Morbidno...
Usavsi u lokal osetih miris formaldehida.Obisavsi celicna kolica koja je neko nemarno ostavio na samim vratima trudeci se da ne obracam paznju preterano na njihov sadrzaj uspela sam da u silnom haosu koji je vladao prostorijom nadjem mesto za stajanje.Nisam zelela da dodirnem bilo sta sto se nalazilo u laboratoriji.Gadilo mi se.Cekajuci uhvatih sebe kako pokusavam da ne disem.
``Znao sam da ces doci.``zacuh glas koji je dolazio iz frizidera.
Skocih ustranu udarivsi rukom u zid.Imala sam osecaj da cu da umrem.
``Nervozna si?``
``Nisam.Mislila sam da nisi tu.``
``Tu sam.Imam cak i drustvo.Oko pedeset nas je.No ne brini,nisu bas druzeljubivi.A i lepo su upakovani.``
``Morbidno. Kako si znao da cu doci?``
``Nimalo draga moja.Sta mislis koga ili sta seckaju ti silni mladi lekari?``a zatim dodade :``Radoznala si,zato...``
``Ne zelim da znam.Veruj mi.Ustvari zelim ali...``
Nasmejao se.
(...)
Pošalji komentar
Komentara:
zamisljam sliku. skroz otkaceno.
Mislim da me dotuklo kad sam videla ljudska rebra u lavabou.``Just like spare ribs`` he said.
, мењаће нам делове као на аутомобилу. Лешеви ће изгубити свој значај. На жалост, изгубићемо привлачност, и постаћемо само радна снага.