitarna akcija.Nemam tih zelja vec odavno.``

Uzdahnula je i ustala uzevsi svoju preskupo placenu  Luis Vuitton torbicu...

``With just a dolar a day you can feed an African child...``

Koliko je tek dece mogla da nahrani novcem ulozenim u to parce markirane koze?Citavo selo.Citavo selo kom ce eventualno predavati mikro-financiju.Mikro financiju za nepostojeci budzet.

Usavsi u lokal osetih miris formaldehida.Obisavsi  celicna kolica koja je neko nemarno ostavio na samim vratima trudeci se da ne obracam paznju preterano  na njihov sadrzaj uspela sam da u silnom haosu koji je vladao prostorijom nadjem  mesto za stajanje.Nisam zelela da dodirnem bilo sta sto se nalazilo u laboratoriji.Gadilo mi se.Cekajuci uhvatih sebe kako pokusavam da ne disem.

``Znao sam da ces doci.``zacuh glas koji je dolazio iz frizidera.

Skocih ustranu udarivsi rukom u zid.Imala sam osecaj da cu da umrem.

``Nervozna si?``

``Nisam.Mislila sam da nisi tu.``

``Tu sam.Imam cak i drustvo.Oko pedeset nas je.No ne brini,nisu bas druzeljubivi.A i lepo su upakovani.``

``Morbidno. Kako si znao da cu doci?``

``Nimalo draga moja.Sta mislis koga ili sta seckaju ti silni mladi lekari?``a zatim dodade :``Radoznala si,zato...``

``Ne zelim da znam.Veruj mi.Ustvari zelim ali...``

Nasmejao se.

(...)

one by one

Aint no sunshine...

nothing.

Tako kosmos nalaze.Ustvari lazem.Kosmos ne nalaze nista.Ja sam lenjo kopile.Period.

:)

-Zapad protiv Istoka.Zapad pobedjuje!

-Fuck off...Istok je bre,za sve vas pojam.Pojam koji nikada necete razumeti.A i ne trebate jebiga.Ne trebate!

Kratki ispad kvazi-patiotizma bio je nepotreban.Nije znacio nista.Ne u ovom kontekstu.Sem toga cetiri od pet recenica su bile na srpskom - jeziku kog on nije poznavao.Nista nije razumeo.Nije odgovorio.Slegao je ramenima i narucio jos jednu turu.Za mene Borisa, neku minijaturnu kopiju Smirnoff ice,za Sladjanu Slavko ice.Cak ni taj sladunjavi Boris nije mogao da sapere gorak ukus iz grla.

-Hey,you shouldn`t drink,you`re pregnant.

-Well,not anymore...so buzz off.

Francois mi pruzi novog Borisa.Znojnog.Iskalih ga na eks.Kroz poluotvorena usta iz mene je zjapila praznina provalije.

-Get me another one dear.

On se istog trenutka poslusno uputi ka baru.

Mesanje pica nije sjajna ideja.Nije nikada bila.Veceras je ipak sve to delovalo kao solidan plan da se zaboravi osecaj praznine.I osecaj krivice.Sklonih pramen kose sa lica,osmehnuh se na silu i rekoh :

-Idem da popravim sminku.

-Hoces da idem sa tobom? zenski solidarno predlozi Sladja.

-Hey,ja sam stikle nosila jos u maminom stomaku a alkohol podnosim vrlo dobro hvala na pitanju.Bicu ok.Ostani tu.Cekaj Borisa. rekoh i namignuh.

Nekako se s`mukom probih kroz gomilu i krenuh ka toaletu.Put do toaleta bio je mucan.Licna Golgota.Besika moze da privati samo odredjenu kolicinu urina.Par puta zastah da se pozdravim sa kolegama.Jednom me udavise pricom o simultanom uzgajanju ribe i hidrofoncnom uzgajanju zelene salate.Palpitantna tema za one ekoloski nastrojene.A posto je zelena salata bila poslednja stvar o kojoj sam mogla i zelela da razmisljam,bez objasnjenja okrenuh im ledja i udjoh u toalet.Muski naravno.Pred zenskim je bio ogroman red.Ko oni davni redovi za hleb i mleko.

Pisajuci osetih olaksanje.Kratkotrajno.A onda opet prazninu.I mucninu.Gledajuci vrhove eskarpina predjoh rukom preko stomaka.I zaplakah.U jednom trenutku ridala sam neutesno.Trgnuh se kad neko pokuca na vrata.

-Izvinite,da li je sve uredu?

-Just puuuurfect my dear Watson.Now go away.

-I will not go away as long as I m not sure that you are ok. uporno odvrati glas.

Spustih haljinu i otvorih vrata.

-Ohh Pjotr!Kakvo izvrsno iznenadjenje.

-Iznenadjenje svakako.Da li si uredu?

-I am can`t you tell?

Izgledala sam uzasno.Nije morao nista da kaze.Konstatovah to sama kad me sa druge strane ogledala presrela spodoba razmazane sminke.On se samo nespretno nasmesio.Bilo je neceg neznog i izuzetno toplog u tom osmehu.

-Hoces li da budes srce i da mi izvuces iz torbice one maramice sa ekstraktom borovnice?

Par sekundi kasnije,pazljivo,kao sto bi drzao goluzdravo ptice ispalo iz gnezda,jednom rukom drzao je vrh moje brade a drugom je lagano skidao visak razmazane sminke.Bio je dovoljno blizu da onako pripita osetim miris njegova parfema.Bio je jak a opet suptilan sa lakim notama voca,bilja i drveca.

-Operacija na klinici Svarcvald je zavrsena. rekoh smejuci se a onda dodadoh kako me ceka jos jedan Boris i kako bi bilo odlicno kad bi ga zatekla hladnog.

-I hope you`re not driving tonight.

-I`m not,but you are.rekoh,pocrveneh i okrenuh se brze bolje u nadi da nista nije primetio.

Oprah ruke ne dizuci oci.Osecala sam njegovo prisustvo.Blagonaklono.

-Who are you?

Zastadoh za tren.Ko sam? Bez preteranog razmisljanja odgovorih:

I don't have a "never" because
I was, am, will be unique. And in the name
Of my changing love, I proclaim purity.

I osmehnuvsi se uzeh njegovu ruku u svoju.

Pre tacno 25 godina, u bolnici jednog grada na tri reke (Koincidencija? Ne verujem!) zakmecalo je jedno zhgepche od 1800g,51cm dugo i sedam meseci staro.

Otac  gorepomenutog zhgepcheta je,par sati kasnije,doletevsi sa Kosova privatnim letom  skiljeci pokusavao da provali koji je od smezuranih stakora po inkubatorima njegov .Majka se nije usudjivala  gledati...

U slucaju tatine ``Kosovke devojke``  cak se ni ona stara :`` To samo mama moze da voli.`` nije primenjivala. I eto dan za danom,dan za danom...i prodje dvadeset i pet godina.

K`o bi reko da ce od tako malog stakora da izraste tako veliko zlo!

Odoh sad negde da se ubijem od pica.Red je.Cetvrt mi je veka.

Pice i torta svima koliko vas ima!

Vece u najavi je delovalo i vise nego tesko te je Tristan preduzeo mere da ne utone u melodramatiku.Prvo je navukao udobnu odecu.Par izlizanih bermuda,siva pocepana majica Bad Religion, vunene carape i vunenu kapu.Vunena kapa na pruge,pronadjena par godine ranije na zelenoj liniji metroa,na Tristanovoj glavi izgedala je kao odmotan kondom od sarene vune.

Otvorivsi flasu belog vina,specijalno izabranog za rodjendan njegove sada vec bivse devojke, Tristan poluglasno,podigavsi casu,izgovori zdravicu :``Tebi koja si oznacila novi period u mojoj pateticnoj epopeji ka stabilnosti u vezi dizem ovu casu.Zelim ti sto manje srece kako bi bila sto srecnija.``

Svestan da nece moci da zaspi,u nadi da ce uspeti da okupira svoj um,Tristan odluci da cita. Presavsi ocima preko naslova na polici njegov izbor se zadrza na La ferme des animaux.Iako je Orwell bio poznat zbog klasika 1984 Tristan je vise voleo La ferme des animaux.Voleo je da prati tu evoluciju vlade koju su vodila dva svinjceta : Napoleon i Grudva Snega,evoluciju od utopije ka diktaturi.

