Malo sam se preforsirala….žurila sam da se vratim na vašu planetu…šta mogu simpatični ste mi , naročito neki i neke....

I tako ja pritisnuh dugmence sa leve strane, čvrknuh desno,umesto obratno, i odoh u vašu prošlost...jedva se iskobeljah , stalno se nešto bunite, svadjate, ratujete....i opet ja pritisnuh, sad malo jače..odoh u budućnost. Samo da znate šta će se desiti ...polako sam okretala točkić, pa i ja sam radoznala, i za neke sam videla svašta...e, neću vam reći šta....mogu samo da vam kažem da će blogoye postojati i dalje i da će ...psssst, ne smem više...i da će neki od vas... ih... ma, znala sam ....ali....psssst to tek ne smem.....a što je interesantno, nikad ne bi rekla da će....

I spustih se nekako u ovo vreme, ali i tu sam nešto zabrljala...nikako da nadjem taj Balkan, i taj grad....setih se ...i brzo ukucah tu ćirilicu...i sad mi nešto čudno, mora da sam stigla gde treba, ali piše.....porsche... morut blue...nacrtana neka vaša kola, pa piše leasing....pa neki avion, a na njemu piše airport city....malo sam i ogladnila, šta li je to caffe pizzeria?... ima i sokova, a na njima enjoy joy????  Piše i osmeh, pa crtice smile...auuuuu gde li ovo dodjoh??? Kako reče ono Tay??...aha...evo nešto poznato pa piše снецк бар ушће..... ФАССТ ФООД......Auuuuu, gde li sam zalutala??? Koja je ovo zemlja?  Izgleda da sam baš zabrljala....

Veliki poljubac

Došla sam na vašu planetu da je ispitam. Svašta sam videla, doživela.....

Iz vaših očiju teče voda, kao neke kapljice, probala sam je ukus varira....od slanog, do gorkog. Obično nešto prethodi tom dogadjaju. Kod mene ta voda se ne pojavljuje, osećam poneki put da se kupi negde, onda mi bude teško, kao da sam nešto loše pojela, pritiska me u grudima, želim da sam sama, ili da se nešto nije ni dogodilo, neki put si i prebacujem, ali voda mi ne ide na oči...., ne ume....

1.Mala plava devojčica sa veselim loknicama, udarala je nogama o pod, vikala
–Hoću tu lutku, kupi mi je, odmah....Iz očiju joj je tekla voda, kapljice SUZA su se razlivale po zajapurenom licu,
 nasmešila sam se, tako je bila slatka u svojoj ljutnji....

2.Na ivici šume, lovac je ugledao srnu, podigao je pušku, nanišanio, opalio, srna je poklekla na prednju nogu, blago ga pogledala, a iz krupnih tamnih očiju, kanula je jedna jedina SUZA, pre nego je glava pala na zemlju.
Nešto me je steglo u srcu, rastužilo, trenutak ranije veselo je trčala livadom, a sad....

3.Devojka je stajala u noći, zagledana u pučinu, srebrni Mesec obasjavao je bledo lice. Čekala je nekog  ko se neće vratiti. Na pustoj hridi bila je sama sa svojom boli, pogledala ja  more koje je bljeskalo u noći, zagledala se u hladne zvezde, On neće vise nikad doći, iz očiju kapale su SUZE.
Osetila sam njenu bol kao svoju, njena tuga me je rastužila...

4.U nekom suludom ratu, mladi čovek smejao se da najboljim drugom, zadirkivao ga je zbog pisma koje je pisao devojci.
Smeh.
 Tresak.
 Metak
 Glava jednog mladića klonu.
 Prijatelj, još sa osmehom na licu u neverici se zagleda u prijatelja. Prodrma ga, prvo nežno, pa grublje, pa kriknu, i onda sve zanemi. Stajao je zagledan u mrtvog prijatelja, u očima mu nešto zasija, SUZE potekoše, pokuša da ih zaustavi, ali bile si jače.
Osetila sam njegovu tugu, bes zbog nemoći, skupila sam se, zgrčila od njegove boli, srce je htelo da mi prepukne, mislila sam da ću zaplakati i olakšati mu tugu iako ne znam da plačem....

