Aunties Aubreys excursion beyond the call of duty

Tristan je stigao u dogovoreno vreme.Ni minut ranije ni minut kasnije.Takav je Tristan.Tacan kao svajcarski sat.Ima u njemu svajcarske krvi ako se ne varam.Otac njegovog oca je poreklom iz Svajcarske.U Kanadu je dosao pre onog velikog rata i kupio farmu,ozenio se devojkom iz susednog sela i podigao osmero dece.Izmedju ostalog i Tristanovog oca koji je od najmanjeg i najsitnijeg decaka u porodci izrastao u crnu ovcu familije.Tristanov otac,propali ali srecno razvedeni muzicar nije mogao da se pohvali brilijantnom karijerom.Ne.Mogao je da se pohvali kvalitetom svoje sperme jer je istom uspeo da oplodi cetiri jajne celije.Cetiri jajne celije koje nisu pripadale jednoj te istoj zeni.Nijedna od tri zene, kojima su pripadale jajne celije nije znala za postojanje druge dve.

Zato je Tristan,na Bozic,saznavsi da ima dva polu-brata i jednu polu-sestru koji zive u BC morao da otputuje.Bez pozdrava.Samo poruka na sekretarci:``Saznao sam da imam dva brata i jednu sestru.Idem da ih upoznam.Ostavio sam ti kljuc u sanducetu.Nahrani macku i pazi na sebe.``Par meseci kasnije,posle pet-sest razlicitih poslova sa kojih je dobio otkaze zbog pijancenja,posle spavanja po jeftinim motelima u kojima gladni zohari mogu da pojedu coveka za manje od pet minuta i dnevnim sobama ljudi koje je upoznavao po barovima,odlucio je da se vrati kuci.

Izgledao je dobro.Par kilograma manje nego zadnji put.No ipak,dobro.

Zagrlio me toliko cvrsto da skoro nisam mogla da disem.

``Tu m`as manqué vieux.``

Osmehnuo se.

Kad je narucio kiselu vodu a ja Smirnoff umalo nisam pala sa stolice.

``Ko si ti i sta si uradio mom drugu? Priznaj!``

``Ne panici.Nisam prestao da pijem.Prestao sam da pijem pre podne.``

``Dobra rezolucija debeli.Vidis,moja je bila da pocnem da pijem.`` rekla sam namignuvsi.

Za trenutak je postao ozbiljan.Gotovo tuzan.

``Doduse, do podneva imas jos 20 minuta,te ti ih ostavljam da zavrsis tu kiselu vodu a onda cemo da predjemo na konkretne stvari.``dodala sam osmehnuvsi se.

Razvukao je usne u osmeh ali oci mu se nisu smejale.

Znala sam da je znao.

``Dobro je videti te...``

``Nisi ni svestan...``

Gledao me oklevajuci da bilo sta kaze.

``Kako si ti?``

``Dobro sam.`` pokusavala sam da ubedim samu sebe.

``Ne stvarno,kako si?``

``Jebiga...``

Uostalom znao je pricu.Svi su znali.

``Zivot se nastavlja...``rekoh gledajuci ga kroz flasu.Pila sam na silu.Pila sam da ne bi morala da pricam.I sta da mu kazem?

Zivot se nastavlja,a ipak stoji.Izgubivsi ono sto je trebalo da me ucini zenom, i majkom...izgubila sam i pojam o zivotu.O vremenu.O svemu.

``Radim.Drzim se zauzetom.Zmaram telo da ne bih mislila.Zavaravam mozak.``

Podigoh flasu i promuckavsi ono malo alhohola sto je u njoj ostajalo dodah : ``A i pijem.``

``Mathieu?``

`` We have been on the emotional rollercoaster ever since.``

``Razumljivo.``

``Jeste.``

``Macor je kod mene.Nisam imala srca da ga ostavim samog u tvom stanu.Debeo je i lenj.Skoro kao ti.``

Nasmejao se i uzeo moju ruku u svoju.

``Nasao si ih?``

``Jesam.``

Nije dodao nista drugo.Nije ni trebao.Nisam htela da postavljam pitanja.Upalio je cigaretu a ja otpih poslednji gutljaj i podigoh ruku da narucim novu turu.

U pozadini smeh plave devojke koja nas je posluzivala i RHCP Under the bridge...

``Zivot jebiga.``dodao je umorno.

``Da.Zivot.``