Kao muzicku pozadinu on izabra blues.Mark Lanean,Taj Mahal, R.L Burnside et Reverend Horton Heat su bili tu da olaksaju teske case.

Dobro vino,dobra hrana,dobra muzika, svi su uslovi ispunjeni da bi se oporavio i proveo ugodan ostatak veceri.

Ipak,nije mu polazilo za rukom da ostavi iza sebe dogadjaje predhodnih sati.Reci i lice Maude proganjali su ga bez prestanka.Ali ipak,vise od svega,jedno pitanje,koje je dobovalo u slepoocnici : ``Da li ona zaista misli da cu verovati njenim objasnjenjima?`` Imao je osecaj da je ispao budala,da ga je Maude napravila budalom.I to ga je ljutilo.``Mozda i jesam debil,i mozda bi kao pticica trebao da pozobam njenu pricu od malopre?Sveta Maude,najsvetija od svih mucenica.Jos nekanonizovana.``

Odgovore na pitanje nije nalazio a citanje mu je delovalo nemoguce.U nadi da ce naci spas u mehanickom ponavljanju vrlo jednostavnih pokreta Tristan je prvo obrisao prasinu sa video konzole.Zatim je utehu pronasao u klanju,ubijanju i repetitivnom streljanju.Postao je Grande Faucheuse,zastitnik prava sirotih gradjana,borac protiv zlotvora koji su pokusavali da preuzmu kontrolu mirnog gradica.Naravno,bilo je u svemu tome dosta kolateralne stete, jer ne moze se koristiti bacac plamena da bi se otarasili terorista bez popratnih zrtava.Kako je vremenom gubio podrsku gradjana,zamenio je bacac plamena za malo suptilnije oruzje : motornu testeru.

Uprkos nasilja igre,Tristan nije uspevao da se oslobodi besa koji ga je pekao iznutra.``Sad cu da ubijam civile.`` pomisli.I ubijao je.Jednog,dva,deset,stotinu.

Nejasno je bilo samo zasto su stvaraoci igrice ucinili mnogo zanimljivijim ubijanje cvila nego ubijanje terorista.Civili su goreli mnogo lepse nego ostali.I tako,Tristan se pronasao sa druge strane zakona.Svojevoljno doduse.Njegovi nekadasnji neprijatelji,a sadasnji saveznici jos uvek su pokusavali da ga eliminisu.``Koja banda nezahvalnika``pomisli.

Nesto kasnije ocigledno nezadovoljan rezultatom tog besplatnog nasilja,Tristan je ugasivsi konzolu pokusao da pronadje utehu i mir u novom opijumu naroda : televiziji.

Postoji li nesto sto zaglupljuje vise od televizije?

Prebacivao je sa kanala na kanal.Star Épidemie na jednom,Penetration Double na drugom,takmicenje drvoseca na onom sportskom,na narodskom kanalu Orgie Story,na provincijalnoj kulinarska emisija,na onom na kom vecito idu dokumentarci trostruka pontaza srca,na nacionalnoj televiziji bezvezna serija bazirana na nekoj knjizi tipa ``Smrt deteta,borba jedne majke``.

Kako gledati takvo sranje? Ipak,ostalo mu je jos osamdeset kanala.Zivela numericka televizija!Tristan nije bio siguran da li ce skupiti hrabrosti da provrti tih osamdeset kanala.Ucini mu se odjednom posve jasnim zasto su ljudi postali idndiferentni prema muzici,politici,literaturi i dobrim filmovima.Mentalna anestezija,ili ipak,trovanje osrednjoscu.Kad nesto ima iole smisla,odmah je ismejano od strane humorista,demagoga i svih ostalih koji na ovaj ili onaj nacin diktiraju javno misljenje a zatim i etiketirano kao pretenciozno,suvise intelektualno,smrtno dosadno.

Pred takvom intelektualnom apatijom,imbecilnost lagano pocinje da vlada u glavama ljudi.Na nju se lepe indiferencija i lenjost...

Sve to,i sve to danas a Marx se nekada plasio religije.Danas se sigurno u grobu okrece.

U tom trenutku Tristan shvati da je patetican.Cak i vise nego patetican.Danasnji klinci bi rekli mega patetican.Eto,mega patetican. Pa-te-ti-can.Shvati da ce morati da zameni Maude nekom drugom devojkom i na taj nacin pokaze svoju determiniranost da zbog nje pati.Pati? Pa on i nje znao sta je patnja.On koji je uvek tvrdio da je bezosecajno kopile.Ideja o drugoj devojci i nije bila toliko losa.Postojao je samo mali problem.Gde naci drugu devojku i kako se pretvoriti u Adonisa u roku od pet minuta?

U nekom od barova,naravno! Uvek ce postojati neka dovoljno ocajna koja ce za malo paznje pristati da bude rebound veza matorom perverznjaku.Dobro ,ono matorom i nije bas odgovorajuce jer Tristan sa svojih dvadeset i sedam nije imao ni jednu jedinu sedu.

Bas kada je pocevsi da skida bermude udario malim noznim prstom o sto u dnevnoj sobi zazvoni telefon.

``Psihijatrija,Tristan na telefonu.Kako vam mogu pomoci?``rece zaplicuci jezikom.

``Ooooo,neko je bas slavio veceras.Stari moj,izgleda da je flasa vina koju smo izabrali zajedno bila i vise nego dobra sudeci po tvom zadebljalom jeziku.``s druge strane zice,ocigledno ``podgrejan`` caskao je Phil.

``Bila je odlicna.``

``Rano si dosao kuci.``

``Mmm...da.Phil,stari,moram da idem.``prekinu ga Tristan i spusti slusalicu.

O, da. Bio je isuvise pijan.Isuvise pijan da ide bilo kuda.Voziti u ovom stanju bilo bi suvise opasno.Procenat krvi u alkoholu,jer se u njegovom slucaju,veceras,radilo o procentu krvi u alkoholu, bio je suvise nizak.Tristan je cak i pijan umeo da bude prilicno racionalan u vezi svega.Svega sem Maude.Dakle,zahvaljujuci onoj trunki racionalnosti koja se nije udavila u alkoholu,Tristan je te veceri ostao kod kuce.

No problematika je bila sveprisutna.

Trebalo je pronaci neku devojku.Neku ocajnu.Takve su najbolje.One koje nemaju nimalo samopouzdanja,one sa lakim psihickim problemima.No gde pronaci takvu?Gde ponaci takvu oko dva izjutra jednog cetvrtka uvece?

I onda mu sinu.Iznenada.Kao Arhimedu dok se golisav brckao u onoj kadici.Bas tako.

Na internetu! Na internetu!

Tristan na putu do sobe zgrabi flasu piva i posle par minuta zajaha cyber prostorima.

Po starom dobrom obicaju uvek mu u sveze ispeglanu uniformu ubacim cedulju sa par neznih reci,da ga prate...

I ne volim kad ga posalju daleko.Krevet postane velik,prevelik.I hrana ukus izgubi.I dani se nekako otegnu.I zivi se od jednog telefonskog poziva do drugog.Zapravo,prezivljava se.

Tri meseca nije kraj sveta.Nije.Ili ja to samo pokusavam da se ubedim?

Danas,iz cista mira,nicim izazvano,setih se leta  `00.Okvirno,sitaucija se nije razlikovala mnogo od ove danas.Onaj osecaj da ce sve uvek i nepogresivo doci na svoje mesto bez obzira na to sta ja cinila je nestao u nepovrat mozda bas tog leta.

Radila sam kao barmaid u Le Temple u to vreme,zivela u studentskom domu,deleci stan sa Audrey,maminom i tatinom kcerkicom koja ,iako je bila mojih godina, nije imala nikakvog zivotnog iskustva.Oni su mislili za nju,kupovali za nju.Verujem da su joj jedva dopustli da dise.Onako samostalno,na svoju ruku.Veceri sam provodila sa Erw i Nico-m, dva tipa iz Marseille-a.Kad bih radila oni bi mi pravili drustvo gledajuci da pijani i uporni ne postanu previse uporni...Kad ne bih radila,gledala sam da njih dvojica ne budu previse pijani i uporni.Vrteli smo Sinsemillia-u do besvesti,oni ispijajuci vino,ja ispijajuci ono pivo sa ukusom limuna koje posle tog leta vise nikada nisam mogla da popijem.Osecaj krivice koji me proganjao od odlaska od kuce pocinjao je da gubi na intenzitetu.Majka je svracala s vremena na vreme,uvek donosivsi hranu.``Poledaj kako si smrsala,jedes li ti nesto?`` govorila je a onda otvorivsi frizider i videvsi prazne police samo uzdahnula.

