Aunties Aubreys excursion beyond the call of duty

Pila sam pastis viseci naglavacke s`kauca.Cak  je i S. koja obicno odlicno izgleda,iz te perspektive izgledala cudno.Pastis je mirisao na Sinekod.Ne,ne samo da je mirisao na Sinekod vec sam se, pijuci ga,  mogla  zakleti da pijem taj dobri stari narandzasti sirup. Moja odluka da odlozim diplomiranje do sledece godine ostavljala je gorak trag u ustima.Srecom,pastis je sladunjav. No ipak,imala sam osecaj da izdajem samu sebe. S. je,srecom po mene,klateci se na stolici,primetila kako cu konacno moci da se naspavam i kako cu,po prvi put nakon cetiri godine,moci da se suncam napolju preko leta.Dodala je i to da cu moci da joj pravim drustvo kad bude pravila haos po klubovima.Priznajem,s` te strane gledista,moja odluka i nije delovala toliko lose. I juce,viseci naglavacke sa kauca,osetih kako  griza savesti koju sam osecala zbog napustanja fakulteta,polako iscezava.Sedele smo i pricale satima. Pre nego sto je posla kuci,oko tri izjutra tutnuh joj u ruku papir sa Milosevim brojem telefona,osetivsi neku blagu nelagodu,i pozeleh joj srecan put.Ona mi obeca da ce se javljati cim bude mogla.

So…here I go.Hi,my name is Blue and I was a workaholic.Now I`m just someone who doesn’t know how to spend all the free time…