Aunties Aubreys excursion beyond the call of duty

Ova rec sto na usni mi stoji

Bez prizvuka losih misli

Kliznuce na papir

I onda :

U toploj pospanoj noci

Dok svetiljka mutna na uglu ulice skilji

ko pospan vojnik sto budan sanja na strazi

Smocicu snage da ti kazem :

Divila sam ti se.

Moje godine kaskale su za tvojima

I govorio si da one

krijuc u sebi zrna istine

Umeju krila poput golubice

Rasiriti i put neba se vinuti

A onda se sa visine stmoglaviti

U poslednji tren pred tlom zaustaviti

lepotom svojom oci posmatraca zaslepiti

I vecno boleti

A ja znadoh

da uzalud cekam

Malu belu zastavu

U znak predaje da podignes i kazes

Da se u vinskom talogu ne krije se istina

Sto svest pospanu probudi

al`cekah.

Moje godine kaskale su za tvojima

I nisi hteo il` nisi smeo

Njih da okusis

Vecito se krijuci iza pravila

Ja nisam znala cega si se plasio

I zasto ti nije smetalo

da nocu prazninu zagrlis

I u tami sletiste za snove na dlanu svom sagradis

A u mrezu paucju upletes pricu.

Onda ti je dosadilo

Moje igre su te zamarale, otisao si

Odnevsi sve reci i par stihova

Teski zimski kaput

Na desnom rukavu propaljen cigarom

I svetlost iz mojih ociju

A moje godine kaskale su za tvojima.