5.Mlada žena stajala je pred vratima. U očima se videla nada. Čekala je.  Neprekidno je gledala kad će se pomeriti kvaka na vratima, nije pogled skidala sa prozorčića pred kojim je stajala.
 Njeno dete.
 Oko nje su nervozno šetali ljudi, rodjaci, prijatelji, ali ona je samo stajala i gledala. Činilo se da i ne trepće, samo da ne propusti trenutak otvaranja vrata. Ruke je čvrsto stezala, prsti su joj pobeleli, iz ustiju se nije čula ni reč, a oči...oči su joj svakim sekundom postajale sve veće i veće.
I onda...vrata se otvoriše.
Beli mantil izadje. Pogleda ženu, pa skrenu pogled.
Neko pozadi jeknu, neko zakuka, neko se uhvati za glavu
Očekivala sam bujicu SUZA, patila sam sa njom zajedno, molila se da sve nije istina, nemoguće, ne nisam nešto razumela, njeno dete....
Žena je samo stajala. Oči , ogromne oči bile su suve. SUZE su nestale, ne vide se nikad se neće videti, pale su na srce, i okovale ga.....

Veliki poljubac

Čudni ste vi Zemljni!

Zašto radite stvari koje ne želite?

Ujutro vam se spava, a vi se dižete u ranu zoru, rastežete po kući, pijete neku crnu vodicu...

Ne ide vam se na taj posao, a bojite se da ga promenite sve misleći kako će vam na drugom biti.

Volite da jedete slasne, kremaste kolače, da grickate prasetinu, janjetinu... a mučite se sa nekim travuljinama koje nemaju nikakvog ukusa.

Baš ste čudni...one zgodne pikantne ženske, gladuju da bi izgledale kao pokretne vešalice, da čovek nema volje ni da ih štipne...a i kad bi imao volje nema gde....

Muškarci vam se lomataju od rane zore trčeći ili vozeći bicikl, kao stiču kondiciju....

Stvrano ne razumem....zašto se  ujutro ne okrenete na drugu stranu, zagrlite nekog, malo kondiciju popravite radeći one slatke male stvarčice.....pa onda odete na posao koji vam se dopada, pojedete nešto što želite, pogledate nekog ko vam se dopada...da .....i zašto ne kažete nekom da ga volite...zar stvarno vasoj planeti nema ni jedne jedine osobe koju  volite????

Verujte mi svako voli da čuje te tri reči: Ja te volim.......pokušajte....

Veliki poljubac

Došla sam na vašu planetu da proučim nešto što mi nemamo, OSEĆANJA. Isključila sam svoje moći, prepustila sam se i proučavala. Ponekad mi je bilo ćudno, ali išla sam dalje.

Nisam mogla da shvatim neke vaše postupke, pa sam potražila pomoć. Pričala sam sa nekim, žalila mu se na neuspeh, hvalila sa svojim pobedama, mogla sam satima da budem u njegovom društvu. Počela sam da mu pišem, da mislim o njegovoj reakciji na svoje postupke. Rekao mi je, to je PRIJATELJSTVO

Dopalo mi se to osećanje, možda više od bilo kog drugog. I ja sam htela da budem prijatelj. Sve više sam mu verovala, sve više mi je bio potreban. I jednog trenutka mi se učinilo da bi mi život  bio drugačiji, prazniji, da njega ne poznam. I onda, što vi kažete, kao grom iz vedra neba:IZDAJA. Bez ikakve potrebe, jednostavno me je izdao.Slučajno, kao što je sve u životu slučajno, uverila sam se svojim očima. Ono što je meni bilo sveto, jednostavno je ispričao kao neku zgodnu pričicu, jedan post više, nestalo mu inspiracije i orginalnosti.

BOLI, čudan osećaj, kao da ne mogu da gutam, nedostaje mi vazduh, na jelo ne mogu ni da pomislim, san mi beži iz kreveta, pitam se milioniti put:zašto? Ne nalazim odgovor. I sad ne znam kako da pustupim. Već mi nedostaje. Htela bih iskreno da mu kažem, ali nešto duboko u meni zaustavlja mi reči. Ne verujem mu.

Nikad vise neće biti isto, mogu oprostiti, ali ne mogu zaboraviti, i kako ponovo nekom, bilo kom, verovati?

