Aunties Aubreys excursion beyond the call of duty

Gurala sam zrna graska sa jednog kraja tanjira na drugi.Ona bi se kotrljala lagano s jednog kraja na drugi a onda se zaustavljala u smedjem sosu.``Upomoc,tonemo u zivi pesak!``vristala su.

Majka mi je uvek govorila kako se ne treba igrati hranom.``Seti se dece u Africi,ona nemaju sta da jedu.`` Znala je vrlo dobro da je ta recenica magicna. Osecaj krivice je najbolje oruzje nemocne majke. I jela sam,suznih ociju,razmisljajuci o toj deci u Africi koja nemaju sta da jedu.Suze bi padale po hrani menjajuci njen ukus.Mama bi se,okrenuvsi mi ledja, zadovoljno smeskala.

Hrana u kafeteriji je losa.Niko svejedno i ne silazi u kafeteriju da jede.U kafeteriju se dolazi da bi se culi i pokrenuli novi tracevi.Dok sam gurala zrna graska sa jednog kraja tanjira na drugi,Nancy,debela brineta sa kojoj sam radila s vremena na vreme, je mlela :

``On je pre mene bio junfer.Sa trideset godina,zamisli.I kad sam mu otkrila cari seksa nije imao drugog izbora nego da me ozeni.Njegova mama mu je do tridesete,dok se nismo uzeli i poceli da zivimo zajedno,prala ves.Sonja!``

Slusala sam je, i iako je sedela tik pored mene cinilo mi se da njen glas dolazi izdaleka.

``Da nemam decu sa njim nikada ne bih ostala pored njega.``

Gadila mi se.Do sada mi je bila samo antipaticna a sada mi se gadila.Svi oko stola su se smejali,zabavljale su ih njene reci.Ja sam cutala igrajuci se zrnima graska.

Naucivsi od malena da je nekada pametnije cutati uspevala sam da prezivim u bolnickim vodama u kojima su zli jezici bili i ostali na vrhu ``chaine alimentaire``.

Velike ribe jele su male.Ja trenutno nisam imala status ribe.Cak ni one male.Sa godinu dana staza bila sam plankton.Sem toga nisu me interesovale tudje price.Moji problemi bili su dovoljni.Novi podstanar sa kojim sam delila sve jos uvek je bio tajna.Podstanar.Svidjala mi se ta rec.Nije imala ono znacenje koje bi impliciralo roditeljstvo a ipak,jasno je objasnjavalo situaciju.

``On hoce jos jedno dete.Ja ne zelim.Ja mrzim trudnoce.Volim decu ali trudnocu mrzim.`` nastavljala je Nancy.``Kad sam trudna osecam se kao ona riba u sedmom putniku.A sto povracam...``

``Nancy,desava li ti se nekada da zacepis gubicu?``

Plankton je progovorio.Ziveo plankton.I plankton je ustao,cudeci se samom sebi sto je uspeo da izusti nesto tako,uzeo posluzavnik i pogledom potrazio prvo slobodno mesto.Za stolom u uglu,tik uz prozor,sedeo je smedjokosi mladic.

``Izvini,da li je slobodno?Treba mi mira i tisine a to je tako tesko pronaci.``

``Naravno.``rece on ustavsi.

``Galantan.`` pomislih.

Jeli smo cutke.S vremena na vreme bacila bih pogled kroz prozor.Padalo je vece.

``Znam da si trazila tisinu ali moram da ti postavim pitanje koje ti je verovatno postavljeno hiljadu puta...``

``Nema veze sa zmajevima,nisam rodjena ovde,i ovde sam oko deset godina.``prekinuh ga.

Ucini mi se u istom trenutku kako sam bezrazlozno gruba.Srecom,on se nasmeja.

``Vidim,da sam bio u pravu.`` rece a zatim dodade nesto na ruskom.

``My dear Pjotr,rekoh gledajuci njegovu plocicu sa imenom,slabo govorim ruski.``

Moj ruski se zapravo svodio na nekoliko neznih reci koje me naucio Milos par godina ranije.Od toga,nista upotrebljivo u ovoj situaciji.

On se osmehnuo.Imao je pravilne crte lica i lep osmeh.Siroka ramena.

Ustadoh zahvalivsi mu se na drustvu.

``I`ll see you around Pjotr.`` rekoh rugajuci se.

``Bice mi zadovoljstvo.``uzvrati.

Okrenuh se i kranuh ka liftovima.Lice mi se zamraci kad se setih da se vracam medj ajkule.