Pismo   NEVIDLJIVOM

Nešto razmišljam, pa ovi blogeri i dolaze da se razonode, ne dolaze kod blogoya da kopaju i oru....

A da se zaljubim u nekog?

Kako to može da se naruči??

Šta može da mi se dopadne?

Reči, naravno reči, u pesmi, u postu, u komentaru, u pp...ih reči....A one slatke, pa naredjane baš kako volim, zavode,… pa se malo povuku…. Kao ono ribar kad peca, zabaci udicu, primiri se, pa malo trzne, tek da ribica primeti da je tu. Pa se opet primiri, a Belladonna čeka, ne diše,  da li ju je zaboravio???

Zna i ribar tu igru, sad ćuti, ne mrda, i taman se Belladonna okrene na drugog ribara, a ona udica vrcne, zatrese se zamamno kao snaša sa salaša, i šta će Belladonna, zastane, pa se vrati, zaigra malo, gricnula bi, virnula šta tamo ima.....

I sad mi vi kažite, upeca li se ona ili ne?

Upecana ili ne, ne mrda od ribara, a on lola zna, pa se sve šepuri i šetka po svim redom postovima, nekad samo čita, nekad da komentar, a neki put doluta i jos nešto...e, baš da ne pogodite...

Da je za nekog zainteresovana jeste, a da li je zaljubljena...ih ih ih...

I sad ko zna ko je to? , I da li je danas tu? Ili jučer? Ili  svaki dan??? A možda nijedan???

E moj nevidljivi, ne bi lepše bilo ni da si vidljiv

Veliki poljubac