Šta me snadje, poludela sam za Slatkišem.

Proputovala sam Svemirom, došla na vašu planetu, obišla Ameriku i Evropu, lutala Afrikom, . Zavodila, palila i žarila, koga sam htela, mogla sam da dobijem. Uživala sam u ludovanju. Ludovanju svake vrste, da li možete zamisliti koji se adrenalin izluči kad se nadjete oči u oči sa afričkim lavom, ili kad u Vegasu se zavrti loptica? Zamislite šta ljudi sve u ratnim pohodima izmisle? Na koje sve načine se na vašoj planeti adrenalin može neograničeno da luči! Divno! Mislila sam nema ništa jače od mene, ali i nad popom ima pop.

Zašto sam jednog trenutka došla na Balkan?

Sve je bilo na izgled mirno. Kafić. Susret. Mislila sam, lako ću.

Vi biste rekli sudbina.

Ne postoji sudbina, samo sticaj okolnosti.

Sad ne mogu bez Slatkiša, ali ne razumem, nikad se to nije dogodilo, bojim se da Slatkiš negde ode, da nije samnom, jednostavno, da ga ne mogu više imati. On kaže da se ljudi ne poseduju, da samo mogu ili ne, da budu zajedno trenutak. Ne znam koliko traje taj trenutak na Zemlji?????

Veliki poljubac