Brat je dolazio cesce.U to vreme cinilo mi se da nikada nismo bili blizi.Znali smo da sednemo na stepenice i da pricamo do dugo u noc.O svemu.Mislim da sam mu spomenula i  kako Nico pocinje da okupira moje misli sve vise i vise.Nije rekao nista znajuci da ce se on krajem leta vratiti u Francusku.Sem toga simpaticniji mu je bio Renaud,koji je ziveo u zgradi preko puta moje.Svirao je gitaru,bavio se amaterski glumom,slikao...i s vremena na vreme spavao pod mojim prozorom.Audrey mi se besomucno rugala zbog toga.I ne samo ona.

I ne znam zasto mi je bas danas pao na pamet taj period mog zivota.Mozda zato sto mi nedostaje ta bezbriznost,taj osecaj da ce sve,bez obzira sta ja cinila,doci na svoje mesto....

Gurala sam zrna graska sa jednog kraja tanjira na drugi.Ona bi se kotrljala lagano s jednog kraja na drugi a onda se zaustavljala u smedjem sosu.``Upomoc,tonemo u zivi pesak!``vristala su.

Majka mi je uvek govorila kako se ne treba igrati hranom.``Seti se dece u Africi,ona nemaju sta da jedu.`` Znala je vrlo dobro da je ta recenica magicna. Osecaj krivice je najbolje oruzje nemocne majke. I jela sam,suznih ociju,razmisljajuci o toj deci u Africi koja nemaju sta da jedu.Suze bi padale po hrani menjajuci njen ukus.Mama bi se,okrenuvsi mi ledja, zadovoljno smeskala.

Hrana u kafeteriji je losa.Niko svejedno i ne silazi u kafeteriju da jede.U kafeteriju se dolazi da bi se culi i pokrenuli novi tracevi.Dok sam gurala zrna graska sa jednog kraja tanjira na drugi,Nancy,debela brineta sa kojoj sam radila s vremena na vreme, je mlela :

``On je pre mene bio junfer.Sa trideset godina,zamisli.I kad sam mu otkrila cari seksa nije imao drugog izbora nego da me ozeni.Njegova mama mu je do tridesete,dok se nismo uzeli i poceli da zivimo zajedno,prala ves.Sonja!``

Slusala sam je, i iako je sedela tik pored mene cinilo mi se da njen glas dolazi izdaleka.

``Da nemam decu sa njim nikada ne bih ostala pored njega.``

Gadila mi se.Do sada mi je bila samo antipaticna a sada mi se gadila.Svi oko stola su se smejali,zabavljale su ih njene reci.Ja sam cutala igrajuci se zrnima graska.

Naucivsi od malena da je nekada pametnije cutati uspevala sam da prezivim u bolnickim vodama u kojima su zli jezici bili i ostali na vrhu ``chaine alimentaire``.

Velike ribe jele su male.Ja trenutno nisam imala status ribe.Cak ni one male.Sa godinu dana staza bila sam plankton.Sem toga nisu me interesovale tudje price.Moji problemi bili su dovoljni.Novi podstanar sa kojim sam delila sve jos uvek je bio tajna.Podstanar.Svidjala mi se ta rec.Nije imala ono znacenje koje bi impliciralo roditeljstvo a ipak,jasno je objasnjavalo situaciju.

``On hoce jos jedno dete.Ja ne zelim.Ja mrzim trudnoce.Volim decu ali trudnocu mrzim.`` nastavljala je Nancy.``Kad sam trudna osecam se kao ona riba u sedmom putniku.A sto povracam...``

``Nancy,desava li ti se nekada da zacepis gubicu?``

Plankton je progovorio.Ziveo plankton.I plankton je ustao,cudeci se samom sebi sto je uspeo da izusti nesto tako,uzeo posluzavnik i pogledom potrazio prvo slobodno mesto.Za stolom u uglu,tik uz prozor,sedeo je smedjokosi mladic.

``Izvini,da li je slobodno?Treba mi mira i tisine a to je tako tesko pronaci.``

``Naravno.``rece on ustavsi.

``Galantan.`` pomislih.

Jeli smo cutke.S vremena na vreme bacila bih pogled kroz prozor.Padalo je vece.

``Znam da si trazila tisinu ali moram da ti postavim pitanje koje ti je verovatno postavljeno hiljadu puta...``

``Nema veze sa zmajevima,nisam rodjena ovde,i ovde sam oko deset godina.``prekinuh ga.

Ucini mi se u istom trenutku kako sam bezrazlozno gruba.Srecom,on se nasmeja.

``Vidim,da sam bio u pravu.`` rece a zatim dodade nesto na ruskom.

``My dear Pjotr,rekoh gledajuci njegovu plocicu sa imenom,slabo govorim ruski.``

Moj ruski se zapravo svodio na nekoliko neznih reci koje me naucio Milos par godina ranije.Od toga,nista upotrebljivo u ovoj situaciji.

On se osmehnuo.Imao je pravilne crte lica i lep osmeh.Siroka ramena.

Ustadoh zahvalivsi mu se na drustvu.

``I`ll see you around Pjotr.`` rekoh rugajuci se.

``Bice mi zadovoljstvo.``uzvrati.

Okrenuh se i kranuh ka liftovima.Lice mi se zamraci kad se setih da se vracam medj ajkule.

``Dobar dan Blue!``

``Dobar dan Pierre-Marc!``

Koliko je...koliko je samo reci i koliko je tezine nosio taj naizgled bezazlen pozdrav,koji bi bilo ko drugi  pogresno uzeo za  obicnu civilnost,banalitet...

Ispraznili smo tu rec.Ispraznili smo je njenog pravog znacenja i dali joj potpuno novo,najvece i najteze na svetu.I niko drugi, u ovom trenutku,nije mogao da razume njeno pravo znacenje.

Nisam ga mogla pogledati u oci.Bar ne odmah.

``Sta radis,kako si?``

``Htela sam da...da kupim hleb.Znas onaj sa susenim paradajzom i zlatnom koricom,uvek savrseno hrskav,onaj koji se gresno i pre nego sto ga stavis u usta lepi za butine...``mlela sam.

``Ja sam ponavljao tvoje ime.``prekinu me on.``Brzo.Neprestano.Kao mantru.I tu si...Zar to nije cudno?``

Delovao je umorno.I uostalom sta je uopste zeleo reci,sta je hteo postici tim recima?

``Da li se osecas dobro?``

``Osecam se sjajno...ili bar mislim da se osecam sjajno.Prolece je.Grad je prepun devojaka u kratkim suknjama i uskim majicama,i sve su dobro raspolozene...i ti si tu,a ja sam samo brzo,brzo ponavljao tvoje ime u mojoj glavi.Trebao tako nesto da ucinim zimus.

Da...Trebao sam... Zimus. Mislis li da je to moglo nesto promeniti?``

``Euuuhhh,ne znam...``

``Pa,eto,vidis,izgleda da radi...to ponavljanje tvog imena...``

Osmehnuo se.Osmehnuo se a meni je doslo da placem.Samo jedan trenutak.A onda rekoh sebi samoj da to uvek mogu da uradim neki drugi put.Sem toga,sminka bi mi se razlila,a to svakako nije bilo ono sto sam zelela.Zelela sam da ga zagrlim.Da sklonim taj nemirni pramen  kose sa  njegova cela.Medjutim,nisam uradila nista.Stajala sam i nisam mogla da se pomerim.

Pogledao je psa koji je njuskao oko zardinjere.

``Tvoj pas?``

``Da,Molesto.``

``C`est une bonne bête.``

``Prljava dzukela.Piski po autu.Jede knjige.A onda povraca.Kenja po komsijskom travnjaku.Grize cipele.``

Nasmesio se.Znao je da govorim gluposti.Iz nelagode.Iz ko zna kog razloga.Mozda da ne bih rekla da mi je drago sto ga vidim.Ko ce ga vise znati?Iz obliznjeg kafica cuo se Alkaline Trio - This could be love.On je voleo tu pesmu.Ja je jos uvek volim.Ucini mi se cudnim sto neko slusa Alkaline ovako rano izjutra. I jos cudnije sto se sretosmo u tom trenutku.