Veliki poljubac

PS i gde ovaj post uopšte da stavim? U Život, ili u NLO???Ili je to možda baš odgovor???

Noć se spremala da napusti mali grad, zvezde su bledile, povlačeći se pred svetlošću koja se šunjala negde iza oblaka. Grad je spavao, tek ponegde je neko svetlo bilo upaljeno. Iza jednog  prozora, kroz, pomaknutu zavesu, video se lik i samo ruke koje su se brzo pomerale kucajući po tastaturi.

Na trenutak je sklonila kosu rukom, video se zamišljen pogled upućen ekranu računara, pa sve brži let prstiju. Ona je blogerka.... Piše nešto.... upravo je završila pesmu, nežnu, upućenu čežnjom mladog srca nekom daleko, nekom ko  nije pored nje, nekoj izgubljenoj ljubavi....nekom  ko možda nikad nije ni bio pored nje...

Momenat, zastaje, a onda se menja nick...više nije zaljubljena devojka...sad je iskusna žena, pecka malo svojim komentarima, iznosi neke životne istine, savetuje, smeje se, otvara poštu,... koliko poziva za druženje, sastanak, dopisivanje...smeška se odgovara dvosmisleno, nastavlja sa šalom, nekima i ne odgovara, samo osmeh....

Treći nick....ko je sad? Neko pun mašte, ili neko nespretan u svojim komunikacijama? Neko ko ne zna ništa o računaru, ili srtučnjak, programer koji sve ima u malom prstu? Neko ko pokazuje  slike snimljene ko zna u kom delu sveta, ili možda nežan cvet?

Zamišljena je trenutak, a onda piše, piše, oči je pomalo već peckaju, ali ne može da se odvoji od čarobnog ekrana. On joj daje sve, i prijatelje, i ljubavnike, i komšije, i drugare, tu može da se potpuno opusti, da je vole, i da ona voli njih.

Proteže umorno ruke, spava joj se, zora je, i ove noći,kao i mnoge pre, ceo svet je bio njen,.... ona je blogerka....

Isključuje računar, zatvara svetiljku koja joj više ne treba, ide da spava, okreće se ka krevetu, spušta ruke na naslon stolice, a onda  polako pokreće stolicu koja se kotrlja do njenog kreveta....Sneno rukama podiže svoje paralizovane noge...polako....polako....

Veliki poljubac

Moj dragi je BOR. Obožavam ga . Čitave sume pune mirisnih borova, razlile se širom zemlje, najlepša ostrva obrasla su njime, najviše planine, njime su se okitile. Raste i u gradovima ne smeta mu smog, prašina. Otporan na zimu, kad pod mrazom puca neko drveće on odoleva. Njegove lekovite smole svima su poznate,u šumi grickajte njegovu smolu, nikad se nećete razboleti, jeste li probali med koji pčele sakupe u borovim šumama, taman, mirisan, ko ga proba neće zakašljati cele zime...ni oni  pušači.

 Kod logorskih vatri njegove suve grane pucketaju i razbuktavaju maštu u letnjoj noći punoj zvezda.

Klima se menja, on odoleva svemu.

Nema lepšeg parfema od mešavine mirisa mora i bora.

I sad moj dragi nestaje. Prvo su mu zarazili šume bolešću

Onda su zapalili njegova stabla. Smolasto drvo bukti. Ne može se ugasiti. Dolazim u šume gde je caravao, širim svoje listove tražim. Dragi, ljubavi moja, živote moj, nema te....tvoja Belladonna  te treba...

Ne dirajte moj bor, ne palite vatre pod njegovim stablima, ugasite i opušak cigarete ako već morate da pušite. Čuvajte mi moju ljubav, ne mogu bez njega, ako on nestane, nestaću i ja, i mnogi drugi, pa i vi, jer pluća čovečanstva su u šumama....

Tužna sam, pomozite mi ako znate šta je ljubav

Veliki poljubac

Živela sam u Veneciji, gradu ljubavi romantike, lepote. Zvala sam se Atropa, obesna, volela sam da ludujem kanalima, jurim po zabavama, bacam poglede na sve oko mene. Mnogi su bolovali zbog mene, od laganog bola negde u želucu, pa do jakih grčeva, govorili su da zbog mene žuč im se prosipa, ja bih na njih  bacila kamen koji je ostao u njihovom telu, smejala se i jurila dalje.

