Aunties Aubreys excursion beyond the call of duty

Davna

Zaboravila sam sve pesme i sve price

Zaboravila sam jezik ljudi i jezik zivotinja

Ukus krvi

Slast pobede

Zaboravila sam da se smejem

Da placem nikada nisam naucila

I sve puteve,sve precice,sve ljude i ulice

Sve,sve sam zaboravila

I u oknu svecu da u noci lakse pronadjes put ostavila

Znam,

Kada se pojavis

Pravicu se da te ne poznajem

U tisini cu

Krugove nevidljive iscrtavati

A rec na usni bice kao noz pod grlom

I neka sam prokleta ako ti nagovestim

Recju il` pokretom

Il` mozda pogledom

Jer znam...

Pokusavao si da zalecis moje rane ali i sam si krvario

Sa demonima mojim da se izboris tako lako si znao

I nije ti smetalo sto moje oci nikada nisu oplakivale gubitke

Dok bi u tisini u polutami sedela mirno

Mermerno hladna i sama.

Pet slova tvog imena bila su moja azbuka

Ispisala bih je pred Bogom i pred Djavolom

Pred ljudima i pred zverima

I izgovorila u sebi nebrojeno puta

Braneci je od svih nevernika i krivokletnika

Izdajnika ,protuva,zaborava i sebe same.

U mojim nocima

Nevidljiv trag si iza sebe ostavljao

Ja,slepica,prstima sam ga mogla procitati

I krenuti za tobom ne postavljajuci pitanja

Ne pricajuci o vernosti i iskrenosti

Jer ljudi smo a ne psi ili vukovi

I moji obrazi nikada nisu zarudeli

Dok sam ti o drugima pricala

Al` krv moja nikada nije kljucala od njihova dodira

onako kako je kljucala od jednog tvog pogleda

I ti si to znao.

Ne znam da li si mogao u ocima da procitas sve moje istine

Da li si video sva njihova lica i nalicja

Sve iskonske strahove

Ciji se oblik nekom cudnom igrom slucaja sa prazninom u meni poklapao

Sve moje zelje i snove,ne znam da li si video

U kratkom delicu sekunde dok su moje oci pocivale na tvojim usnama

U prostoru i vremenu sto sami stvorismo da bi postojali.

Znaj,

Pravila sam se da te ne vidim

A spazih te u daljini opustelog horizonta

Dok si prilazio poput deteta

sa suncem u ocima

Plasila sam se a nisam to smela da ti pokazem

I ti,sve si o meni znao

No plasila sam se i

Nisam smela il`nisam htela to da ti pokazem

Ko bi ga vise znao

I dok si mi pricao o Moskvi

Bez bitke sam te gubila

I na cekanje se

Ja,koja sam samo pod tvojim pogledom majka i zena mogla postati,

Na cekanje se u jastuk zarekla

do datog trenutka kad

Srescemo se kad nas godine okrnje

Tamo gde je tisina pola reci a uzdah pola zelje

I tada o proslosti ti necu govoriti

Ni uzdahu da se otme necu dopustiti

Da ne narusi tisinu tame sobe u kojoj sam te cekala

Sa svecom u oknu upaljenom.

ITB