``Alkaline...``

``Da...``

``Da nismo na ulici pitao bi te da plesemo.``

Osmehnuh se.Osmehnuh se i ugrizoh za usnu.Koraknuh unazad.

``Now,you take good care of yourself,will you?``rekoh dok sam polako udaljavala.

Klimnuo je glavom bez reci.Pokusah da upamtim njegovo lice.Boju njegove kosulje.Miris njegovog parfema.

I osetih onu cudnu tezinu u stomaku dok sam zamicala iza ugla.

Ne znam koliko je sati i nisam vise sigurna koji je danas dan.Na kraju krajeva, zar je uopste i bitno?Znam samo da je napolju hladno,i da sledeci put necu izaci bosonoga napolje.Kao prvo,ne isplati se.Ovo moje dlakavo,nevaspitano,lajavo kopile koje uzgred-budi-receno najvise voli da sere po komsijskom travnjaku,je odlucilo da se igra dok ja trckam za njim sa onim keksima za kucice moleci ga da se vrati.Idiotski je,s moje strane sto verujem   da ce se vratiti zbog gore pomenutog keksa.Jednom prilikom ga gricnuh iz radoznalosti.Nemojte da se grozite,ako sam mogla da jedem skakavce mogu brate i keks za dzukce da gricnem...Uglavnom,ukus je ocajan.Molesto ih ne voli bas mnogo a dragi&neophodni ih uporno kupuje.Kaze,da je to dobro za dzukce.`Ajd`da mu verujem.Mada,cini mi se da cu

sledeci put vuci kutiju Häagen-Dazs® pa cemo se lajavi i ja,kao i obicno, posvadjati oko iste.Jerbo ja ga volEm a i lajavi ga  volE.Jednom prilikom ostavih kutiju sladoleda na trpezarijskom stolu i trknuh do postanskog sanduceta.Od stana do sanduceta mi treba cirka dva minuta.Kad se vratih sladoleda vise nije bilo.Bar ne na stolu i u kutiji.Ali je lepljivih tragova bilo po celoj kuhinji.

I dok jurcam za lajavcem u 4am,on spava poput bebe.Mislim dragi&neophodni.

Taj isti dragi&neophodni koji nije u stanju da izvede lajavca napolje,juce je izjavio pred svojim drugovima (ehh sad,ovo je vec velika stvar) kako je spreman da ima decu i kako bi se on bacio u akciju samo da ja pristanem.

Ja,naravno,ne pristajem.Dok ne dokaze da moze da bude ozbiljan&odgovoran.A cini mi se da ce  potrajati...

Ali da  ga ne pljujem previse.On opet ovog leta odlazi i bicu sama minimalno tri meseca.I ima da mi nedostaje.Necu to da mu kazem.Umislice svasta.Ovako mi se samo omakne : ``E jedva cekam da odes pa da imam ceo krevet samo za sebe.``A nije tako...

On  i ne zna kako je taj krevet veliki i prazan kad nije tu.On i ne zna kako ja lose spavam kad nije pored mene...On je jedini koji moze da me umiri posle onih strasnih kosmara koje vucem sa sobom jos od detinjstva.

On je taj kog,uprkos svemu,volim...

I have to write: life is good.

Osecam se...preporodjeno. I ne umem da napisem nista drugo.Mogla bih da dodam samo da sam se danas ubila kao siroce vozajuci se na rolerima.Naravoucenije: dok ne ociste stazu od grancica i kamenja : izbegavati istu! :)

P.S. Ako jos jednom cujem ono : Bell pouvait vous aviser si la ligne se libere dans trente prochaines minutes...ima da odem i pojedem tu njihovu sekretaricu.Rekoh pojeDem...da ne bude zabune.

P.S.S. Divna provincijalna vlada me ovih dana obavestila kako nisam platila dovoljno poreza i kako im dugujem tricavih 1300$...i kako mi ostaje  ceiri dana da ih uplatim.Razmisljam da li da im platim ili da ih pustim da trce zamnom...Volim Kanadu. :)Obozavam.

Ima u vodi nesto sto me umiri.Ona je za mene, u neku ruku,povratak u majcinu utrobu,jedino mesto na kojem sam  bila nedodirljiva i bezbedna.Plivala sam dugo.Ne znam koliko duzina.Ne znam koliko u satima.Izasavsi iz vode,smezurana kao suva sljiva,nisam imala zelje da odem kuci.Ovo je ,predpostavljam, jos jedan od onih dana kad pozelim da se nadjem daleko,sto dalje od svakog zivog stvora.Osam od sedam dana u nedelji moras biti lepa,pametna,mila,nasmejana,moras se potruditi da ostanes u formi,uvek o svemu informisana,sveza...Osam od sedam dana u nedelji  moras da budes dobra koleginica,da slusas starije,da uvazavas misljeje drugih...

Ja ne mogu.Ne zelim.Necu na kraju krajeva.Dosta mi je.Necu da se smesim jer mi nije do toga.Ne zelim vise da ugadjam drugima jer se eto, to se od mene ocekuje.

I ako treba,oticu dodjavola,daleko od svih,gde niko nece imati ocekivanja.

I da mogu od same sebe pobeci....verujem da bih to ucinila.

Vasa draga mila&cila&prepametna Blue je u naletu inspiracije resila da se bavi astrologijom.Posto gotovo uvek ide linijom manjeg otpora nije otisla u biblioteku i uzela  tonu knjiga vec je mudro sela za kompjuter i resila da njuska po netu.

Uglavnom,posle zamajavanjima po search engin-ima uspela je da iskopa ime software-a koji je,po vlasniku sajta, najbolji astroloski software ikada napravljen.

Kepler.

I ukucah tako u LimeWire Kepler,dobih par rezultata koji mi se ucinise preterano mali,medjutim prilicno naivno, iako mi je mali glasic iznutra govorio :``Neeeeee,nemooooooj!``,resih da ga skinem i ...instaliram.

I dobih...spyware,addware...reklame koje se lepe na explorer i koje ne mogu da uklonim.

``Ha ha!`` rekoh.

``Necete mi tako lako doskociti.``

I dok si rek`o keks Blue izvadi  Recovery  i System CD i odluci da obrise sve...

Al` kad tamo a ono medjutim...

Nece.

Nece.

Nece!

Odem u bios,sledim upustva,i nista se ne desava.

A kompjuter i dalje divlja.Zapravo reklame divljaju...i ko zna sta jos sve ne...

Pa... ako ima neko ko se relativno razume u to.... I need some help....

Pleeeeeeeese...I m a net addict...I nnneeeeeeeeeed my dose of neeett....Pllleeeeeeaaaaseee! :)

Ja sam vrlo nestalna osoba.Jesam.Priznajem.Tak`a sam.Po celom telu.Sem sto sam nestalna  analiticna sam do zla Boga.Eto, ovih dana analiziram sve.Na red je dosao i on.

I ne znam sta da radim.Pokusavam da nadjem unutrasnje snage i mudrosti da izaberem najbolju i najbezbolniju opciju...

Gospod ce mi oprostiti ako napravim krivi izbor.On ce mi oprostiti ako napravim krivi izbor.No...samoj sebi,da li cu moci ikada oprostiti ako pogresim,to je pitanje.

Nocna smena.Grobljanska.Trcim sa vampirskim zubima u ustima. I transfuzijom.Prilicno prikladno.Za ponocnu gozbu. A u sobi, nasa draga konfuzna gospodja X. kida jugulaire en place.Krv siklja na sve strane.Vadim zube i bacam ih u kantu.Dok se zamajavam oko  svega toga ni ne primecujem da nemam rukavice.Fuck,fuck,fuckity,fuck,fuck.

Izem ti vampirski zivot.