I jednog dana sam kažnjena

Po Grčkoj mitologiji, ispaštaću kaznu dok je sveta i veka. Pretvorise me u cvet, dadoše mi ime bella donna, jer su žene počele da cede moj sok, da ga ukapavaju u oči koje bi postale velike i sjajne. Počeše od mene da prave lekove, smirjujem nemire koje sam izazivala, kamenčić u bubregu zastane, jetra se ne grči, nervoze nestaju...

Belladonna, cvet rasut po šumama, bukovim, hrastovim, volim jaku zemlju, kad se šuma zapali, prva dodjem na zgarište.

Ponekad se osvetim, moje lepe bobice namame nekog da me proba, ali ja sam bila boginja kraja života....moram malo da zavrtim mozak, pa me prozvaše u narodu ludaja, pomamnica, gorsko bilje.... a žene ponekad kapnu u oko moj alkaloid-sok atropin, i postanu lepe žene, krupnih crnih očiju, jer im prosirim dužicu, ne vide dobro, ali tad su im svi muškarci poželjni....što manje vidiš, to su ti svi više primamljivi...to sam ja i cvet i žena

Veliki poljubac

Na putovanju, do vas, svratila sam na jednu planetu. Imala je život sličan vašem, ali  životinje su se drugačije ponašale. Gledala sam košutu kako pase na samom obranku šume, zastala bi s vremena na vreme, podigla glavu, oslušnula pa nastavila šumom. Tražila je sočnije delove, i bilo je čudno da nije izašla na livadu punu zelene trave, obasjanu čak sa dva sunca.

U jednom trenutku je zastala, pomirisala vazduh i pojurila...iza nje se odnekud stvorio sabljasti tigar, zubi su mu bili oštri, dva prednja sekutica dugačka kao u slona, a zavinuta na gore, oči su bljeskale,divlja mačka u naponu snage, spremao se da skoči na plen.

Košuta je sakupila svu snagu, jurnula brzinom munje, vijugala izmedju drveća, ako udje u šumu, nema šanse, stići će je dok preskače neki žbun.Zastade na ivici šume, spas je bio preko livade, ali, ona je oklevala, tigar je je već skoro stigao.

 I ona se odluči, zalete se preko livade, sunca, zalete se da spasi život.

Tigar zastade na istom mestu, samo jedan skok ga je delio od plena, i ostade u šumi.

Gledala sam sa nerazumevanjem

Onda sam izvadila svoj dozimetar, zračenje sunca bilo je tako jako da bi duže izlaganje suncu sigurno izazvalo genetske promene,a krace? Ko zna.

Na ivici druge šume, košuta je umorno dahtala, pokleknula je na prednje noge, glavu spustila na zemlju, hoće li preživeti?

Mesožder sa druge strane livade, gledao ju je neko vreme, a onda samo frknuo, protresao glavom i otišao u sigurnost dubine svoje šume.

Kako li su samo životinje znale?

Da li je i nama instinkt tako jak?

Veliki poljubac

Danas mi se ništa, bas ništa nije dogodilo.

Uzela sam kola od Slatkiša, pa ako sam mogla da dodjem iz  ko zna koje galaksije, valjda mogu da prodjem kroz Beograd, tim kolima, da se parkiram u centru i da kupim neke krpice.

E nije tako bilo.

Prvo svi su mi pokazivali neki prst, ne znam šta im to znači? Onaj srednji, na kome ja nosim onaj ogroman prsten, oni nisu imali prsten.....znači nisu mi prsten pokazivali.

 Lepo sam vozila po sred puta, pažljivo, polako, niko me nije preticao....samo da ste videli kolika je kolona iza mene bila...sporaći...posle mi je Slatkiš rekao, kad sam ga pozvala da je trebalo da se opredelim za samo jednu traku. Svašta! !

Ne znam šta je sa Slatkišem u zadnje vreme, stalno se ljuti.

Nije se ljutio kad me je onaj bezobrazni kamion gurnuo, i celu stranu, ...pa može da se ispegla ...valjda...i šta mu sad to znači prvenstvo prolaza???? Pa ja sam žensko, to se odmah vidi, i nije me propustio, kad vam kažem

Slatkiš se naljutio kad sam parkirala, a lepo sam mu objasnila, nije bilo mesta pred tom radnjom, ja izašla i kola sama samcata iz čistog mira uletela u neku fontanu, bar su se rashladila...da prethodno su malkice, ali stvarno samo malkice uletela u neku glupu radnju koja se ne znam kako našla tu....