Na poslu - nikad dosadno.Zbog budzetskih restrikcija igram se Dzejms Bonda.Polako se usunjam na drugi odjel i besomucno kradem...narkotike? Ma ne!Cistu posteljinu!Nas mladi i talentovani koordinator ne samo da je sasekao  osoblje vec je odlucio da sece i tamo gde ne bi trebalo- na materijalu.Onom osnovnom.Vec se vidim  kako ulazim  u sobu,gledam bledu zenu u  krevetu koji je natopljen krvlju gorepomenute,bez vampirskih zuba ovaj put iako bi bilo gotovo prikladno , i mucam :``Ooovaj...gospodjo,imamo budzetske restrikcije a ja nisam kadra jel`te da ukradem cistu posteljinu,nisu me nikada ucili u skoli,pa...paa...moracete da se strpite i da ostanete da plivate u sopstenoj krvi.Ako zelite da zahvalite za to, posaljite hate letter  i adresirajte ga na naseg koordinatora...``I jutros oko sedam,dok sam popunjavala izvestaje,koga moje krmejive oci vide? Koordinator!Skakuce s noge na nogu.Samo sto ne zvizdi.I nosi sa sobom listu.

Ih,da bar mogu u vasku da se pretvorim.Ili u ovu olovku.Da ga ujedem za dupe. Il da me samo obidje.Sto je blizi,to sam ja sigurnija da mi ne gine smena od sesnaest sati.Meni kao ``najmladjoj`` po radnom stazu,izgleda,takve smene  najvise prijaju.

Evo ga.Pored mene.

-Kako si?

-Ako pogledas ove putne torbe koje vucem ispod ociju znaces kako sam. -smeskam se.

-Onda te nece oduseviti to sto cu morati da te zadrzim jos osam sati.

-Yahhhhhhhhhooooooooo!

On upitno podize obrvu.

-Nema problema,ostacu ja,jer predpostavljam nemas nikog drugog...ali pre toga cu morati da popunim onaj zvestaj o nesrecama...cisto da se ogradim od svake greske koju zbog UMORA mogu pociniti jerbo me prisiljavas da ostanem...

-Ti sama znas sta je najbolje...

-Ohhh da...

(Ziveo sindikat! In your face pig... Koliko ces da odgulim ove nedelje : pedeset-sezdeset sati?)

Dok mi okrece ledja,stavljam vampirske zube.

-Ohh Francois... suskam.

-Spremi mi  kod 50,tvoje krvi ako moze...

On se smeje.Ja se smejem.Zubi mi padaju na  pod.Jednim okom gledam salicu kafe a drugom  prostoriju sa sterilnom opremom.A da je uzmem introvenozno?

Pomalo sam nervozna.Procitala sam Poker for dummies, na Party Poker doguram i do 20 000,i svejedno...nervozna sam.Ruke mi se znoje.Ovo je moja prva zvanicna partija pokera, ako naravno  ne racunamo one partije strip pokera iz mladjih dana u kojima covek gleda da sto pre izgubi kako bi se resio viska odece.J-P nas docekuje.Procelav.U bosericama.Osmehnem se skoro na silu.Kad znam da nisam u svom elementu treba mi vremena da se opustim.A veceras definitivno nisam u svom elementu.

Pascal stize sa flasom vode i bananama.Svi  se smeju.

-Pa sta, to su mi vitamini.Ozbiljno.

Sedamo za sto.Ja sam jedini nepusac. Ok, 1:0 za internet. Na internetu postoji sansa da zakacim viruse,ovde mi ne gine rak pluca.

Kasljucam.Ne zato da ih opomenem.Nisam od tih.Kasljucam zato sto me dim davi.Lagano u dzepu stezem pumpicu koja mi nije prepisana ali koja ume da posluzi.Tako je to kad je covek hipokondar...

I partija pocinje.

U pocetku igram pazljivo.Na sigurno.Ne blefiram.Jer ne umem.Zapravo,racunam na to da ce ostali da pomisle da ne umem.Zato se u pocetku smeskam kad dobijem dobre karte.Cisto da ih navedem da misle da ce uvek biti tako.

Oni ocigledno nisu proucavali Poker for dummies.

Pasc ispada prvi.

Ostaje za stolom i jede banane.

Prati ga Celine.

Za njom ispada i procelavi J-P.

A onda i Jo-Duff.

Igram protiv onog koji me ucio da igram.

Ucenik ce probediti profesora.

Likujem.Ne brojim vise zetone.Ima ih more.Toliko sam zadovoljna  da slabije pratim igru.

All-in? Nema problema.Poker majstor kao ja se ne plasi nicega...

Mat izbacuje dva para : A i K.

More zetona nestaje.

-Placas veceru dear.Veceru i alkohol.Treba da zalecim povredjeni ego.

Drugo mesto: 150$. Banane: 4$.Novi sjaj za usne 27$.Izraz na njegovom licu kad je shvatio da ce igrati protiv mene u finalu : priceless.

Ako uzmemo u obzir da mozak umire poslednji, u  onih 10-12 minuta ciste elektricne aktivnosti, posle smrti naravno, mogla bi stati vecnost.Ako ste vec sanjali onda ste sigurno imali osecaj da   se  sati  i dani mogu kondenzovati u svega jednoj minuti sna...

Koliko onda godina, vekova i zivota mogu da stanu u tih poslednjih 12 minuta?I kako da  onda ne pomislim : mozda sam vec mrtva i zivim u snu...

Jedan cika me nekih pola sata uporno ubedjuje kako bi trebala da kupim Sonic Blade jer je to najsigurniji, najostriji i najzabavniji noz na trzistu.Uz neponovljivi noz ide, kao poklon ,ljustilica za beli luk.

I sve to samo za 3 rate od 39.95$ + takse + troskovi.Cika predlaze da da zovem odmah inace necu dobiti neki tupperware set.Menjam kanal.Dosta si me gnjavio.

Mislim da cu opet da pisem o dragom&neophodnom.Zasto?Zato sto je on jedan nepresusan izvor inspiracije.

Sinoc se vratio sa nekog domaceg festivala ratnog filma.Zapravo,on,Pascal,Alex,Jo-Ham ...Upada u sobu,ja spavam,ne znam gde mi je dupe a gde mi je glava,a to je slucaj obicno oko 3 am,seda na krevet i tu pocinje :

-Jel spavas?

-Spavala sam - rezim.

-Kako je bilo na festivalu?

-Ma super je bilo,svideo im se nas film.E ljubavi,izboli su me nozem,jel mozes da pogledas ranu?

Skacem kao oparena.

-Iskreno se nadam da ovo nije glupa sala.

Trudm se da zvucim ljuto a ustvari ostajem zabrinuta.

On mi okrece ledja i pokazuje nespretno postavljen zavoj.

-Pravo umetnicko delo.Zasto nisi otisao u bolnicu?

-Zato sto tebi vise verujem.

-I kazes izboli su te ?

-Ma nisu,to je od retrovizora.

-Necu ni da pitam kako se to desilo.

Teturam do trpezarije.Dok pripremam materijal on se nervozno setka oko mene.Vesela druzina sedi oko stola i jede kokice.K`o u bioskopu.

Imam  par sterilnih 4x4, i par 1x1,desetak tampona sa clorexidine,NaCl O.9 u plasticnoj ampuli,par sterilnih rukavica,jedan spric od 5cc jos uvek u pakovanju...

(Uvodna tema Klinike Svarcvald)

Skidam improvizovani zavoj.Da mi nije rekao da se salio za ono ``izboli su me`` sad bi dobio cusku.Rana je duboka ali ne lici na  ``ubodne rane``.Nemam Steristrip.Steristrip su one male trakice koje koristimo da priblizimo krajeve rane.Oni ujedno izbegavaju one metalne ``spajalice`` i rucno radjene savove.

-Pasc,ti si to bas onako strucno uradio?

Pascal se kezi.On je srecni idiot.Nikada ga nisam videla namrgodjenog ili ljutog.Ok je Pascal.Ne mozemo svi biti namcori jel`te.

-Moraces u bolnicu.Ja nemam sav materijal,sem toga...

-Sutra cu da ti kupim sav materijal.Zakrpi me za pocetak,za nocas...

Trljam sasusenu krv sa ledja.Miris alkohola i sasusene krvi je nesto na sto sam navikla ali po prvi put,gledajuci njegovu krv,i znajuci da je NJEGOVA, osetih slabost.

Ocistih ranu onako kao sto bi to uradila na poslu,ne preskacuci etape...postavih sterilne gaze i zalepih ga trakom.

-Sutra bi trebalo da mi kupis materijal ako neces da ides na hitnu...Ako Sebast radi neces morati da cekas...

-Da svi znamo,savrseni Sebast will save the day...

Kezim se,skupljam krvave tampone i gaze,skidam rukavice i perem ruke...

Sa njim nikada nije dosadno...

Nikada.

Presavsi preko praga ,umornu od posla, docekao me Molesto masuci repom.

``Sta je debeli,dobro si raspolozen? Sam si kod kuce?``

Glavobolja koja me mucila od jutros jos uvek nije pocela da jenjava.Tablete ce biti resenje.Preturajuci po tasni pronadjoh Advil i neke pilule sa Codein-om.Advil or Codein-thing-pill that is the question.Izabrah Advil.One sa Codein-om ostavih za ne daj Boze.Progutah ih onako bez vode i skinuvsi se legoh na kauc u dnevnoj sobi.Molesto se sklupcao kraj mojih nogu.Zaspala sam vrlo brzo i probudila se nekih sest sati kasnije.U prvom trenutku nisam znala gde sam ni koliko je sati.Srecom, to je trajalo samo trenutak.U stanu je bilo mracno...i previse tiho.Pustih Jorane:

``Hier nuit,hier nuit,j ai fait un rêve, il était beau et j`étais bien et tu n`existait pas...``

I po prvi put nakon dve godine,zapitah se sta uopste radim ovde?

Obesicu ga.Hocu,majke mi.Samo jos uvek nisam odlucila za koji deo tela a verujem da cu strateski odabrati  taj anatomski deo  u poslednjem trenutku.Besna sam.Da mi nije zao ujela bih samu sebe...a posto mi je zao cekam njega da dodje kuci.Njega mi nece biti zao.I da nisam besna kao sto jesam verovatno bih se smejala jer mi je malopre,dok sam pila prvu jutarnju, palo na pamet kako bi,kad bi me sad crtali kao strip junakinju ,strip crtaci  komotno mogli crtati kao besnu zenu sa oklagijom (ili  bejzbol palicom posto oklagije nemam).

Spavala sam malo i lose.Mozda zato sto sam zaspala na nekom anatomskom atlasu.Mozda zato sto nisam navikla da spavam sama.Mozda zato sto me Molesto probudio oko pola pet ujutro trazeci da ga izvedem napolje.Prizor idilican.Blue,pred zgradom, u najprovidnijoj  spavacici  iz kolekcije za-specijalne-prilike u pola pet,sa plasticnom kesicom u jednoj i salicom kafe u drugoj ruci.Jebeni dzukac.Da ga ne volim znas kad bi mu govna skupljala polu-gola u pola pet ujutro? Nikada!U principu,na svasta smo spremi zbog ljubavi.Ponekad skupljamo govna.Ponekad ih pojedemo.Kao ja nocas.I ljuta sam.I...mozda ne toliko ljuta koliko zabrinuta.Where are you damn it?!

Sirotinjska supa iz kesice.Ona koju ubacis u mikrotalasnu dodas vodu,otvoris kesicu sa zacinom i  cekas tri minuta.Jedem tu supu iz kesice a jede ona mene.Ostaje mi jos jedan ispit,onaj na koji nemam srca  da ne odem iz prostog razloga sto sam ucila i dok jedem ovu supu,razmisljam o enzimima koji ce lagano da razgradjuju rezance.Cekaj,kako ono bese? Amylase salivaire u ustima koja razgradjuje amidon ,pa posle amylase pancreatique...

CCK za chyme gras ,sécretine za chyme acide...CCK za kontrakciju zucne kesice...sécretine za punjenje iste...ili bese obrnuto?Sama sam kod kuce.Molesto spava na kaucu kao beba.

Pokusavala sam jutros da se ubedim kako bi bilo dobro da  aplikujem za neki posao pri vojsci.U struci naravno.Kad sam mu spomenula djipio je kao oparen.

``Hoces da te posalju u jebeni Afganistan?``

(Ako ce to uciniti da se osetim zivom zasto da ne.)

``Nece me poslati za Afganistan.``

``Alexa su poslali,nije mogao da odbije.Potpises li ugovor poslace i tebe.``

``Aleks nije imao nikakvu formaciju.``

``Nemoj da me nerviras...meni su nudili ugovor na  sest meseci  tamo.Odbio sam zbog tebe.Kakve su sad to gluposti?``

``Mogli bi zajedno?`` (Sad vec uzivam znajuci da se on stvarno nervira...)

Ok. Ostajem uporna.

``A Afrika?``

``Sta s Afrikom?``

``Pa mogli bi da odemo tamo na  sest meseci...da radimo.``

``Pa mogli bi da odemo dodjavola.``

Smejem se.

``A da odemo do sobe?``

A soba je svinjac.U elanu strasti to ne primecujemo.On ne primecuje.Ja  obicno primetim svaku stvar koja nije na svom mestu.Par nedovrsenih knjiga se vec tri nedelje vuku pored kreveta,pored kompjutera tekstovi njegove mame  i  moje obrade istih...Nije mi uopste jasno kako sam se uvukla u te gluposti.Njegova mama pravi konferenciju na univerzitetu.Mnogo poznatih psihologa i ona.Izmedju ostalog.I ja koja treba da preradim neke od njenih tektova i uradim power point prezentaciju.

Sad sedim sama kod kuce.Molesto spava na kaucu.Knjige su po podu.Kompjuter je na podu u dnevnoj sobi.Ja sam na podu.Mobilni je na podu.Zmirka.Imam novu poruku koju ne zelim da procitam.Ustvari zelim.Ali ne smem.Dopustam mu da zmirka. 

S druge strane mozda je S. Mozda mi upravo pise : ``Nasla sam muza vracam se kuci.``

Ko ce ga znati.

Subota.Napolju devet stepeni.Sasvim dovoljno da se terase barova  napune dok trepnes okom,da oni koji vole brzu voznju izvuku motore i da se u siromasnijim kvartovima,na terasama, pojave fotelje...fotelje u kojima ce oni za koje je glagol raditi  jedan od onih nepostojecih, sedeti i piti pivo...

S. je vec u Bgd-u.Rece i nesto kako njeni  insistiraju da upozna  nekog lika iz komsiluka.``Fin decko.`` kazu.Ona kaze da za pet nedelja ne bi mogla ni da upozna a ne da  eventualno dovede nekog tipa ovamo.Mene cela ta prica strasno zabavlja.Vec pokusavam da zamislim S. kako se vraca,donosi mi knjige i dovodi ``muza``.Jer ipak, mama i tata su uporni.Tvrde kako su Srbi u svemu superiorniji.Meni je tesko da verujem u tu tvrdnju jer se, iz ono malo iskustva koje sam sa istima imala,uverih u suprotno.Ne etiketiram sad ceo muski rod naseg porekla ali...nisam daleko.S. ne govori nista.Smejulji se pomalo bedasto dok uporno pokusavam da joj objasnim da bi trebalo da joj bude svejedno sta ce familija da joj kaze kad cuju da ju je Charles ostavio zbog  neke ribe koju je upoznao na netu.Jos manje bi trebalo da je tangira to sto ce reci da je baba-devojka jer sa dvadeset i sest godina nije udata. Tako malogradjanski!A ipak,ona se smejulji pomalo bedasto i ne odgovara.Mozda ona ipak zeli da nadje muza?

Ovim putem obracam se muskoj blogerskoj populaciji izmedju 25-35 godina koja je jel`te slobodna da posalje kandidature na moj mail kako bi iste bile prosledjene sirotoj S. Nije ona kriva -krivi su njeni roditelji!

Patate je zapalila na Floridu.Bez mene.Sa novim tipom s kojim se vidja krisom.I ne,nije ozenjen iako ona taj tip najvise voli.Stariji je od nje vise od 15 godina i...iako se vidjaju vec mesecima ja ga jos nisam upoznala.Ona mi je naime spomenula kako se on plasi reakcije njenih drugarica.C`mon...Ne ujedam ja...sem kad mi to ne zatraze! :P

Marie-Eve je za vikend zauzeta a Sesi je otisla na Aljasku sa deckom tako da sam ostavljena na milost i ne milost M. i njegovih golf tripova.Sutra,naime idemo da igramo golf.On uporno tvrdi kako je golf prilicno tezak.Ne verujem mu.Mada,ni za hokej nisam verovala.Sve dok nisam probala.I dok nisam pokupila snap pravo na tibiu.I verujte boli...

Sama sam i dosadno mi je.Istrcala sam  deset kilometara danas,spremila stan,spakovala knjige u kutije...i pocinjem polako da zalim odluku.