Verujete, u svemiru nema gužve, važim za najboljeg vozača...znam da mi verujete...

Veliki poljubac

HOĆU DA OSETIM

Obala- mora

Sjaj- zvezda

Zvuk- talasa

Čežnja- dodira

Osećaj- mirisa

Strast- ljubavi

More zapljuskuje

Zvezda blistaju

Talasi dodiruju

Čeznja nestaje

Osećaji nastaju

Strast ljubavi

Koja burna noć. I sad vi mislite Slatkiš, koji, Slatkiš, ljubim ga u oko, nešto drugo.

Juče ja, po običaju, jurim kao muva bez glave, trč na jedan kraj, trč na drugi, trč na blog, pa ovaj post, pa onaj, što je lepa sličica, jaaao što je ovo simpatično…I trč tamo, trč vamo, ne vidim da je neko pero na putu.

A za nas svemirce je opasno paunovo pero, zbog plave boje koja nam uzima snagu.

Tras-bum, i ne vidim ja gde se motam i šta radim.

Ne vidim ja, ali Peruška vidi, i šta da vam kažem otkri moju tajnu. Sekund je bio u pitanju, skoro sam se spasila, ali ne, morao je baš tad da naidje...

Sva sam se preznojila, koji Slatkiš, ovo je bilo, uf, baš....

Smešno Peruški., znala sam da ću biti otkrivena i da ću morati napustiti vašu planetu, zaklela se Zemlja Raju, da se tajne sve odaju.....ali sam htela jos malkice....

Taman sam naučila da kad se naredjaju one male reči što bockaju srce, to je pesma.

Prevrćem se noćas po krevetu i sve sanjam Perušku, a on šapuće: Kako misliš da će neko drugi čuvati tvoju tajnu, kad ni ti nisi mogla, pa onda opet, Bella, ja sam te već zaboravio...ih zaboravio...i sve tako...

Peruška, evo ti jedno moje srce na dlanu, i bolje što si bio to ti .

Šta mislite da li je Peruška zaboravio na mene, nije me do sad uopste primećivao, ili je uz jutarnju kaficu moja tajna krenula u svet?

E da sam smotanica, baš sam smotanica

Sad mi se jos sve iskljucilo...Jedva sam se učantrala koliko sam se zbunila:)

Veliki poljubac

Sekund

Minut

Dan

Godina

Večnost

Pogled

Osmeh

Ljubav

Strast

Poštovanje

Večnost

Danas me je Slatkiš vodio u posetu njegovim prijateljima. Taman sam mislila da sam nešto naučila o zemljanima, a ono....

Na vratima dve špijunke, Slatkiš objašnjava, jedna da vide ko dolazi, a druga šta donosi. Stegoh onu flašu prepečenice. Na vratima stoji njihova komšinica, vratla jaja koja je pozajmila, a domaćica ih stavlja na vagu

-Još si mi ostala dužna deset grama.

Udjosmo, a domaćin će

-Kafe nemamo, a drugo nećete.

Onu našu flašu odnesoše negde, kažu nemaju vadičep.

Za ručak su kuvali riblju čorbu, čini mi se da je u akvarijumu ostala samo jedna ribica...a i vode je nešto bilo malo.

Priča domaćin kako mu se brat oženio i otputovao na bračno putovanje u Veneciju.

-Divno, uskliknuh ja , mora da je mlada presrećna

-Mlada? Ona nije išla, već je bila u Veneciji

Dodje veče, ne pale svetla, ja se primakoh Slatkišu...bar nešto da ućarim....e  zemljani, zemljani....

Veliki poljubac

Šta me snadje, poludela sam za Slatkišem.

Proputovala sam Svemirom, došla na vašu planetu, obišla Ameriku i Evropu, lutala Afrikom, . Zavodila, palila i žarila, koga sam htela, mogla sam da dobijem. Uživala sam u ludovanju. Ludovanju svake vrste, da li možete zamisliti koji se adrenalin izluči kad se nadjete oči u oči sa afričkim lavom, ili kad u Vegasu se zavrti loptica? Zamislite šta ljudi sve u ratnim pohodima izmisle? Na koje sve načine se na vašoj planeti adrenalin može neograničeno da luči! Divno! Mislila sam nema ništa jače od mene, ali i nad popom ima pop.

Zašto sam jednog trenutka došla na Balkan?

Sve je bilo na izgled mirno. Kafić. Susret. Mislila sam, lako ću.

Vi biste rekli sudbina.

Ne postoji sudbina, samo sticaj okolnosti.

Sad ne mogu bez Slatkiša, ali ne razumem, nikad se to nije dogodilo, bojim se da Slatkiš negde ode, da nije samnom, jednostavno, da ga ne mogu više imati. On kaže da se ljudi ne poseduju, da samo mogu ili ne, da budu zajedno trenutak. Ne znam koliko traje taj trenutak na Zemlji?????

Veliki poljubac

Pismo   NEVIDLJIVOM

Nešto razmišljam, pa ovi blogeri i dolaze da se razonode, ne dolaze kod blogoya da kopaju i oru....

A da se zaljubim u nekog?

Kako to može da se naruči??

Šta može da mi se dopadne?

Reči, naravno reči, u pesmi, u postu, u komentaru, u pp...ih reči....A one slatke, pa naredjane baš kako volim, zavode,… pa se malo povuku…. Kao ono ribar kad peca, zabaci udicu, primiri se, pa malo trzne, tek da ribica primeti da je tu. Pa se opet primiri, a Belladonna čeka, ne diše,  da li ju je zaboravio???

Zna i ribar tu igru, sad ćuti, ne mrda, i taman se Belladonna okrene na drugog ribara, a ona udica vrcne, zatrese se zamamno kao snaša sa salaša, i šta će Belladonna, zastane, pa se vrati, zaigra malo, gricnula bi, virnula šta tamo ima.....

I sad mi vi kažite, upeca li se ona ili ne?

Upecana ili ne, ne mrda od ribara, a on lola zna, pa se sve šepuri i šetka po svim redom postovima, nekad samo čita, nekad da komentar, a neki put doluta i jos nešto...e, baš da ne pogodite...

Da je za nekog zainteresovana jeste, a da li je zaljubljena...ih ih ih...

I sad ko zna ko je to? , I da li je danas tu? Ili jučer? Ili  svaki dan??? A možda nijedan???

E moj nevidljivi, ne bi lepše bilo ni da si vidljiv

Veliki poljubac

Ne, nisam zaljubljena

Danas sam bila umorna od posla, ali ono baš, baš umorna…i postavili su mi čudno pitanje.

Pričalo se nešto nevezano, o raznim prijateljima, nekim zajedničkim doživljajima...kako sam bila domaćica nisam sve slušala od početka, samo sam upadala u razgovor s vremena na vreme.

Diskutovalo se o nekom , i ja sam saginjući se da dodam kafu, pazeći da ne prospem po majušnom stolu, samo dodala:

-Ja ga poštujem, cenim njegovo mišljenje, volim da ga pitam za savet, a ljutim se kad  odbije da me posavetuje

-Belladonna, pa ti si zaljubljena u njega...dočekali su me kao osice.

Odmahnula sam glavom,

-Ma, ne, ni slučajno, mi smo prijatelji. Ne govorite gluposti, mogao bi pogrešno da razume, stalo mi je do njegovog prijateljstva, više nego do neke prolazne ljubavi, vrele noći...

-Ti si zaljubljena, pala je presuda, a ako nisi, kako li tek izgledaš kad jesi?

Zamislila sam se.

-Ne jedem, ne spavam, u mislima mi je dan i noć, a noću ne mogu da ga sanjam.

Smejali su mi se, ne veruju mi. Kako samo da ih ubedim da nisam zaljubljena, a ako jesam?, o ne, nisam sigurno....

Veliki poljubac

Doputovala sam

Slatkiš me je čekao

Nema reči, nema posta

Samo sam ga dodirnula, i onda se to dogodilo, nešto je buknulo u meni, nešto se zapalilo u njemu, eksplozije su odjeknule vasionom. Zemlja se podelila, kiše su lile, temperatura se dizala. Gori na sve strane... poplave... sve se poremetilo....