Mozda da pocnem da pletem?

Pila sam pastis viseci naglavacke s`kauca.Cak  je i S. koja obicno odlicno izgleda,iz te perspektive izgledala cudno.Pastis je mirisao na Sinekod.Ne,ne samo da je mirisao na Sinekod vec sam se, pijuci ga,  mogla  zakleti da pijem taj dobri stari narandzasti sirup. Moja odluka da odlozim diplomiranje do sledece godine ostavljala je gorak trag u ustima.Srecom,pastis je sladunjav. No ipak,imala sam osecaj da izdajem samu sebe. S. je,srecom po mene,klateci se na stolici,primetila kako cu konacno moci da se naspavam i kako cu,po prvi put nakon cetiri godine,moci da se suncam napolju preko leta.Dodala je i to da cu moci da joj pravim drustvo kad bude pravila haos po klubovima.Priznajem,s` te strane gledista,moja odluka i nije delovala toliko lose. I juce,viseci naglavacke sa kauca,osetih kako  griza savesti koju sam osecala zbog napustanja fakulteta,polako iscezava.Sedele smo i pricale satima. Pre nego sto je posla kuci,oko tri izjutra tutnuh joj u ruku papir sa Milosevim brojem telefona,osetivsi neku blagu nelagodu,i pozeleh joj srecan put.Ona mi obeca da ce se javljati cim bude mogla.

So…here I go.Hi,my name is Blue and I was a workaholic.Now I`m just someone who doesn’t know how to spend all the free time…

Prati me u stopu.

``Hoces da se igras samnom?``

``Kasnije Marie,sad imam mnogo posla.Ako zelis ,kasnije mozemo da gledamo neki film.Ti biras.``

Ne odgovara nista.Spusta pogled na uglancan bolnicki pod i uvrce prsticima  rub pidzame.

Stavljam je na krevet.Ona me gleda,tuzno i prkosno istovremeno.Dok joj provlacim tube kroz rukav pidzame brojim u sebi masnice na njenom malom mrsavom telu.Siroto dete.Siroto,siroto dete.Ljubim je u celo i ostavljam uz obecanje da cu se vratiti za par minuta.

Okrecem se izlazeci iz sobe.Marie sedi na rubu kreveta  i mlati nozicama.Smedje kovrdze padaju na njena ramena.Sad znam kako izgleda andjeo.

Pet minuta kasnije nalazim je na bosonogu na hodniku.Oci su joj crvene od suza.

``Rekla si da ces se vratiti.``

``Marie,kad ti nesto obecam jel` drzim obecanje ?``

Klima glavom.

``Idemo  u sobu.``

Grcevito se hvata za moju nogu.Kao davljenik.Kao da joj od toga zivot zavisi.Place.Ja ne volim decje suze.Ubijaju u meni i onu poslednju trunku profesionalizma.Vadim iz dzepa nalepnice.One su tajno oruzje svake koja je ikada radila na pedijatriji.Ali moje nisu  poput onih koje sve druge imaju po dzepovima.Naime,moje nalepnice su magicne.Jednom zalepljene na bolno mesto one umeju da otklone svaki bol.Ali Marie nije impresionirana.Brisem joj suze i pokusavam da sklopim pakt.Mora da mi pomogne.Treba da sredi svoj krevet.Pristaje.Ostavljam je tako zaposlenu u sobi.

Dok pisem beleske krajickom oka gledam hodnik.

NaCl 0.9% 500ml I.V perfuse bien  sur pompe volumetrique en TVO.Site intact.Bon retour veineux.

Vidim je na dovratku.Proviruje.Trazi me pogledom.

``Dodji…``

Da moze da trci sa  onom silnom skalamerijom koju vuce iza sebe verujem da bi trcala. Ovako uzurbano grabi hodnikom uz  kloparanje pumpe.

``Sta gledamo lepotice ?``

Njeni mali beli prstici prelaze preko filmova.Iako ne zna da cita,Marie zna sta  zeli…

Harry Potter. Harry kog sam gledala toliko puta da poznajem neke replike napamet.

``Dobar izbor drugarice.``

Idemo do sale za projekcije.Ona ne govori nista ali me zahvalno gleda tim svojim krupnim smedjim ocima.Umotavam je u plahtu i dopustam joj da se pripije uz mene.Smesi se.

O da…andjeo…

``Jel`bi ti htela da budes moja mama umesto moje mame?``

``Ali Marie,ti imas mamu !``

``Da,ali ti me nikada nisi zaboravila…``

Osecam kako me nesto gusi.Ne uspevam da disem.Grizem usnu.Na kraju,ne odgovaram nista.Ljubim njeno malo belo celo i pokazujem prstom :

``Vidi,poceo je film.``

Ovde je to cesta praktika.Roditelji dovedu decu na hitnu a onda ih i ostave u bolnici.Zaborave.

Marie nije videla svoje roditelje vise od dve nedelje…

Tesim sebe  idejom da je tako mozda i bolje dok mi u glavi odzvanja recenica :`` Jel`bi ti htela da budes moja mama umesto moje mame ?``

Ohh,da samo mogu moje siroto dete,da samo mogu….

U mojoj glavi je haos.U srcu takodje.Na poslu i na faksu nije nista bolje.Ima ona narodska koja kaze : ``Kad te hoce - hoce te.`` Mene,eto,ovih dana,ovog meseca,bas hoce...

I nemam snage da napisem nesto pametno.Sem toga nikada nisam-zasto menjati dobre stare navike?

Na jednom drugom blogu napisah nesto vezano za trenutnu situaciju misleci da cu lakse rezonovati ako sve stavim na papir.Nije nista pomoglo.Osetih se samo duplo licemernom.I dok ja udaram glavom o zid,a ne shvatam da ga onaj gore s mog puta ukloniti nece,neki uzivaju.Gledam ih...i ne mogu da ukapiram kako uspevaju? U istoj su frci kao i ja,i ostaju...funkcionalni.Beats me.

Odoh.Na posao.Nafax.Na ucenje.I tako  u krug.Idem da sredim to malo zivota sto mi ostaje.

U sebi mrtvo nesto nosis.A ne znas.Rukom stomak milujes i cekas.I onda zemlji poklanjas.Deo sebe.Zauvek.

``I've got a book of matches
I've got a can of kerosene
I've got some bad ideas involving you and me
I don't blame you for walking away
I touched myself had thoughts of flames
I sat the bed and laid there in it
Thinking of you wide awake for days
Wide awake for days``

Alkaline Trio

-Zasto ne odes ?

-Zato sto sve nije tako jednostavno.

-Moze biti jednostavno ako ga jednostavnim ucinis.

(Ja volim komplikovane stvari.)

….

Mesec dana tisane.Dan za dan.

Sms1 : Srecan ti prvi mesec uspesnog izbegavanja.

Sms2:  Zar je to nesto sto bi trebali da cestitamo jedno drugom?

Sms1:  Ne znam.Nedostajala si mi.

(Jebi se,jebi se,jebi se,jebi se…tako nam je dobro islo to izbegavanje.)

Sms1 : Nista se nije promenilo.

We share a love.Love for fire.

Now,cut off my fingers.One by one.And wash off your crimson hands…

A onda idi dodjavola P-M Gervais.

Ja sam net zagadjivac.Serijski ubica web prostora.Hronicno neispavani student.Umorni radnik.Nezahvalna cerka.Neverna devojka.Obicni hipohondar.Bedno piskaralo.Snowboarder bez sezonske karte.Zahtevna sestra.A  mogla sam eto da budem nesto egzoticnije.Kusac u fabrici cokolade.Ulicni zabavljac.Ali ne obican...kao Piksi recimo.Rudar.Kao Mirza.Grobar.Kao Pantelija.Prodavacica karanfila.Kao Perica.Narkoman.Kao Brzi.A obecavala sam.Kao Slobodan.Al` postadoh serijski ubica.Strah i trepet slobodnog web prostora.Dezurni blogovski smarac s verbalnom dijarejom.

Ovaj mesec bice mesec crne kesice.Povraca mi se od njega.A nisam trudna.Nisam pokvarila stomak.I u stilu meseca crne kesice :

No bravery

J.B

Nombreux sont ceux qui ont dormi à mes côtes…

Pour les compter les dix doigts de deux mains ne suffisent plus

Alors, je les oublie en me réveillant

Sans me poser trop de questions inutiles

Les questions touchant l`amour

Ou les sentiments

Ou ce que je vais faire en les croissant dans la rue

Ignorer ou sourire avec complicité

Complicité de deux personnes ayant déjà tue

Toutes les règles morales

Sans aucun regret

Pour ce vide comblé inadéquatement.

ITB

Cetiri je ujutro : vreme za  mracne i sablasne posete. Ja u krevetu ne spavam.Ja u krevetu putujem.Proputovala sam ranije sve dubine okeana, obisla sve rtove,i procunjala po svim potopljenim brodovima,rukovala se sa svim mrtvim kapetanima i jahala morske konjice, sedela ispred ves masine i slusala poruke koje mi je slala.Bahuuum-bauuum-bahuuumm-bauuuuuummm.Pet puta sam ubila,dva puta iz nehata,tri puta  su dokazali actus reus a bogami i mens rea-u…al`uvek sam prosla nekaznjeno.Ko kaze da se zlocin ne isplati ?Znam sve corsokake onog sveta,nepogresivo ih biram dok me progone,bas k`o u inat.Nikad ne vidim svoje progonitelje,ali ih namirisem - osecam  samo zle namere u vazduhu dok srce mi nejako redovno preskace  ceo drum solo – not just a beat.Tri puta su me ubili,dva puta su me nozem izboli,jednom sam se davila,jednom sam vene isekla i gledala kako krvarim.Par puta sam letela.Bez krila. Sada lezim u krevetu,na ledjima,nepomicno,dok mi crna macka sedi na grudima i pilji u oci. Ko zna sta sam nocas radila ?Pronalazim oblik iz kog sinoc pobegoh,sav topao i rumen.

Ova rec sto na usni mi stoji

Bez prizvuka losih misli

Kliznuce na papir

I onda :

U toploj pospanoj noci

Dok svetiljka mutna na uglu ulice skilji

ko pospan vojnik sto budan sanja na strazi

Smocicu snage da ti kazem :

Divila sam ti se.

Moje godine kaskale su za tvojima

I govorio si da one

krijuc u sebi zrna istine

Umeju krila poput golubice

Rasiriti i put neba se vinuti

A onda se sa visine stmoglaviti

U poslednji tren pred tlom zaustaviti

lepotom svojom oci posmatraca zaslepiti

I vecno boleti

A ja znadoh

da uzalud cekam

Malu belu zastavu

U znak predaje da podignes i kazes

Da se u vinskom talogu ne krije se istina

Sto svest pospanu probudi

al`cekah.

Moje godine kaskale su za tvojima

I nisi hteo il` nisi smeo

Njih da okusis

Vecito se krijuci iza pravila

Ja nisam znala cega si se plasio

I zasto ti nije smetalo

da nocu prazninu zagrlis

I u tami sletiste za snove na dlanu svom sagradis

A u mrezu paucju upletes pricu.

Onda ti je dosadilo

Moje igre su te zamarale, otisao si

Odnevsi sve reci i par stihova

Teski zimski kaput

Na desnom rukavu propaljen cigarom

I svetlost iz mojih ociju

A moje godine kaskale su za tvojima.

Davna

Zaboravila sam sve pesme i sve price

Zaboravila sam jezik ljudi i jezik zivotinja

Ukus krvi

Slast pobede

Zaboravila sam da se smejem

Da placem nikada nisam naucila

I sve puteve,sve precice,sve ljude i ulice

Sve,sve sam zaboravila

I u oknu svecu da u noci lakse pronadjes put ostavila

Znam,

Kada se pojavis

Pravicu se da te ne poznajem

U tisini cu

Krugove nevidljive iscrtavati

A rec na usni bice kao noz pod grlom

I neka sam prokleta ako ti nagovestim

Recju il` pokretom

Il` mozda pogledom

Jer znam...

Pokusavao si da zalecis moje rane ali i sam si krvario

Sa demonima mojim da se izboris tako lako si znao

I nije ti smetalo sto moje oci nikada nisu oplakivale gubitke

Dok bi u tisini u polutami sedela mirno

Mermerno hladna i sama.

Pet slova tvog imena bila su moja azbuka

Ispisala bih je pred Bogom i pred Djavolom

Pred ljudima i pred zverima

I izgovorila u sebi nebrojeno puta

Braneci je od svih nevernika i krivokletnika

Izdajnika ,protuva,zaborava i sebe same.

U mojim nocima

Nevidljiv trag si iza sebe ostavljao

Ja,slepica,prstima sam ga mogla procitati

I krenuti za tobom ne postavljajuci pitanja

Ne pricajuci o vernosti i iskrenosti

Jer ljudi smo a ne psi ili vukovi

I moji obrazi nikada nisu zarudeli

Dok sam ti o drugima pricala

Al` krv moja nikada nije kljucala od njihova dodira

onako kako je kljucala od jednog tvog pogleda

I ti si to znao.

Ne znam da li si mogao u ocima da procitas sve moje istine

Da li si video sva njihova lica i nalicja

Sve iskonske strahove

Ciji se oblik nekom cudnom igrom slucaja sa prazninom u meni poklapao

Sve moje zelje i snove,ne znam da li si video

U kratkom delicu sekunde dok su moje oci pocivale na tvojim usnama

U prostoru i vremenu sto sami stvorismo da bi postojali.

Znaj,

Pravila sam se da te ne vidim

A spazih te u daljini opustelog horizonta

Dok si prilazio poput deteta

sa suncem u ocima

Plasila sam se a nisam to smela da ti pokazem

I ti,sve si o meni znao

No plasila sam se i

Nisam smela il`nisam htela to da ti pokazem

Ko bi ga vise znao

I dok si mi pricao o Moskvi

Bez bitke sam te gubila

I na cekanje se

Ja,koja sam samo pod tvojim pogledom majka i zena mogla postati,

Na cekanje se u jastuk zarekla

do datog trenutka kad

Srescemo se kad nas godine okrnje

Tamo gde je tisina pola reci a uzdah pola zelje

I tada o proslosti ti necu govoriti

Ni uzdahu da se otme necu dopustiti

Da ne narusi tisinu tame sobe u kojoj sam te cekala

Sa svecom u oknu upaljenom.

ITB

Uzimam novine,sedam za kuhinjski sto,kroz prozor me greje ovo martovsko zubato sunce dok milion cestica prasine razdragano plese oko mene.U svetu nista novo.Umro je Slobodan Milosevic.Tacka.Nema vise price.Zadavicu golim rukama onog ko mi ga jos jednom spomene.Uzalud se pred radoznalima branim recima kako ja vise nemam pojma sta se u Srbiji desava,ko je na vlasti i koji su trenutni politicki skandali.Jedva pohvatam i ove ovdasnje.Tako mi Milka cokolade.

Taman pocinjem da citam o tome kako je nova skolska reforma neminovna,a osecam da ce J-E opet da zove I da mi se zali kako sve to nema smisla,jer eto,od skole pravimo obdaniste,daycare za buduce nekvalifikovane radnike,za one koje ce kasnije biti lakse  kontrolisani jer ipak,znanje je moc,a oni nece imati znanje, kad zvoni telefon.

Sa druge strane zice moj brat.Osetim po glasu da nesto nije uredu ali mu dopustam da sam dodje do teme.Nedeljom ujutro sam retko strpljiva.Zaboravljam reformulacije,tehnike komunikacije…pa ipak,danas ne radim.

Kaze da ga je zvao matori na mobilni.Dva puta.Osam i deset.Osam i petnaest.On mu vrati poziv,posle dva meseca tisine, a stari  mu rece : ``Pa nisam ja tebe  hteo da nazovem.Hteo sam da nazovem xx.Pogresio sam broj.``Brat je besan.Peni.Obecava da ga vise nikada nece nazvati.Inace on jos uvek veruje u father-son crap.Ja sam odavno prestala da verujemjer znam da ce se matori promeniti when hell freeze over.Ja cutim.Mudro.Ako bilo sta kazem  to ce doliti ulja na vatru. Istovremeno se setim novogodisnje cestitke koju je poslao.Srecna  Nova.Potpisano prezimenom.Nista dad,nista your loving father.Nista…Bezlicnija je cak od one koju dobih od bivse sefice koju sam  potajno mrzela.Cale,cale,nenadjebiv si.