Ne ljutite se na mene, nisam znala da je Slatkis, slatkis. Znam, požari na sve strane, vruće vam je, ali vi me razumete, nisam mogla da odolim i da  ne zagrlim Slatkiša onako kako ja umem, a on nije mogao da mi ne odgovori....

Evo, stiže vam zahladjenje, a ako još samo jedno zagrlim Slatkiša, nećete se ljutiti????

Ne branim vam, dodjite i vi na moju planetu, učinite na njoj dar-mar, kao što sam ja na vašoj, ali nikad, nikad nemojte da prestanete da volite, jer to je nešto najlepše na svetu, kad neko voli vas, ili kad nekog volite vi, ali ipak najlepše bi bilo da su to samo dve osobe....

Čini mi se da  mi mnogi pomažu, nisam ja jedina koja izaziva te požare na vašoj planeti...:)

Veliki poljubac

Ode, najzad!!!

 Ubedila sam ga da je na zemlji sad divno toplo, da je 40 stepeni , baš za kaktus.A i isteklo vreme koje je iskucao.

On ode, a ja se nešto mislim, da krenem nekako za njim?

Opasne one ženskice sa bloga, ima da ga rasture kad stigne na Zemlju, ne znam koja je opasnija od koje, a moj Slatkiš, jadan, naivan, da se navući . Prva koja ga pozove, ima da odjuri.

Kune se on na vernost, priča priče, a kakav bi to bio slatkiš da malo ne šara, ih...da ga neće niko...pa šta će onda i meni?

Ali, kad nešto razmislim, krivo mi, nisam ja najbolja u vasioni, a moj Slatkiš, sve mi se čini da je jedini na svetu. Nisam ga ni poljubila, one bodlje, baš je pravi kaktus, a sad mi nešto hladno oko srca.

Da li da računam na žensku solidarnost, svi znaju da je Slatkiš moj, neće da ga diraju????

Ženska solidarnost????

 Mrka kapa, idem za njim dok ga ne rasture blogerke načisto...hmmm, možda nešto i nauči?, jok...jurim ja na Zemlju, što je sigurno sigurno je, ej...blogerke su to....

Veliki poljubac

Strašno, šta se desilo. Slatkiš pročitao moje pismo, ali i komentare. Uplašio se da ga ja ne stavim u saksiju, hteo je da mi objasni da neće u saksiju kao kaktus, nešto je pogrešno pritisnuo...ijaoooo....stigao u moju galaksuju kao predivni, ogromni, kaktus.

Šta da vam kažem, ja onako raširila ruke da ga dočekam, sve sam se nadala dočiće kao neka pitoma životinjica...a ono...kaktus.

Sva sam izbodena, došlo mi da ga zavrljačim nazad, ali ne može, sad će tu da me nervira dok ne istekne vreme koje je otkucao. Bar to, da može da mi kaže, ne, samo bode onim bodljama, a ja kao mačka oko vruće kaše, samo ga obilazim.

Nikad nisam negovala kaktuse, ko zna šta im treba, polivaću ga što više svaki dan, možda mu one bodlje postanu mekše i pristupačnije.

Jedva čekam da se vrati na Zemlju. Šta sam ja čekala, ....a šta sam dočekala.

Veliki poljubac

Dragi moj Slatkišu

Da li bi došao na moju planetu?

Mogla bih da ti organizujem prevoz, samo ima jedan mali problemčić...majušni...

 Ne bi mogao da budeš istog oblika kao na Zemlji.

 Možeš da biraš u šta ćeš se transformirati.

Na primer, možeš biti saksija sa cvećem, svaki dan bih te zalivala. Možeš da budeš malo kučence, ljubila bih ti njuškicu. Možda bi više voleo da budeš zlatan lančić, pa da te nosim oko vrata, čuo bi srce kako mi kuca.

Imaš li ti kakav predlog? Ili želju?

Javi, znaš već kako, to si savladao, i ukucaj samo šta želiš da budeš na mojoj planeti, trasnsformacija će odmah zapoceti, kao i tvoja transportacija dovde. Jedva čekam da te vidim i dodirnem. Brojim sate i minute do našeg susreta. Radoznala sam šta ćeš izabrati?

Ljubim te

Veliki poljubac